Kako je počelo (koreni sežu daleko) uskoro ćemo na ulicama jedni druge vijati pištoljima, udaraćemo se šakama u glave, pred decom, prethodno ćemo ih samo malo pomeriti u stranu, da ih slučajno udarac ne zakači, lomićemo klupe iz zabave, tresti otpad iz prikolica pod mostove, uz put, ubadati nožem prolaznike, šutati nogom doktore ili medicinske sestre jer su odbili da obave pregled, rezaćemo sebi grla na sred ulice, ispaljivati rafal u supruge koje su se drznule da ostave nasilne muževe… jer “pao nam je mrak na oči”.
Nedavni incident na Vidikovačkoj pijaci u kom je prodavačica Sadija Durmisi pesnicom nokautirala komunalnu policajku zadobio je “simpatije” javnosti koja ju je iz milošte nazvala Tajsonkom.
Dan posle incidenta na svom fejsbuk profilu oglasio se rečima podrške Edison, 20 – godišnji sin Sadije koji je ohrabrio mamu: “Svaka čast mama, samo udri po facu ko gid te dira”
On je za beogradske medije izjavio i da se njegova majka ne kaje što je udarila komunalnu policajku i da već deset godina prodaje robu od pijace do pijace.
Tajsonka je po izlasku iz dvodnevnog pritvora okupljenim novinarima dala izjavu u kojoj tvrdi da u sebi “ima policijsku krv, jer joj je deda bio šef policije u Mladenovcu i da je uvek poštovala pravila i pravdu”.
Da ima “policijsku krv” vidi se iz krošea, a da poštuje pravila… ne znam, pitajte prodavce koji uredno plaćaju tezgu preko 12 hiljada plus porezi.
Nemam nameru da stajem na bilo čiju stranu, svako pri zdravoj pameti će reći da celokupna situacija naliči nekoj sceni iz Monti Pajtona, smeješ se, a pojma nemaš zašto se smeješ. Verovatno, zato što je najmanje za smeh.
Imamo incident u kom komunalna policajka vuče kofer prodavačici, bez zadrške, rasipa joj garderobu koja se prlja po pločniku, tegle se oko kofera… a onda sledi udarac prodavačice i skoro filmski pad komunalne policajke.
Građani snimaju, viču “hvataj te je!”, ova beži.
Normalno društvo? Uspostavljena pravila? Red? Jok!
Arena, bajo moj, slična kao one u rijaliti programima. Kada ti padne mrak, udri!
Uostalom tako je Sadija i opravdala svoj udarac, sa “pao mi je mrak na oči”.
Nemoj posle da se neko čudi što se deca makljače po toaletima škole, snimaju udarce, urlaju, bodre, navijaju, pljuju, postavljaju na mreže, razbuktavaju i oslobađaju agresiju.
Rade ono što vide, ne ulaze u dublje razloge incidenta.
Usvajaju na prvu.
Sergeju Trifunoviću, lideru Pokreta slobodnih građana nije pao mrak na oči, već je nakon što je autom udario u gradski autobus i pobegao sa lica mesta, svoj postupak opravdao na tviteru (tu se sve rešava) potrebom da nahrani mačke i otključa stan majstorima.
Nešto kasnije, upitan takođe na tviteru šta bi uradio da je nekog povredio u udesu, Trifunović je odgovorio:
“Overio bih ga metkom u glavu, jer mrtva usta ne govore.”
Tu se međutim nije zaustavio, već je na konstataciju “da za tako nešto treba hrabrosti koju on očigledno nema, jer je pobegao sa lica mesta saobraćajnog udesa” naveo:
“Pa, onda bih poslao plaćenog ubicu. Istina, lakše mi da platim nego da ja ubijam.”
Naravno, lideru opozicije, kud da prljaš ruke krvlju kad treba mačke nahraniti i majstore dočekati. Jebo propise, jebo pravila, pa iovako “rušiš” lošu vlast, što bi ti bio bolji? Što bi ti bio uzor ljudima koji su stali uz tebe?
Slici Divljeg zapada nesumnjivo je doprinelo i svirepo ubistvo Violete Mladenović (51) kod Odžaka koju je bivši suprug Branko Manić (50) ubio sa osam metaka u telo.
Nesrećnu ženu koja je nakon razvoda živela kod majke, sačekao je ispred kuće i onda pucao u nju.
Iako je nakon četiri ispaljena metka bila mrtva, Manić je prišao i ispucao još po jedan u glavu, srce, stomak. Sam je pozvao policiju i prilikom predaje izjavio da se ne kaje i da je već dugo želeo da je ubije.
Primera iz svakodnevice je na stotine i svaki od njih nedvosmisleno dokazuje da su ljudi odlučili da “pravdu” preuzmu u svoje ruke.
Samo je problem što im je interpretacija pravde neretko pogrešna (što nije čudo, ni vlast koja bi trebalo ne interpretira je, niti sprovodi valjano )
Današnjica Srbije može se opisati onom “ko preživi, pričaće”.
Jer stigli smo do tačke gde se definitivno magli razum, gde bahatost kolo vodi, gde se ljudi ubijaju iz dugogodišnje želje, gde se već decenijama pitaš ima li smisla da budem pošten, vredan, učen, ima li smisla tražiti smisao življenja u zemlji gde se toliko toga pravda sa “pao mi je mrak na oči”.
Dodaj komentar