Ako ne vidiš poentu toga da prestaneš da koristiš englesku reč za nešto što može jasno da se kaže na srpskom jeziku, pročitaj ovaj istinit događaj koji je proživela jedna Novosađanka. Iznenadiće te u kakvu situaciju je upala samo zato što skoro niko nije razumeo običnu srpsku reč, koju je izgovarala.
Išla sam od knjižare do knjižare po Novom Sadu, pokušavajući da pronađem nalepnice koje sam želela da poklonim deci.
– Dobar dan. Imate li nalepnice?
– Nalepnice?! – začuđeno bi mi uzraćali trgovci i potom odmahivali glavom, odgovarajući:
– Nemamo.
U nekim knjižarama bi mi rekli:
– Nisam siguran/na da znam šta tražite?
Pokušavala sam da im objasnim da je to nešto malecno što može da se zalepi na sveske ili na nešto slično. I, opet bih dobijala isti odgovor.
Već sam bila umorna od uzaludnog obilaženja knjižara i istog odgovora, ali sam bila rešena da, ako treba, obiđem ceo grad.
Posle tri sata neprestane potrage i mog vidnog umora, jedna žena u knjižari, nakon što mi je takođe tražila da joj objasnim na šta mislim, zaćuta, zamisli se pa naglo reče:
– Da niste možda mislili na stikere?
Potom ustade i krenu ka jednom ćošku.
Izvadi i pokaza mi mnoštvo nalepnica, baš onakvih kakve sam tražila.
Odmah sam joj se požalila kako sam obišla pola grada i kako nigde nemaju nalepnice. A ona mi reče:
– Niko ih ne zove tako. Svi ih znaju kao „stikere“.
To znači da su ljudi imali nalepnice u knjižarama, ali budući da su se toliko otuđili od naše reči i usvojili englesku „stiker“ (sticker), bili su uvereni da nemaju nalepnice u radnji.
Kada sam ponovo obišla iste te knjižare i tražila im stikere, odmah su mi ih iznosili.
Osećala sam se kao da ne živim u sopstvenoj zemlji, nego u inostranstvu.
Osetila sam se kao da je neko iščupao jedan koren iz mene i bacio ga u smeće.
Jer, mi smo koristili reč „nalepnice“ dugo vremena. Kao dete sam tražila nalepnice u knjižarama i odmah su mi ih davali.
Ali sada nije tako, iako svi jasno i nedvosmisleno razumemo tu reč.
Pa ipak, zaboravili smo da je razumemo, da je naša i da nam ne treba tuđa reč za nju.
Jezik služi da se bolje razumemo.
Ako smo došli dotle da ne razumemo jedni druge na maternjem jeziku, otuđujemo se jedni od drugih i od onoga što jesmo.
Zato, čuvajmo jezik, ne da bismo iz samozaljubljenih pobuda slavili i veličali posebnost našeg jezika, nego da bismo bolje razumeli ljude oko nas i da bi oni bolje razumeli nas.
A život je lepši kada se razumemo.
Zato, vratite nam nalepnice u knjižare…
I ne samo nalepnice, nego i mnoge druge reči, bačene i zaboravljene na otpadu pod uticajem anglizma:
Stori – priča
Post – objava
Itd…….
Nastavi niz…
Ako podržavaš ideju da niko u sopstvenoj zemlji ne treba da se oseća kao stranac, onda se seti da, pre nego što bi samo lenjo pokupio/la neki engleski izraz, prizoveš u sećanje reči na tvom jeziku i kažeš ih.
Seti se da elementarno razumevanje ne bi smelo da bude izvor otuđenja, već naša osnovna povezanost.
Vratimo nalepnice u knjižare i naše reči našem jeziku.
Dodaj komentar