Naučnici slute mračan razlog zašto ljudima na pećinskim crtežima nedostaju prsti (FOTO)

Čak i pećinski ljudi su imali umetničku crtu i želju da ostave neki vid zaovstavštine narednim pokolenjima, što dokazuju drevni crteži nastali na teritoriji današnje Frnacuske i Španije. Ponekad su to bili vizuelni prikazi prizora iz lova, a ponekad samo otisci šaka umočenih u boju.

U radu predstavljenom na nedavnom sastanku Evropskog društva za ljudsku evoluciju, istraživači su ukazali na slike stare i do 25.000 godina, koje prikazuju obrise ljudskih šaka, upravo na pomenutoj teritoriji.

Na više od 200 otisaka, primetno je odsustvo makar jednog prsta. U nekim slučajevima nedostaje samo gornji segment jednog, dok kod drugih fali i po nekoliko prstiju, piše Gardijan.

Ranije je ovakav prizor pripisivan umetničkom pečatu pećinskog slikarstva starijeg kamenog doba, ili posledicama zdravstvenih problema ljudi kao što bi to mogle biiti promrzline.

Međutim, naučnici predvođeni arheologom profesorom Markom Kolardom sa Univerziteta Sajmon Frejzer u Vankuveru, kažu da je istina možda dosta mračnija.

Moguć razlog – riualni obredi

– Postoje ubedljivi dokazi da su ovim ljudima možda namerno amputirani prsti u ritualima sa ciljem da se prizove pomoć od natprirodnih entiteta-  rekao je Kolard, a prenosi NIN.

On je dodao da ovo nije navika karakteristična za jedno konkretno vreme u istoriji, imajući u vidu da i danas postoji dosta društava koja podstiču takve obrede, a koje su praktikovali i u prošlosti, poput naroda Dani, sa visoravni Nove Gvineje.

– Tamo se ženama ponekad odseče jedan ili više prstiju nakon smrti voljenih, uključujući sinove ili ćerke. Verujemo da su Evropljani radili istu vrstu stvari u doba paleolita, iako su konkretno uključeni sistemi verovanja možda bili drugačiji.

Ovo je praksa koja nije nužno bila rutinska, ali se događala u različitim periodima kroz istoriju, barem za sada tako verujemo – ističe Kolard.

Kolard i njegove kolege su prvi put objavili svoju tezu o ritualnom obredu pre nekoliko godina.

Međutim, drugi naučnici su izrazili kritike, tvrdeći da bi amputacija prstiju imala pogubne posledice po ljude koji su bili uključivani u ove radnje, navodeći da muškarci i žene, bez potpuno funkcionalnih ruku, ne bi bili u stanju da se nose sa teškim uslovima koji su vladali pre hiljadu godina.

The mysteries of the #Cosquer cavehttps://t.co/2wt4KSQ1BZ

Dating from 27,000 to 14,000 years ago (Gravettian and Epigravettian culture), the walls of the cave feature twelve different species and over 230 animal figures displaying tremendous diversity. pic.twitter.com/evl11Ktq3A

— MU-Peter Shimon 🀄 (@MU_Peter) July 28, 2022

Od tada je, zajedno sa doktorantkinjom Breom Mek Koli (McCaulei), prikupio dovoljno podataka koji bi potkrepili tezu o amputaciji.

U radu predstavljenom na konferenciji Evropskog društva, naveli su da je njihovo najnovije istraživanje pružilo još ubedljivije dokaze da je upravo ritualno odstranjivanje prstiju objašnjenje onakvih otisaka šaka u pećinama u Francuskoj i Španiji.

O samopovređivanju svedoče i slike na drugim kontinentima

Postoje dve vrste ovih slika – otisci i šabloni. U prvom slučaju, osoba stavlja svoju ruku u boju, a zatim je pritiska na zid, čime se stvara otisak.

Šabloni nastaju kada se šaka postavi na zid, nakon čega se preko nje prelazi bojom i iscrtava slika.

Ovi prikazi pronađeni su na oslikanim zidovima pećina na četiri klučna mesta: Pećine Maltravieso i Fuente del Trućo u Španiji, i pećine Gargas i Koske u Francuskoj.

Pećine Koske nalaze se u blizini Marselja i najskorije su otkriće ronioca Anrija Koskeja 1985. godine, po kome i nose ime.

Istraživački tim je na različitim mestima tražio dokaze o amputacijama prstiju i u drugim društvima i pronašao više od 100 slučajeva gde je to praktikovano, a koji nisu bili isključivo vezivani za Evropu.

Tako postoje četiri lokacije u Africi, tri u Australiji, devet u Severnoj Americi, pet u južnoj i jedna u jugoistočnoj Aziji, koje sadrže takve materijalne dokaze.

– Ovaj oblik samopovređivanja praktikuju grupe sa svih naseljenih kontinenata. Tačnije, to se sprovodi i danas, kao što možemo primetiti u ponašanju ljudi poput Danija – istakao je Kolard i dodao da se slični rituali još uvek sprovode na Mauricijusu i još nekim mestima.

Izvor: NIN