Novosađanin iz Norveške sproveo eksperiment sa poražavajućim rezultatima

Kvalitet robe iz Evropske unije i na srpskom tržištu je potpuno različit, a Novosađanin koji živi u Norveškoj sproveo je mali eksperiment i to i dokazao.

„Kada sam čuo priče o razlici u kvalitetu najpopularnijih, svetski poznatih prehrambenih proizvoda u „starim“ i „novim“ članicama EU, a i u Srbiji, odlučio sam da napravim eksperiment i, nažalost, pokazalo se da su ove priče istinite“, ovako za „Novosti“ o razlici u kvalitetu proizvoda, priča Nebojša Petković, Novosađanin koji već šest godina živi i radi u Norveškoj.

Petković je, kako objašnjava, putujući automobilom iz Norveške do Srbije, najpopularnije brendove kupio prvo u trajektu između Norveške i Danske, zatim u Danskoj, pa i u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, a na kraju, i u Srbiji.

„Kasnije sam, sa drugarima, napravio degustaciju“, priseća se Petković. „Bilo je zabavno, tim pre što se tu, uz čokolade i razne „grickalice“, našlo i nekoliko vrsta poznatog alkoholnog pića. Rezultati su, nažalost, bili poražavajući, jer je razlika u ukusu, a verujem i kvalitetu, za gotovo sve proizvode bila neverovatna. Čokolade kupljene u Danskoj i one iz Srbije, i pored iste ambalaže, bile su neuporedive…“, priča on.

Rezultate ovog „slatkog“ i naoko veselog istraživanja potvrđuje i predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović, i objašnjava kako Srbija ima veće i ozbiljnije probleme od Slovačke, Mađarske i Poljske, kada su u pitanju isti proizvodi različitog sastava.

„Ako Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska kažu da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi ali različitog sastava, onda je Srbija deponija“, izričit je Papović. „Imamo iste proizvode, istu ambalažu, ali je evidentno da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje trećeg sveta, odnosno za nas. Roba, koja stiže do nas se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj…“, kaže on.

Deklaracija je, kako ukazuje Papović, ono što najbolje otkriva „specijalizovane“ proizvode, odnosno one namenjene za naše i tržište susednih zemalja.

„Kada vidite na deklaraciji uputstvo samo na srpskom, makedonskom, crnogorskom, onda znajte da je to roba za „treće zemlje““, kaže Papović. „Ako je deklaracija na nemačkom, španskom ili francuskom, jasno je da je proizvedena u matičnoj firmi. Samim tim, čak i samom analizom deklaracija u prodavnici, može se lako zaključiti šta dolazi do nas. O pritisku uvozničkog lobija ne treba ni da govorim“, dodaje on.

Srbija, ukazuje Papović, ima ozbiljan problem, jer i posle mnogo godina čekanja nema nacionalnu referentnu laboratoriju, pa samim tim nema ni mogućnosti da se neophodne analize urade kod nas.

„Zato je naša organizacija potrošača proizvode slala na testiranje u inostranstvo, ali to je skup proces“, dodaje on.