„Ostati ili otići“, pita se 26-godišnji Srbin, koji tvrdi da se u našoj zemlji ne oseća kao kod kuće, niti „dobrodošlim u Srbiji“. Zbog nerazumevanja ostalih ljudi koji se, kako kaže, predstavljaju kao prastari nebeski narod, oseća se kao stranac u svakom razgovoru sa Srbima.
Nakon dolaska u Beograd i odsustva nostalgije za svojim rodnim gradom ali i velike količine nerazumevanja od drugih ljudi, ovaj 26-godišnji momak je na Reditu pitao ostale članove ove mreže da li je vreme da možda ode iz Srbije?
„Imam 26 godine i nikad se nisam osetio ‘kod kuće’ ili dobrodošlim u Srbiji. Jako mi je žao što ovo pišem i priznajem jer sam se zaista potrudio da razumem i zavolim svoju zemlju, religiju i kulturu.
Ali ne osećam nikakvu nostalgiju ili želju da se vratim u svoj rodni grad kada odem u Beograd (stanujem kao podstanar u prestonici). Razmišljam da li bi to bio slučaj i kada bih otišao iz zemlje.
Nikada nisam voleo niti slušao domaću muziku. Ne mogu da se povežem sa pesmama, niti imam ‘Srbo-četničke’ porive da slušam muziku iz devedesetih ne ironično i sa pravim uživanjem.
Osećam se kao stranac u svakom razgovoru o kulturi i politici.
Znam da ću dobiti puno mržnje u komentarima za ovo, ali ja zaista ne osećam ništa ni zajedničko sa Rusijom niti podržavam njenu invaziju Ukrajine.
Rusija ne može ni da zaštiti svoje granice a kamoli jednu Srbiju koja je hiljadama kilometara daleko, okružena NATO paktom…
Nisam pravoslavac. Odrekao sam se svoje vere jer ne mogu da sebe vidim u njoj i ne smatram da je pravoslavlje „istina“. Verujem u apsolutnu istinu, a smatram da je termin ‘moja istina’ lažan i veštački.
Ne pratim sport. Isključivo se radujem svojim pobedama i pobedama onih koji su mi bliski. Ne razumem zašto treba da veličam nekoga ko nema ništa zajedničko sa mnom i verovatno bi me mrzeo kada bi znao šta ja lično verujem.
Posao trenutno nemam ali ga tražim (diplomirao sam na jednom IT fakultetu pre par dana). Želeo bih da radim kao industrijski programer i stvaram veb sajtove, aplikacije i radim na IT projektima.
Nemam devojku, ni ženu. Zbog svojih ‘kontroverznih’ stavova mi je teško naći prijatelje koji su mi bliski i razumeju me, pa isto tako mi je još teže naći devojku.
To je još jedan od razloga zbog kojih želim da odem jer mi je muka da objašnjavam ljudima i da ih tako udaljavam od sebe. Ne izlazim u klubove/na splavove jer ne podnosim narodnu muziku.
Što sam stariji sve više osećam da nemam ništa zajedničko sa ljudima oko sebe, osim poštanskog broja.
Zgražava me društveno prihvatljiv stav mržnje prema nacionalnim manjinama, ultra Srbo-talibančenje Kosova do granice zdravog razuma i želje ljudi da se pokažu kao ‘prastari nebeski narod’.
Poniznost i skromnost su vrline, jer je prvi korak učenja i rasta shvatanje da problem postoji i da se treba unaprediti. Odlaganje zadovoljstva dok teži deo posla nije obavljen. Toliko od mene“, napisao je on u svojoj objavi na Reditu.
„Pakuj se i idi“
Iako je mislio da će ga u komentarima mnogi reditori napasti, to se na njegovu sreću nije desilo.
„Pakuj se i idi. Biće ti mnogo lakše psihički. Od filozofiranja nema ‘leba. Ako ti je takav osećaj kad si u Beogradu, isto će to biti u inostranstvu. Na kraju, uvek možeš da se vratiš ako ti se ne dopada“, posavetovao ga je jedan momak.
Za njim, pisali su oni sa sličnim komentarima.
„Poklapamo se oko 90%, dobrodošao u klub. Ili begaj, ili napravi lepo mehur i živi u njemu. Ja nekako uspevam ovo drugo“, „Ovde znaš kako je. Idi vidi kako je sa druge strane tarabe, ako ti se svidi – ti tamo ostani“, „Evo ja te razumem, dosta dobro razmišljaš samo da bi stekao malo veći uvid za situaciju u svetu, malo pročešljaj kako ostali narodi žive“, bili su još neki komentari ispod objave ovog 26-godišnjaka.
Dodaj komentar