Crne hronike prepune su zastrašujućih vesti o nasilju u porodici, čini se da nikad nije bilo više užasnih zločina čije su žrtve, s retkim izuzecima, nevine žene i deca.
Oduvek je toga bilo, ali se sada mnogo više piše i govori o tome, ističe Milan R. penzionisani inspektor za krvne delikte u novosadskom MUP-u, koji će se, kako kaže, do kraja života sećati slučaja iz devedesetih godina, kada je monstruma stigla kazna, ali ne od pravosudnih organa i policije, već od ruke zlostavljane supruge.
Te noći bio sam dežuran a negde pred zoru pozvala nas je ženska osoba, tiho se predstavila i saopštila da je upravo pucala u muža i da ga je verovatno ubila. Stigli smo na mesto zločina posle pet minuta i na krevetu smo zatekli muškarca s prostrelnom ranom na glavi. Žena, sitna, izmučena, sedela je nepomično pored njegovog tela i tiho ponavljala: “Morala sam, pretio je da će ubiti naše dete i znam da bi to učinio bez trunke oklevanja, samo da mali nije pobegao”.
Harizmatičan i šarmantan
Ime ubijenog muškarca svima nam je bilo poznato, bio je omiljeni trener borilačkih veština, mnogi pripadnici MUP-a upravo od njega su naučili prve zahvate. Bio je neverovatno harizmatičan, šarmantan, duhovit, obrazovan. Zato smo s podozrenjem gledali suprugu, čija nam priča u tom trenutku nije delovala uverljivo, iako smo na mestu zločina uočili bar pet praznih flaša alkoholnih pića, koja po svemu sudeći, nije konzumirala ona već njen suprug.
Priveli smo je a ono što je izjavila u policiji, potom i pred istražnim sudijom, bilo je toliko zastrašujuće da su svi zanemeli. Nesrećna žena poticala je iz bogate porodice iz unutrašnjosti, fakultetski je obrazovana, bila je mlada i lepa kada je sasvim slučajno upoznala budućeg supruga, znatno starijeg, dvaput razvedenog, s dvoje dece. Uprkos protivljenju roditelja udala se za njega posle dva meseca poznanstva i preselila se u stan u kojem je živeo s majkom.
Alarm za uzbunu
Istog dana kada je kročila u prostor koji će narednih dvadeset godina biti poprište nezamislivog maltretiranja, dogodilo se nešto što ju je moralo poklolebati. Njegova majka nije ni stigla da dovrši rečenicu kojom ih je dočekala, a već se našla na podu razbijenog nosa. Novopečenoj mladoj nije se uključio alarm, tada je možda i mogla da pobegne, ali bila je zaljubljena, mislila je da može da ga obuzda i promeni.
I zaista, prema njoj je u početku bio pažljiv, svu agresiju je usmerio prema majci, a kada je nesrećna starica umrla, sav bes usmerio je prema supruzi koja jesvakodnevno trpela fizičku i psihičku torturu. Nekoliko puta ga je prijavljivala, policiji, ali on je imao jake veze, njegovi drugari uvek su ga pokrivali, nije mu mogla ništa. Shvatila je u kakvu je klopku upala i pomirila se sa sudbinom.
Gore od pakla
Posle dugog oklevanja i drame praćene, naravno, šamarima, dozvolio joj je da se zaposli u jednoj velikoj firmi jer njegova plata nije bila dovoljna da pokrije sve troškove. Kolege nesrećne žene sećaju se da nije smela ni u toalet plašeći se da će je nazvati. Ako se ne bi odmah javila, usledile su mučne scene i batine, nazivao ju je pogrdnim imenima optužujući je da ima ljubavnika.
U međuvremenu, otkrila je da je težak alkoholičar, dešavalo se da za noć popije pet litara vina a tada bi se tek pretvarao u monstruma. S mužem nasilnikom izrodila je dvoje dece, prvo su sobili kćerkicu, posle pet godina i sina, koji je nekim čudom preživeo nakon što ju je krvnički premlatio kad je bila u osmom mesecu trudnoće, udarajući je po stomaku nogarom od stola koju je u besu iščupao jer mu je večera bila previše slana.
Ponekad bi joj se posle tih krvavih scena izvinjavao i obećavao da više neće, u početku mu je čak i verovala, ali život s njim postajao je sve veći pakao. Što je najgore, sve se dešavalo pred decom koja su, kako su rasla, sve više patila. Polumrtav od pića, jedne noći joj je skinuo skalp a onda ju je odvezao u Urgentni centar, gde je na pitanje šta se desilo izjavio fda nema pojma. Lekari su uredno policiji prijavili napad, međutim, veze su odradile posao i dokument o tome volšebno je nestao.
Uspeli su da joj zašiju kožu na glavi, no, nesrećnoj ženi bilo je dosta svega. Pokušala je da se ubije i, pogodite ko ju je spasao – muž monstrum, koji nipošto nije hteo da izgubi predmet svog iživljavanja.
Niko ni slutio nije u kakvom užasu živi ta porodica, svi su mislili da je to skladan brak, deca su bila dobra i poslušna, odlični đaci ali samo ona znaju šta su preživljavala. Sirota žena pokušala je da pobegne kod svojih, ali roditelji nisu hteli da je prime, on je došao po nju i pobedonosno je vratio da bi se tortura nastavila u još gorem obliku.
Čudovište se okomilo na decu
Počeo je da maltretira i decu, tukao ih je za svaku sitnicu, krvnički, ne gledajući gde udara. Potom je počeo da zlostavlja kćerku koja je sa osamnaest godina pobegla od kuće, a majka i sin ostali su na milost i nemilost psihopati koji je smišljao nove i nove načine mučenja. Na zid dnevne sobe obesio je napunjen, otkočen pištolj kojim im je svakodnevno pretio, dok je u zamrzivaču držao kašikaru govoreći da će ih jednog dana sve razneti.
Tog kobnog dana pretukao je sina jer je zaboravio da mu iz prodavnice donese vino. Mlatio ga je debelim gumenim kablom, toliko da su se detetu počele nazirati kosti, gasio mu je cigaretu na licu, ali momčić je uspeo da mu se otme i pobegne u komšiluk. Posle nekoliko litara vina, izbezumljen od besa i alkohola, rekao je ženi da će ubiti sina, opisivao joj kako će to uraditi, šamarajući je neprestano, sve dok nije malaksao i zaspao.
Spasila je sina
Razuma potpuno pomućenog od straha za život svog deteta, skinula je pištolj, prislonila mu cev na slepoočnicu i opalila. Potom je pozvala policiju. U istražnom postupku svedočila su deca, njihova priča je i okorelim profesionalcima naterala suze na oči. Ispostavilo se da je psihopata zlostavljao i prethodne dve žene, ali su njihove porodice stale iza njih, pa im nakon što su pobegle nije mogao nauditi.
Treća supruga nije imala nikog da je brani i na kraju je izabrala ubistvo jer je to, kako je mislila, bio jedini način da spase svoje dete.
Uzimajući u obzir sve okolnosti i veštačenje psihijatara, istražni sudija doneo je oslobađajuću presudu uz obrazloženje da žena u trenutku kada je pucala, nije bila uračunljiva usled takozvanog kumuliranog afekta. Suština je u tome da su se u njoj tokom dve decenije života sa zlostavljačem nakupljali strah i bes, koji su usled ozbiljnih pretnji jednostavno eksplodirali.
Od tada je prošlo dvadesetak godina, sasvim dovoljno da rane bar malo zacele, i da se izgradi život, stabilan i normalan, kakav su i ona i njena deca apsolutno zaslužili.
Dodaj komentar