Danilo Bata Stojković spada u red najvećih glumačkih legendi koje je ovo društvo ikada imalo, a njegov beskrajni talenat, fanatičan rad i lucidnost teško da će ikada biti nadmašeni u generacijama koje dolaze.
Njegova supruga Olga Stojković preminula je 10. januara 2020. godine, saopšteno je tada iz Ateljea 212, a uz svog supruga učestvovala je u stvaranju beogradske pozorišne scene. U Ateljeu je provela čitav radni vek, a radila je na preko 90 različitih predstava.
Olga je pre smrti govorila o tome kako je to biti supruga jednog velikog umetnika, o njihovom zajedničkom životu, njegovim strastima i istoriji jugoslovenskog filma.
– Sve mi je bilo jasno i nisam mu prigovarala. Teško je, uopšte, pratiti jednog glumca i deliti život sa njim, naročito sa glumcem kakav je bio Bata. Nisam filozofirala, bila sam, prosto, uvek tu – pričala je ona u intervjuu za Nedeljnik.
Tada je otkrila i kako je velikom glumcu pozorište bilo na prvom, kafana na drugom, a kuća na trećem mestu. Nije je, kako kaže, to nešto naročito bolelo, jer je i sama znala šta znači živeti u pozorištu. U pozorištu su se i upoznali.
– Ustajao je, pio kafu i odlazio na snimanja, na probe, tamo, ovamo. Jedva da smo se i viđali – ispričala je Olga Stojković.
Kao ni mnogi drugi velikani srpskog glumišta, ni Bata Stojković od svojih nezaboravnih uloga nije zaradio veliki novac. Sve se svodilo na entuzijazam i čistu ljubav prema profesiji, koja je obojila filmove “Balkanski špijun”, “Kako sam sistematski uništen od idiota”, “Maratonci trče počasni krug”, “Varljivo leto ’68.”… Olga Stojković posvedočila je kako je “Ko to tamo peva” pravi primer koji oslikava nemaštinu u kojoj su legendarni filmovi stvarani.
– Nisu imali čime ni da ih zagreju. Sećam se da mi je Bata pričao kako nisu imali čime da ga ogrnu kad je pao sa mosta u reku. Tadašnjim glumcima jedino je bilo važno šta će da igraju, jer novac, ni u tim filmovima koji su ostali zanavek, nikada nije bio veliki. Bata je govorio: ‘Ne možete toliko dobro da me platite, koliko bih ja besplatno igrao. Ako vam se i dopadne to što uradim, platite nešto na kraju’ – objasnila je, tom prilikom, supruga Bate Stojkovića.
Iako nisu imali decu, Bata je brinuo o ćerki svog bliskog prijatelja kao da mu je rođeno dete. Razvili su izuzetno blizak odnos, zbog kog je Olga bila dodatno ponosna na svog muža.
– Zaista, bio joj je kao roditelj. Ona je bila njegova ljubimica, štićenica. Učestvovao je u njenom životu. Razgovarao je sa njom, vodio je u školu, hranio, oblačio. Izrasla je u pravu damu i danas je profesor – kazala je.
Pre nego što nas je zauvek napustio, Bata je iskazao samo jednu želju dok je odbijao da se odrekne dve svoje pasije.
– Rekao mi je: ‘Ni slučajno nemoj da ti se dogodi da me staviš tamo.’ Mislio je na Aleju zaslužnih građana. To je bila njegova odluka. Valjda nije želeo da ima ništa sa vlastima, jer se nikada nije interesovao za politiku, niti je bio blizak sa političarima. Poslednjih dana života, nije se odricao dve stvari. Cigareta i fudbala. Pušio je ‘lord’ do zadnjeg dana… – ispričala je malo pred svoju smrt Olga Stojković, supruga neponovljivog Danila Bate Stojkovića.
Inače, po rečima novinarke Radmile Stanković koje je zapisala u svojoj knjizi “Vlasnik glume”, Stojkoviću i njegovoj porodici su prvo Nemci tokom, a onda i komunisti nakon završetka Drugog svetskog rata oduzeli imanje i kuću na Neimaru.
Ostao je samo stan koji mu je otac kupio u Makedonskoj ulici kraj Doma omladine, mala garsonjera u kojoj je živeo sa suprugom sve dok mu jednom koleginica nije došla u posetu i videla uslove u kojima živi njen kolega.
Ona je urgirala da se Bati dodeli stan, te se tako preselio u Svetogorsku ulicu 1990. godine sa suprugom Olgom.
– Sve je to preselila ona uz pomoć majstora, jer on za takve stvari naprosto nije bio – napisala je Radmila Stanković.
Danila Batu Stojkovića pamtimo po nezaboravnim ulogama, po jedinstvenom talentu, energiji i harizmi koja je rezervisana samo za velikane ovog posla.
Dodaj komentar