Njegova poslednja želja je bila skromna – da njegovi najbliži budu kraj njega i još jedno pivce.
Porodica 87-godišnjeg Norberta Šema iz Viskonsina smejala se i pričala uspomene na Norbertov život, a napravili su i zajedničku fotografiju koju je Šemov sin Tom podelio na porodičnoj grupi na Vocapu.
Ali svega nekoliko sati kasnije, kad je Šem umro a njegov unuk Adam podelio sliku na društvenim mrežama, čitava porodica bila je zatrpana ogromnim brojem stranaca koji su našli utehu u toj poslednjoj slici.
Ona ima već više od 4.000 komentara, 30.000 retvitova i 317.000 lajkova samo na Tviteru, a pojavila se i na Reditu i drugim društvenim platformama.
Adam je rekao: „Moj deda bio je relativno zdrav tokom čitavog života, ali su u nedelju prošle sedmice, dok je bio u bolnici, shvatili da mu se bliži kraj. Pozvao je unuke da nam to saopšti u ponedeljak. Slikali smo se u utorak uveče, a on je potom umro od raka debelog creva četvrtog stadijuma u sredu.“
„Moj tata nam je rekao da se deda uželeo piva i sad kad pogledam tu sliku, ona mi pruža veliku utehu.“
„Vidim da se deda smeši. Radi ono što je želeo – bio je to jedan spontani trenutak.“
Adam kaže da je isprva oklevao s postavljanjem slike na društvene mreže zbog gorko-slatkog konteksta, ali je odlučio da to ipak uradi, zato što je to bio jedan predivan trenutak.
„To nam je zapravo pomoglo u našoj tuzi. Utešno je videti da su moj deda i baka i njihova deca bili svi zajedno na okupu u njegovim poslednjim trenucima.“
On je rekao da je njegova porodica pratila koliko je daleko slika stigla i da im se sviđa što je toliko ljudi deli.
„Čini se da je potrefila osećaj zajedništva i to je očigledno trenutak sa kojim mnogi ljudi mogu da se poistovete. Komentari su bili divni i videli smo ljude kako nazdravljaju flašama piva u njegovu čast. Mislio sam da bi ljudi koje znam želeli da je vide i reaguju, ali nisam mogao ni da pretpostavim kolikom broju ljudi se čini da je ona pomogla.“
„To nam je zapravo pomoglo u našoj tuzi. Utešno je videti da su moj deda i baka i njihova deca bili svi zajedno na okupu u njegovim poslednjim trenucima.“
On je rekao da je njegova porodica pratila koliko je daleko slika stigla i da im se sviđa što je toliko ljudi deli.
„Čini se da je potrefila osećaj zajedništva i to je očigledno trenutak sa kojim mnogi ljudi mogu da se poistovete. Komentari su bili divni i videli smo ljude kako nazdravljaju flašama piva u njegovu čast. Mislio sam da bi ljudi koje znam želeli da je vide i reaguju, ali nisam mogao ni da pretpostavim kolikom broju ljudi se čini da je ona pomogla.“
Ben Rigs iz Indijanopolisa bio je jedan od nepoznatih koji je osetio potrebu da odgovori na sliku na Tviteru. On je postavio sliku vlastitog dede Leona Rigsa (86) koji takođe uživa u poslednjoj cigari i pivu.
Ben je zaBBC rekao da je primetio ovu sliku na svom Tviter fidu i da ga je podsetila na poslednju želju njegovog vlastitog dede kad je ovaj umirao 2015. godine.
„Ne brišem slike sa telefona. Vratio sam joj se i osetio potrebu da odgovorim i podelim vlastitu sliku. Podsetila me je na moju situaciju i kad sam video nečije tuđe iskustvo tog poslednjeg trenutka sreće pre smrti, bio je to dobar osećaj.“
Ben je rekao da je njegov deda imao Alchajmerovu bolest i sećanje mu se vraćalo u talasima pred kraj, tako da su on i njegov otac smatrali da je važno da ispune dedinu želju na samrti.
„Iako smrt nikad ne stiže u pravom trenutku, mislim da je važno pokušati pronaći neku dobru vest u lošoj.“
Ben kaže da su se one večeri kad je njegov deda umro, on, njegova braća i njegov otac našli da obeleže njegov odlazak i proslave život. Slikali su još jednu porodičnu fotografiju. Tragično, Benov otac Majk neočekivano je umro narednog dana od srčanog udara. On kaže da su mu obe te poslednje fotografije pružile veliku utehu u njegovom bolu.
Brigid Rajli, iz Filadelfije, takođe je odgovorila na Adamov originalni tvit slikom svoje bake Tereze Mihen koja je umrla u oktobru ove godine od otkazivanja rada srca i bubrega u 84. godini.
Ona je za BBC rekla: „Moja baka je primala palijativnu negu tako da smo znali da će uskoro preminuti.“
„Pred kraj, moja porodica je želela da joj donese njene omiljene stvari, u koje su spadali suši, muzika Frenka Sinatre i svi mi na okupu, a piće po njenom izboru bilo je Bejlis. Kako se bližila kraju života, tražila je da se slikamo svi zajedno.“
Brigid je rekla da je slika odštampana i istaknuta na sahrani njene bake.
„Snimili smo video u sećanje na njen život i ubacili je i tamo. Ali najviše od svega uživam u njoj lično. Mislim da sam zaista srećna što sam doživela te poslednje trenutke sa njom.“
Ali šta je to u vezi s ovom slikom što je navelo stotine hiljada ljudi da reaguju na nju?
Zašto je ta fotka imala toliki efekat na ljude?
En Numan, autorka Dobre smrti, kaže: „Imala je toliki efekat zato što je to nešto za čim svi mi žudimo. Zato što nam ta slika daje priliku da se setimo vlastitih bližnjih i da se pridružimo porodici Šem u tom važnom trenutku.“
„Ali nam ona daje i priliku da tugujemo zajedno s njima; radeći to, možda ćemo pomisliti na vlastite bližnje, stare, bolesne, na samrti i pokojne.“
Ona je rekla da slika dočarava ono što bi svi želeli tokom vlastite poslednje noći – da budu okruženi najbližima.
Ona dodaje: „Malo nas može da zna trenutak vlastite smrti ili da ga bude toliko svestan da ga obeleži na ovaj način. Živimo razdvojene živote, sa članovima porodice koji obitavaju u drugim saveznim državama ili zemljama. Imate milione priča odrasle dece koji su propustili smrt roditelja zato što su bili negde daleko.“
„Imate milione priča umirućeg roditelja koji je bio bez svesti poslednjih dana života. Propuštanje prilike da se oprostite veliki je ljudski strah. Prilika da se podeli ovo retko i predivno poslednje okupljanje ostavlja toliko traga zato što je to jedna verzija idealne smrti.“
„Ako postoji lekcija u vezi s ovom fotkom, to je da treba da se obeleže i cene svi oni trenuci koje imamo s onima koje volimo. Kucnite se pivom, držite se za ruke, razmenjujte priče. Vreme nije neiscrpno.“
Zašto delimo slike sa samrtničkoj postelji?
Doktor Kenet Dž. Doka, viši savetnik za ožalošćene pri Fondaciji Amerike za palijativno zbrinjavanje i bivši predsedavajući Međunarodne radne grupe za misiju smrti, umiranja i ožalošćenosti (IWG), kaže da ne postoji konkretna specifična prava stvar da se kaže ili uradi kad su u pitanju poslednji trenuci nečijeg života.
„Mislim da je ključno slušati i, kad neko umire, dopustiti mu da sa vama podeli svoj značajni trenutak.“
On je fotografiju opisao kao jednu divnu sliku i dodao da nije iznenađen što je Adam na društvenu mrežu postavio nešto što je moglo da se doživi kao samo intiman trenutak.
„Oduvek smo koristili tehnologiju da bismo se izborili s umiranjem i smrću. Drevni Egipćani su koristili piramide; ono što mi radimo sada je prilagođavanje naših rituala dostupnoj tehnologiji.“
Adam kaže da bi za njegovog dedu pažnja koju je dobio bila veličanstvena.
„Mislim da mu ne bi smetala. Dobro bi se ismejao.“
„Mislima da je najveća lekcija koja može da se izvuče iz svega i što verujem da bi moj deda rekao: ‘Budite dobri, volite jedni druge i porodica je važna’.“
Dodaj komentar