Ako mi je od nečega muka onda su to familijarni odnosi upleteni ko klupko zmija zbog kojih o koncu bude žrtava ko u Drugom svetskom ratu. Čitam danas sve o ovom zmijskom klupku Nikolina Pišek – svekar Miša Grof – pokojni Vidoje Ristović – javnost i koliko god delovalo kao senzacionalistička priča kojoj ne vredi pokloniti ni tri reči, mene je mnogo iznervirala jer fenomenalno pokazuje zašto klupko familije najbrutalnije davi.
Svekar je preko Republike isprozivao udovicu svog sina nazivajući je “bolesnom ženom” dok je bivšu snajku, prvu Vidojevu ženu uporedio sa “čarolijom”. Kada i ne bih pisala dalje, već bih ovde dobila mučninu, jer postoje majke i očevi koji ne mogu da skapiraju da njihovi sin ili ćerka imaju slobodu da izaberu sebi partnera, nisu odojčad na sisi za koje roditelji odlučuju kad je dosta, ko je čarolija, a ko je bolestan.
Ne razmišljajući previše da svaka njegova reč i optužba ostaju trajno zabeleženi, Vidojev otac je narušio i mir svojih unuka, izložio ih gnusnim komentarima javnosti koja razvlači njihovu majku, ispljuno je najintimnije detalje iz njihovog života, u cifru i jebenu pretpostavku, ne trepnuvši u gubljenju minimuma dostojanstva mesec samo dva meseca nakon smrti sina.
Očigledno mu nije bilo važno što se po medijima razvlači priča da je Vidoje imao ljubavnicu kod koje je dolazio u iznajmljeni stan na Voždovcu, koji je navodno planirao i da joj kupi, već je svu svoju pažnju usmerio na Nikolinu i nasledstvo koje dobija nakon smrti supruga, optužujući je čak da je Vidoja oterala u grob svim zahtevima oko vile koju su gradili u Zagrebu.
Na mestu Nikoline, za ovakve optužbe, kao i za sve uvrede, počev od “bolesna žene” pa nadalje, angažovala bih advokata. Pa bih na nasledstvo dodala još jednu sumu novca kad sam već “koristoljubiva žena kojoj je samo stalo do vile i para”.
Razvlačenje snajke po portalima je prostački iako to radi jedan “Grof” sakupljač umetnina koji izjavljuje “može da dobije savet i zadrži ćerke, ostalom može samo da se nada”.
Nigde moralisanja o sinovoj eventualnoj ljubavnici, Nikolina je prst u oko.
Ono što me je posebno razljutilo, iako je vrlo očekivano, je reakcija javnosti, zatucanost nivoa milijardu gde se javljaju mahom očajnice da poruče Nikolini da joj tako treba kad je vijala pare, kad je rodila dete sa njim iz koristi (ovo je posebna dijagnoza očajnica), da je starleta, što nije našla nekog klošara (jer klošari su po automatizmu čestiti?!), savetuju joj da se odvikava od nerada i počne za promenu da nešto radi ili veličaju sebe podvlačeći markerom kako je njima dovoljna jedna klupa i ruža od momka.
Kolika gomila stereotipa da nije ni čudo što imamo ovog Grofa koji javno rešava privatne stvari. Sve sami čistunci, borci za pravdu i ljubav na klupici uz sok iz tetrapaka.
Nije moj momak, sadašnji muž, imao ništa kada sam ga upoznala, ako gledamo materijalno, mamin mini bicikl, sitnu dnevnicu, nezavršen sprat kuće; ni ja nisam imala materijalno ništa, i onda smo sve sami sa deset prstiju, bili smo bez auta, bez odmora; ali to nije razlog da svaku ženu koja se udala za imućnog čoveka nazivam starletom, njihov brak koristoljubivim ili da najniže moguće uzimam dete u usta. Uostalom za svakog je “korist” nešto drugo, nekom je to novac, status, prestiž, nekom mir, beskompromisna ljubav, razumevanje, sloboda…
Ovde već dugo vlada uverenje da je momak sa cvetom i 500 dinara u džepu po automatizmu dobar, nenasilan, velikoj ljubavi i odanosti sklon i da su sve žene, što neko napisa, sa minimalcem iz ljubavi ušle u brak. Evo, ja recimo znam neke slučajeve gde su žene od svojih momaka sa 500 dinara u džepu dobijale uvrede na istovar, psihičko zlostavljanje prouzrokovano njihovim ličnim nezadovoljstvom (I 500 dinara u džepu), kao što znam i žene koje su 5. u mesecu od minimalca leglog na račun kod Suzane u radnji (karikiram) kupile čipkan veš za sledeći susret sa ljubavnikom, kolegom sa posla.
I šta sad?
Opasno je generalizovati, stavljati u isti koš, lepiti neke etikete na ljude o kojima ne znamo ništa, opasno je i bljutavo kao iznošenje sveg prljavog veša u javnost koja može samo dodatno da ga zaprlja, ne razmišljajući o deci iz braka, unukama koje to sve mogu da čitaju.
Pri tom, grebanje oko nasledstva nije samo rezervisano za one koji imaju oko čega da se grebu, ima slučajeva gde je brat brata u nekoj zapizdini ubio zbog jedne krave ostale nakon smrti roditelja, ili zbog kvadratnog metra zemlje, da ne spominjem trajno urušavanje familijarnih odnosa zbog nekretnina gde se pokojnik još ni ne spusti u raku, a već kreću proračuni: ti meni, ja tebi koji se podgrejavaju sa prvi znacima bolesti kod roditelja.
Ne branim Nikolinu, ali mogu da samo zamislim kako joj je u ovoj situaciji, gde svekar javno iznosi koliko joj je Vidoje prebacivao novca na račun, koga je sve izdržavao od njene porodice, nazivajući je bolesnom ženom koja mu je sina oterala u grob; uz to čita navode o Vidojevoj ljubavnici kod koje je umro u stanu i svaki komentar javnosti koja kao da slavi što je ovako prošla jer majku mu ovde ideš u hvalospeve samo ako si na minimalcu, udata za muža sa prosečnom platom, nikako iznad proseka, ako si ružna ko grob, neambiciozna, zapuštena i možda par puta ošamarena jer voli javnost žrtve.
Već od ranije tu nisu baš cvetale ruže, ona u Zg on u Bg , samo pare pošalje kad treba. Ali kad je umro ipak je nekako došla u Bg iako joj nije baš prijao. Da pokupi šta može.
Lešinarka.
Potpisujem text. Koji prostakluk. Cinjenice ne mozete izmeniti. Ma koliko jadni bili. I otac i komentatorke.
ona svoja prava može samo da ostvari samo preko suda. mora da prijavi naslednike i vlasničke listove. na imovinu njenog muža ima i ćerka iz prvog braka. kakav miša grof, kakvi „bakrači“, sud odlučuje šta kome i koliko pripada. miša nema prema njoj nikakvu obavezu. izjavio je da će unuke obezbediti. snaje koje su zdrave i radno sposobne.