Novosađanka Borislava Perić – Ranković je i ovaj put pokazala da je moguće ostvariti cilj osvojivši zlato u finalu Evropskog stonoteniskog prvenstva za osobe sa invaliditetom. U prvom srpskom finalu je savladala saigračicu Nadu Matić, a uskoro se priprema za odlazak u Rio na Paraolimpijadu.
Šta za vas znači osvojena zlatna medalja, četvrta po redu?
– Ova medalja je još jedna overa vize za Rio. Uvek je lepo biti na samom vrhu. Žao nam je što je druga, ekipna, bila srebrna, ali nadamo se da će drugi put biti bolje.
Koliko vam je teško bilo što ste pobedili u srpskom finalu savladavši saigračicu iz tima?
– Ta okolnost je bila dosta otežavajuća, s obzirom na to da treniramo svaki dan zajedno. Bilo je dosta teško i psihološki, ali svakako da je našem timu bilo drago što smo obe stigle do finala i što se prvi put odigralo srpsko finale.
Kako teku dalje pripreme nakon ovog takmičenja?
– Sada sledi pauza do januara kada kreću ozbiljne pripreme. Nas troje se spremamo za Rio, a nadamo se da će još njih dvoje ostvariti šanse za Paraolimpijadu.
Koliko je stoni tenis za osobe sa invaliditetom medijski ispraćen?
– U početku sport za osobe sa invaliditetom nije bio dovoljno medijski zastupljen. Danas je to druga priča. Novosadski mediji nas najviše podržavaju, a to je važno kako bismo promovisali sport i dokazali osobama sa invaliditetom da je to moguće. Sada nas Novosađani prepoznaju na ulici, prilaze i čestitaju.
Zbog čega ste opredelili baš za stoni tenis?
– Ranije sam trenirala košarku, dok me jedan prijatelj nije nagovorio da odem na sprat i okušam se u stonom tenisu. Nikada nisam ni pretpostaljala da ću ovoliko napredovati.
Šta vas motiviše da ostvarite ciljeve i dođete do medalje?
– Možda nećete verovati, ali ono što me motiviše je inat. Kada sam trenera pitala koliko je potrebno da bi se dostigao sam vrh, on je rekao mnogo. Tada, kao i sada, me je motivisao inat i zbog toga sam treneru dokazala da je moguće dostići vrh vrlo brzo.
Dodaj komentar