Ljubav je Bog
Ili obrnuto, kako vam volja, ako za volju, ljubav i Boga uopšte znate. Na pitanja o verskoj pripadnosti, zakon kaže, ne moram da se izjašnjavam, ali o nama samima… Ponešto.
Slavite život, vaskrsnuće, radost dana?
A kako ćete sutra da pogledate u oči onima kojima iza sebe ostavljate uništenu, porobljenu zemlju, siromašnu svime, ponajviše duhom i mirom?
Kako ćete da im objasnite da ste Božjom voljom postali kukavice, pohlepni, licemerni, neslobodni i zastrašeni robovi svega što u novac ne može da se pretvori?
Ako i pokušate, teško da u svoj jad tada nećete prizivati nepravednog Boga i lošu sudbinu, psovati ga i huliti, još manje ćete biti u stanju da priznate da ste za život ovde i sada odgovorni sami samcijati.
Dobro, idemo ispočetka
Hrist je oduvek i zauvek bio siromašan, više nalik pijanici na klupi u gradskom parku, skitnici kojoj ne biste prišli tako blazirano opterećeni sopstvom ni u ludilu, nego personifikaciji onoga u šta se, tako folirantski i neiskreno, zaklinjete čitavog jutra.
Vama obožavana i prihvaćena sadašnjost društva (čiji ste deo, ne zaboravite!) kao ovaploćenje svega valjanog i važnog, zaboravivši i Isusa i vas, umesto čovekoljublja nudi avione, umesto plemenitosti kamione, umesto ljubavi silikone, umesto milosrđa rolekse i, naravno, umesto pravde –dozvolu za ubijanje Boga u vama.
Ubijanje uopšte i opšte.
Iako začet bez greha, u ime njegovog rođenja ubijeno je, kaže Biblija, četrnaest hiljada novorođenih beba, jer je Irod bio uplašeni, narcisoidni skot, moćniji od Isusovih roditelja, prirode, svega.
Danas mrtvi ‘ladni, svečano obučeni i nesrećno utemeljeni, gledate kako vam NekiNoviIrod ubija decu, nespremni da uzmete taj kamen i razbijete mu tu ludu glavu, jer su vaša deca važnija od svakog njegovog i vašeg straha, nisu li?
Umislili ste da ste sami?
E pa niste, evo suze ronim od žalosti…
Ako mislite da lažem, pitajte Mariju Magdalenu, ona zna.
I mudraci biblijski. Znajući da to ne vodi ničemu, mudraci su uporno hodali za zvezdom vodiljom, pustinja je bila surova i tada, da, i mada su mudraci, u stvari, holivudski likovi, to im nije oduzelo moć da spasu svet samo jednom važnom vešću.
Dobro je da su reke tekle mirno, i ni u jednu od njih, ni onda ni sada, nije bilo moguće ući i nizvodno izaći isti. Tako ni Isus nije mogao, pa je još kao beba u pletenoj korpi, niz vodu pušten, shvatio da to što je siromašan, proganjan od većine, obeležen, najćešče gladan i uglavnom sam, ne znači da je manje vredan da preživi.
I živi.
I veruje.
U ljude, dobro, jednakost, pravdu, nečinjenje zla. I da tu veru pokuša da vam da. Možda I proda, ne znam. Konsultujte se sa svojim sveštenikom, imamom, rabinom…
Jeste li u ove dve hiljade i kusur godina kupili ili prodali veru, narode moj?
Pečenje ste pripremili, dobro. I postili ste pre toga manje-više, ok. I jaja farbali i liturgiju slušali i pričest primili. Lepo, puno odricanja i posvećenosti, aha.
Ali kog beskućnika ste pozvali za trpezu? Kojoj usamljenoj starici ste odneli ručak danas? Kom Cigančetu ili bilo kom beskućniku ste darivali iznošenu obuću svog deteta, jer su i oni Božja bića, a?
A grehovi?
I dalje ih licemerno pripisujete/mo Njemu?
Srećni ste onoliko koliko sreće dajete i koliko dobra činite. Sve ostalo je promenljiva kategorija, sve ostalo je bez traga i smisla i pustinja bez reke i život bez ljubavi. Kako hoćete…
Volim nas i tako nesavršene
U potpisu: ‘Nevernica, a Isusova ćerka, eto ti sad čuda Gospodnjega. Krštena u 29. godini, čovekolika i čovekoljubna’.
Ps. Pročitajte priču Dostojevskog „Mali Hristov položajnik“. Ako se baš i nismo najbolje razumeli.
Život Vaskrse, vaistinu Ljubav!
Dodaj komentar