Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka sada deluje gotovo izvesno, iako se još od 2011. godine, kada je ukinuta ta obaveza, više puta u javnosti spominjala mogućnost njenog vraćanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, prilikom promocije novih potporučnika Vojske Srbije, izjavio da je potpisao saglasnost za obavljanje redovnog vojnog roka u trajanju od 75 dana, piše Danas.
– Želim da verujem da će Vlada Srbije da usvoji tu odluku. Želim da verujem da svi razumete koliko nam je potrebna jaka vojska, koliko ćemo još morati da kupujemo naoružanja, da pravimo, da stvaramo. Jer nije naša želja da bilo koga napadnemo. Niti ćemo to da činimo, rekao je Vučić na promociji najmlađih oficira Vojske Srbije.
Odmah nakon te izjave, premijer Miloš Vučević je izjavio da je Vlada usvojila zaključak kojim se nalaže Ministarstvu odbrane da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog vojnog roka, kao i da do kraja sledeće nedelje treba da se usvoje izmene zakona.
Ono što se do sada moglo čuti od predstavnika vlasti je da bi ponovna obaveza služenja vojnog roka mogla da stupi na snagu već sredinom sledeće godine, da će trajati 75 dana, a da će tom obavezom biti obuhvaćeni muškarci od 18 do 27 godina starosti, kao i da će oni koji budu na odsluženju vojnog roka za to dobiti novčanu naknadu.
Za žene vojni rok neće biti obavezan, ali će moći da ga služe dobrovoljno, mada to i nije novina, jer one to i sada mogu da čine.
Malo vremena, a mnogo nepoznanica
Ako je suditi prema najavama premijera Vučevića, država ima oko devet meseci da sve pripremi kako bi kasarne sredinom sledeće godine primile prve regrute.
U tehničkom, logističkom, ali i materijalnom smislu to je veoma zahtevan i obiman posao.
Prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku za 2023. godinu muškaraca starosti od 18 do 27 godina u Srbiji ima nešto više od 350.000. Taj broj treba uzeti sa rezervom, jer je pitanje koliko je muškaraca od ovog broja vojno sposobno. Ipak, i da se taj broj umanji onima koji nisu iz objektivnih razloga sposobni da služe vojni rok, u pitanju je i dalje velika brojka.
Jasno je da svi oni sigurno neće biti pozvani odjednom, niti Vojska Srbije ima kapaciteta da primi toliki broj regruta u isto vreme, ali opet ostaje pitanje kojom dinamikom i redosledom će oni bti pozivani.
Glavno pitanje je sigurno oficirski i podoficirski kadar kojim trenutno vojska raspolaže.
Obavezno služenje vojnog roka ukinuto je (tačnije suspendovano) 2011. godine. Od tada se vojska reformisala, a glavni cilj reforme je bio dobiti malu ali visoko profesionalnu vojsku, u kojoj je vojnički kadar popunjen profesionalnim vojnicima. Iako se većina modernih vojski sveta bazira na ovom modelu, kod nas ovakav sistem nije urodio plodom.
Oni kojih ima najviše, a to su profesionalni vojnici, masovno napuštaju vojsku, a kao glavni razlog napuštanja je uglavnom loša plata, preveliki obim posla, nemogućnost napredovanja kao i ugovori na određeno koji u svakom trenutku mogu biti raskinuti.
Sve ovo je uslovilo veliki odliv profesionalnih vojnika, ali i malu zainteresovanost ljudi da konkurišu za ovaj posao, pa je jedan od glavnih problema vojske postala upravo slaba popunjenost.
Zbog osetno manjeg broja vojnika, od kada je vojska potpuno profesionalizovana, polako je prestajala potreba i za velikim brojem oficira i podoficira. Ukoliko se obavezan vojni rok ponovo uvede, postavlja se pitanje da li Vojska Srbije ima dovoljno starešinskog kadra koji bi trebalo da obučava i komanduje nove regrute, kojih neće biti malo.
Infrastruktura još jedan gorući problem
Vojska Srbije trenutno raspolaže sa 11 centara za obuku i to u Somboru, Pančevu, Jakovu, Valjevu, Zaječaru, Kruševcu, Leskovcu, Požarevcu, Batajnici, Nišu i Gornjem Milanovcu.
Te kasarne su namenjene za osnovnu pešadijsku obuku. Centri su osnovani 2007. godine u sklopu Komande za obuku i u te centre su do 2011. godine slati novi regruti na osnovnu pešadijsku obuku kada je doneta suspenzija o obaveznom služenju vojnog roka.
Nakon što su vojnici završavali osnovnu obuku, dobijali su prekomande u manje kasarne na specijalističke obuke koje su bile vezane za rod vojske u koji su raspoređeni. To su uglavnom manje kasarne i još tada su bile u veoma lošem stanju, a neke su od 2011. godine totalno van upotrebe.
Iako je premijer Vučević najavio renoviranje i osposobljavanje kasarni, veliko je pitanje da li će to biti izvodljivo da se uradi u narednih devet meseci.
Još jedna od nepoznanica je i da li će budući regruti biti raspoređeni po rodovima u vojsci ili će 75 dana služenja vojnog roka podrazumevati samo osnovnu pešadijsku obuku.
Prigovor savesti zagarantovan Ustavom
Ono što se u celoj priči o ponovnom služenju vojnog roka izostavlja i o čemu se ne priča je prigovor savesti.
Prigovor savesti je propisan članom 45 Ustava Republike Srbije i garantuje svakom građaninu pravo da se pozivanjem na prigovor savesti oslobodi služenja vojnog roka pod oružjem.
Mogućnost pozivanja na prigovor savesti uveden je 2003. godine, kada je donet Zakon o civilnoj službi. Ovaj zakon omogućio je regrutima da se pozovu na prigovor savesti i umesto vojne službe pod oružjem obavljaju civilnu službu. Ovakav vid služenja vojnog roka u narodu je bio poznat kao civilno služenje vojnog roka, a oni koji su „civilno“ služili vojsku su to obavljali uglavbnom u javnim i komunalnim preduzećima.
Takav vid služenja vojske je trajao nešto duže nego vojni rok pod oružjem.
Ceo tekst čitajte na Danas.rs
Dodaj komentar