„Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu ’e moj brale’“, tako bi se mogla opisati pojava i uloga Ištvana Pastora na političkoj sceni države Srbije. Dupeuvlakačka strategija zarad sopstvenih i partijskih interesa nije ništa novo, a Pastor ima jasnu računicu kroz održanje osovine Orban – Vučić, isto kao onomad kada mu je Tadić bio vrlo pouzdan politički partner.
Novom „diplomatskom“ izjavom Pastor vređa inteligenciju i zdrav razum ljudima u Srbiji, ali i u Mađarskoj, mada je situacija preko grane njihov unutrašnji problem u koji se ne bih mešao, jer imamo i više nego dovoljno svojih.
Predsednik Skupštine Vojvodine, iz svoje udobne fotelje poručuje Orbanu i Vučiću da „izdrže i ne menjaju pristup“, a da će im on, skroman i iznad svega uljudan, pomoći koliko god bude bio u mogućnosti.
Poredi predsednika Srbije i premijera Mađarske, još iritantnije, ocenjujući da „govore glasom razuma“.
– Sarađuju sa svakim, traže interesne dodirne tačke, zastupaju i govore glasom razuma, razumljivim jezikom, ali vode računa pre svega o interesima svoje države – izjavio je Pastor za Danas, kao da ne shvata da „ničija do zore gorela nije“, te da će biti poveliki red onih koji će tražiti izgovor u „samo sam radio svoj posao“.
On je takođe pohvalio državničke sposobnosti dvojice političara, smatrajući da „zastupaju stav da pravo na interes nije pitanje veličine nego pitanje poštovanja”. To pravo, kako kaže, “pripada svakom bez obzira na veličinu zemlje”.
– To nije autokratija – rekao je Pastor u svojoj izjavi.
Za njihov odnos prema neistomišljenicima, predsednik vojvođanske skupštine takođe ima “logično” objašnjenje i opravdanje.
– I u tom delu su istog karaktera. Bore se da stranka bude uspešna. Ali, zar to nije posao svakog predsednika stranke, uvek u svugde – zaključio je Pastor svoju elaboraciju divljenja i poštovanja prema Vučiću i Orbanu.
Objašnjenje vredno srama, jer je posao premijera i predsednika da štite Ustav, zakone i interese svojih građana i svoje zemlje. Za to su plaćeni narodnim parama, za to se bore do smrti u svojim blatnjavim kampanjama, za uticaj i moć koja daje mogućnost da se nađu na izvoru novca i biznis kombinacija.
Kako i da ne hvali Vučića, kada je zahvaljujući njemu postigao „istorijski uspeh“ na parlamentarnim izborima, kada je u Vranju osvojio treći najbolji rezultat među parlamentarnim strankama sa 1.265 glasova. Vranjance i na fakultetu nisam najbolje razumeo sa njihovim dijalektom, ali nikada nisam ni pomislio da su mi se sve vreme zapravo obraćali na mađarskom.
Pa da li postoji taj IQ koji veruje da je plata od oko hiljadu evra, odnosno nešto manje od 128.000 dinara koliko ima premijerka Ana Branabić, njen motiv da radi u interesu građana? Ili se oslanjate na njen altruizam i humanost koja je više puta dokazana njenim obraćanjima?! Petar Pan i njegova Nedođija su realniji od ovoga.
Vučić zarađuje 144.540 dinara. Ali verujem da se njemu novac ipak nalazi na drugom mestu, odmah iza moći i vlasti koja u njemu raspaljuje vatru života.
„Ljudi na čije se pravilno rasuđivanje oslanjamo da nam kao društvu obezbede bezbednu sadašnjost i uspešnu budućnost, zarađuju manje od čistačice u bečkom hotelu“, napisao je lepo u svojoj kolumni urednik ekonomske rubrike lista Danas Aleksandar Milošević.
Prošla su vremena kada je narod slepo verovao u dobre namere političara. Problem je u tome što i kada se, ako se ikada, pojavi idealista, sa željom da učini stvarno nešto plemenito za svoju državu i društvo neće moći da dopre, zahvaljujući ovakvim botovima a la Pastor, do razočaranog naroda koji svakim danom sve više shvata svoju ovčju sudbinu.
Miša ili Ištvan: Kako je Savez vojvođanskih Mađara zablistao na izborima u Vranju
Dodaj komentar