Aktivista koji je proveo oko dva i po meseca u pritvoru na Klisi, Davor Stefanović, uputio je otvoreno pismo javnosti kako bi opisao dane provedene u ćeliji, patnju kroz koju pritvorenici prolaze, kada je njemu bilo najteže i zašto smatra da se treba boriti za bolje pritvore i zatvore.
On je jedan od šestoro uhapšenih 14. marta, uoči velikog protesta u Beogradu koji su, pored šestoro studenata iz organizacije STAV koji su u izgnanstvu, osumnjičeni za navodni pokušaji rušenja ustavnog poretka, nakon što je u prorežimskim medijima objavljen deo nezakonito pribavljenog snimak njihovog privatnog razgovora u prostorijama Pokreta slobodnih građana u Novom Sadu.
Boravak u pritvoru na Klisi poredi sa paklom, a otvoreno pismo upućuje iz rodnog Majdanpeka gde se nalazi u kućnom pritvoru od 28. maja.
Kako navodi, prvi nacrt teksta je napisao u večernjim satima 27. maja, manje od 24 časa pre “puštanja” u kućni pritvor.
– Iako je meni sada lakše jer sam ponovo sa mojom porodicom, ne želim da se zaboravi pritvor i želim da skrenem pažnju ka patnji koju pritvorenici trpe – započinje svoju priču Davor Stefanović i pojašnjava:
– Pritvor nije zatvor, pritvor je ustanova u kojoj se drže ljudi koji čekaju presudu suda, a ne mogu da se brane sa slobode zbog procene suda. Pritvor je drugačiji od zatvora u tome što su vrlo različite kategorije pritvorenika zajedno, što imate manji pristup komunikaciji sa spoljnim svetom, manje stvari može da vam se donese, ne možete da izađete iz vašeg ćelije (osim u jednosatnoj šetnji u kojoj je pri kraju mog boravka u pritvoru meni polomljen nos za šta, napominjem – istine radi – da nisam bio napadnut od strane SNS batinaša koji je studentkinji Ani polomio vilicu) i imate manji pristup sadržaju da vam prođe vreme.
Nada u pritvoru nije uvek dobra
On upozorava da “sve to utiče da pritvorenicima propada mentalno stanje” i da mnogi zbog toga, iako nedužni, potpisuju sporazum o priznanju krivice “kako bi otišli u zatvor, gde je lakše, u kućni pritvor ili na uslovnu kaznu”.
– Jedna od najgorih stvari koje u pritvoru može da se desi je da imate nadu – zbog razočaranja koje sledi – upozorio je i prisetio se momenta kada su Marija, Lado i Lazar pušteni u kućni pritvor:
– Bio sam srećan zbog njih, ali besan jer nisam razumeo zašto smo nas preostala trojica ostali na Klisi. Istovremeno se u meni javila nada da ću uskoro i ja otići.
Navodi da je tog četvrtka kada je trebalo da se donese odluka o tome da li izlazi ili ne, nakon dugo vremena video svoje roditelje koji od Majdanpeka do Novog Sada moraju kolima da putuju 4 sata u jednom pravcu.
– Ta poseta od pola sata je prekratko trajala i nakon što sam odveden nazad u moju ćeliju saznao sam preko Pinka da ostajem na Klisi. Kasnijom odlukom Apelacije sam pušten, ali čekanje te odluke je definitivno bio najgori deo mog pritvora. Manje sam patio zbog slomljenog nosa nego od anksioznosti čekanja odluke – ističe Davor.
Patnja je česta
Naglašava da to nije jedinstven slučaj i da je patnja u pritvoru česta.
– Dešava se da pritvorenici očekuju da im se pritvor ne produži, samo da dobiju još jedan produžetak pritvora; ili da čekaju suđenje par meseci samo da bi se ono odložilo, a odlaganja mogu da idu u beskonačnost. Zbog toga šta pritvorenici doživljavaju neki od njih se odluče na samopovređivanje, kao protest protiv svega toga, kao i mentalnog stanja koje im se u pritvoru uništilo – upozorava Stefanović i dodaje da razume ljude koji to počine.
Zbog toga se izvinio svim pritvorenicima kojima je zbog blokade suda od strane njegovih saboraca bilo odloženo suđenje do ko zna kada. On navodi da je teško shvatiti tu patnju dok je čovek sam ne oseti, i smatra da sav bol sva patnja i sve to mučenje koja pritvorenici trpe – ne postižu ništa jer neko odatle može da izađe i da nikada ne uradi delo zbog kojeg bi se vratio nazad ali, takođe, može da izađe pun besa prema svemu, ili bez ičega – posla, prijatelja, kontakata čime upada u začarani krug kriminala, nasilja i povratka u ćeliju.
Kaže da veruje da pritvor ne mora da bude takav i da treba “da se zalažemo za bolje pritvore i zatvore”.
On se najdublje zahvaljuje studentima i aktivistima koji su ih podržavali i blokirali Novosadski sud konstatujući da njih šestoro ne bi danas bilo sa svojim porodicama da nije bilo te podrške.
Izvor: Moj Novi Sad
Pušteni iz pritvora Vučićevi junaci osumnjičeni za prebijanje studentkinje Ane
Dodaj komentar