U jednoj riječkoj Fejsbuk grupi osvanula je objava koja je mnogima probudila nostalgiju. Naime, nepoznata autorka prisetila se svog detinjstva i odrastanja u doba bivše Jugoslavije, a mnogi su primetili kako je razlika u odrastanju između današnje dece i danas odraslih ljudi zaista velika.
Njenu objavu prenosimo u celosti.
Crtići u 7:15
“Rođena sam i odrasla sam u Rijeci. Pešačili smo do škole i vraćali se s prijateljima. Naše vreme večere je bilo u 7 sati. Crtići u 7.15… Jedenje u restoranu nikad se nije dogodilo. Jednostavno nije bilo ništa.
Skinuo si školsku odeću čim si došao kući i obukao svoju odeću za igru. Morali smo uraditi domaći pre nego što su nam dopustili da se vani igramo. Večerali smo za stolom.
Naš telefon za biranje stajao je na našem ‘telefonskom stolu’ u glavnom hodniku i imao je kabel u prilogu, tako da privatni razgovori nisu postojali. Televizori su imali samo nekoliko kanala. Zapravo 5! Zapravo smo morali pitati pre promene kanala.
Policajci i lopovi, žmurka, graničar…
Igrali smo policajce i pljačkaše, skrivali i tražili, preskakali, graničar nasred ulice. Boravak u kući je bila kazna i jedino što smo znali o ‘dosadi’ je – ‘Bolje ti je da nađeš nešto za raditi pre nego što ti ja nađem!’
Jeli smo što je mama napravila za večeru ili ništa nismo jeli… Svi su bili dobrodošli a niko nije izašao iz naše kuće gladan. Nije bilo vode u boci, pili smo iz slavine ili vrtnog creva vani (i svi su bili zdravi).
Omiljena poslastica nam je bila kriška hleba s masti ponekad i sa margarinom i domaćim pekmezom od šljiva (bila je još ukusnija uz prijatelje).
“Igrali smo se do mraka”
Gledali smo crtiće subotom ujutro, i vozili bicikle satima, plivali u moru, hodali po šumama, livadama. Penjali na drveća, imali svoja skrovišta, jeli voće na granama.
Nismo se ničega bojali. Igrali smo se do mraka… Zalazak sunca je bio naše vreme za povratak kući (a naši roditelji su uvijek znali gde smo). Ako se neko posvađao, to je bilo i opet smo bili prijatelji nedelju dana kasnije, ako ne i pre.
Dobra stara vremena
Poštovali smo starije jer su sve naše tetke, ujaci, dedovi, bake, i najbolji prijatelji naših roditelja bili produžeci naših roditelja, a niste hteli da vam govore roditeljima ako ste se loše ponašali!
Ovo su bila dobra stara vremena. Toliko dece danas nikad neće znati kakav je osećaj biti pravo dete. Hvala ti Bože za to detinjstvo. Dobra stara vremena. Možeš i podeliti ako je ovo i tvoje detinjstvo.
5 najvećih ljubavnih priča Jugoslavije kojima smo se svi divili
Izvor: Index
Dodaj komentar