Izmenjeni lični opis Novog Sada: Od najzelenijeg grada do pustinjskog pejzaža

Novi Sad je oduvek važio za jedan od najzelenijih gradova, čak i u bivšoj Jugoslaviji. Bio je prepoznatljiv po ozelenjenim drvoredima i širokim bulevarima koji su ga oplemenjivali i upotpunjavali.

Utisak gustine i zakrčenosti usled objekata koji su bili u okruženju nije se sticao. Današnja situacija je drugačija. Samo u poslednjih nekoliko godina smo doživeli šok saznanjem da se kroz plansku dokumentaciju koja se usvajala za to vreme značajno umanjio zeleni fond i broj parkova koji su bili predviđeni po prethodnim planovima.

Gotovo neprimetno, kroz izmene i dopune planske dokumentacije ciljano je menjana namena na prostorima gde su oduvek bili planirani parkovi ili ostavljane zelene površine.

Gubitak 7 parkova i 40 hektara

Ana Ferik-Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, koja se problematikom planiranja i očuvanjem javnih prostora i zelenih površina u gradu bavi preko 20 godina u razgovoru za Luftiku kaže da gotovo niko nije očekivao da će u tako kratkom roku doći do gubitka sedam parkova.

– Kroz plansku dokumentaciju je promenjeno otprilike 40 hektara. Mnoge od tih površina su već sada u potpunosti prenamenjene i na tim mestima postoje izgrađeni objekti. Neki prostori su još uvek sačuvani, sa nadom da će se možda desiti neko čudo pa će se svest Grada podići u pravcu da se oni ipak moraju sačuvati.

Trajno poništeni delovi su park koji je bio planiran na Rotkvariji, gde se sada nalazi Kraljev park. Između Limana i Telepa gde je trebao biti sportski park već imamo izgrađen Lidl, a uskoro će tu doći zgrade i uspon na most u produžetku Bulevara Evrope. Zelenila na tom prostoru je trebalo biti najviše, razdvajalo bi dva dela grada, izolovalo ih i međusobno upotpunilo. Nadajmo se da će tu biti izvedeno makar 30% zelenih površina koliko po planskoj dokumentaciji treba da bude – objašnjava za naš portal Ana.

Razlog nestajanja i uništavanja zelenih površina predsednica DaNS-a prvenstveno vidi u lošem konceptu planiranja izgradnje novih stambenih objekata.

– Najpre su su morale izvesti osnovne infrastrukturne trase sa izgradnjom neophodnih objekata i zadovoljiti osnovni parametri humanog stanovanja, a tek onda zgrade. Kod nas je taj proces išao obrnuto, prave se samo zgrade, a za sve ostalo gde i ako ostane mesta. Na taj način, zbog novih objekata i potreba za parkiranjem prvo nestaju zelene površine koje jedino sada građani moraju da štite – stav je naše sagovornice.

Još jedan od značajnih devastacija prostora nastao je na prostoru Avijatičarskog sportskog parka. U izgradnji je stambeni kompleks sa nekoliko hiljada stambenih jedinica.

– Kroz razne apele, prigovore, pisanja i obraćanja u javnosti smo ipak uspeli da navedemo investitora da značajno sačuva rastinje koje na tom kompleksu postoji. Ipak, ceo taj prostor će u potpunosti biti izgrađen i to je omogućeno novim GUP-om. Novi GUP koji je usvojen pre desetak dana bukvalno je legalizovao nestajanje tih sedan parkova.

Omladinski park je trebao biti kod Najlona, gde je prostor novog rasadnika. A na mestu sadašnjeg rasadnika je po mišljenju mnogih građana trebala ostati sačuvana šuma sa živim kanalom gde ljudi još uvek pecaju i gde živi ceo ekosistem. Ta šuma još uvek postoji, a planira se izgradnja škole, vatrogasnog doma i novi kompleks zgrada što znači da od te šume skoro ništa neće ostati – ističe Ferik-Ivanovič.

Novi plan grada i veliki propusti

Ceo deo grada će ostati osiromašen, s obzirom da od Futoškog parka do parka u centru Futoga ne postoji javna parkovska površina.

– To što se nalazi uz saobraćajnice, uz glavne magistralne puteve je zaštitno zelenilo koje je neophodno. Bilo bi nemoguće funkcionisati da njega nema oko škola, na grobljima, bulevarima, putevima i mestima gde prolazi pruga.To zelenilo svakako mora ostati sačuvano, o njemu treba da se brine kao o svemu onome što u gradu trenutno imamo.

Mi smo kroz ovaj novi GUP pročitali kako se planiraju “nove” zelene površine u gradu, što nema logike jer zeleni prostori već postoje. Oni se spomijnu na Alibegovcu, Paragovu, Klisi, Sajlovačkom ritu a to nisu površine koje se nalaze u samom gradu. To više nisu prostori koji će obogaćivati okruženje samih građana. Oni već sada postoje i mi njih ne dobijamo, samo se spominju u ovom GUP-u – navodi Ana.

Ona ne isključuje mogućnost da će se posebna pažnja obratiti na njih, ali iskustveno, misli da se to neće dogoditi. Ipak naglašava da ih treba negovati, čuvati i zaštititi jer je Novi Sad važio za jedan od najlepših gradova i bio prepoznatljiv po šarenolikom zelenilu.

– U GUP-u je trebalo da se pojavi mnogo više zelenih površina, takozvanog linijskog zelenila koje je neophodno da spaja veće parkovske površine usled funkcionisanja samog ekosistema. Ne možemo očekivati da zelene površine unutar blokova bilo kako budu povezane sa okolnim zelenilom a neophodno je da oni žive zajedno. Ti sistemi unutar blokova jako teško mogu da funkcionišu i upotpune prostor kako je planirano.

Kroz ovaj GUP je trebalo biti uneto više linijskih zelenih površina koje bi povezivale veće parkove. Imamo samo šest parkova u gradu. Kada pogledamo razglednice Novog Sada od pre nekoliko decenija vidimo najlepše aleje cveća, zasade, najlepše kreacije, sve je vrcalo od mnoštva boja. Danas, nažalost, ne vidimo te divne prizore i to je jako veliki propust i šteta za naš grad. Trebali smo samo negovati ono što smo imali i nasledili od naših prethodnika – naglašava predsednica DaNS-a.

Ogroman novac za zalivne sisteme koji ne rade

Smatra da je naš zadatak je da grad ostavimo u još lepšem izdanju ali kada govorimo o sadašnjem stanju zelenila, situacija je krajnje dramatična.

– Razumemo da je suša, da su visoke temperature, ali znamo da je Grad za izuzetno velike novce nabavio sisteme za zalivanje zelenih i parkovskih površina koje su bile postavljene i u Limanskom i u Futoškom parku. Čak su i ježevi stradali prilikom postavljanja instalacija. Kao što vidimo, ti sistemi uopšte ne funkcionišu. Da li oni ne rade, nisu priključeni, ili niko ne zna njima da upravlja nije naša briga.

Pitanje je zašto se to dogodilo i zbog čega se prema zelenim površinama i parkovima tako odnosi, kao i da li je to maksimum koji možemo da uradimo da bi grad izgledao lepše i zelenije? Na sve strane nalaze se suvi travnjaci, mnogo je prašine, a udišemo je i mi i deca i stariji. Ekološki uslovi u gradu utiču na zdravlje svih nas. Da li neko živi u zgradi ili u kući u tom smislu nije važno, svi treba da imamo jednako lepe uslove i da se u celom gradu vodi briga o našem okruženju – ocenjuje Ana Ferik-Ivanovič.

Sadnja drveća koje se osušilo, pustinjski pejzaž

Predsednica DaNS-a podseća i da smo proletos videli sadnju drveća na mnogim mestima, kako je sve lepo izgledalo ali i da nakon toga više niko nikada nije došao da to zelenilo zaliva.

– Ti prostori koji su sada više nalik pustinjskom pejzažu nego javnoj zelenoj površini vape za negom, brigom. Grad prosto vapi za sadnjom novog drveća. Skoro 90% novoposađenog drveća je suvo i uvenulo. To je loš znak i jako loša rekla za javno preduzeće koji se bavi jako lepim poslom. Nekim ljudima bi bilo zadovoljstvo da neguju i brinu o zelenilu. Nažalost, ljudi koji su tamo zaposleni taj posao ne rade onako kako bi se videlo da se taj posao radi dobro.

Apelujemo i ovim putem da se počne voditi briga o zelenim površinama, da se parkovi počnu uređivati. Briga o celom ekosistemu i svim životinjama koje tu žive takođe je naša obaveza, moramo biti svesni da nama trebaju i pčele i lastavice i komarci i žabe i ježevi. Te životinje su ovde oduvek, nekad je ovde bila močvara. Jedino na taj način kompletan utisak zdravog života u gradu biće ispunjen i ispoštovan onako kako se očekuje – ukazuje Ana.

Lepota arhitekture u obogaćivanju prostora a ne devastaciji

Ferik-Ivanovič predočava i važnost podizanja svesti o kvalitetu stanovanja i života uopšte, jer kako kaže, nije vrednost u samoj zgradi gde ljudi kupe stan, već i u ambijentu kojim ste okruženi.

– Da li ćete se osećati prijatno i spokojno ili će sve odzvanjati od betona i zgrada kojim smo počeli da budemo okruženi sa svih strana? Kroz plansku dokumentaciju koja se takođe usvaja u okviru grada, treba što manje da se utiče na devastaciju postojećih a da se što više zelenih površina sačuva. Apelujemo i na investitore, kvalitet je i kada izađete iz zgrade i vidite u kakvom prostoru se nalazite.

Investitori takođe mogu da utiču i prilikom izgradnje sačuvaju postojeće i zdravo rastinje, da malo okrenu objekat, da ga drugačije lociraju, isprojektuju, to jeste divota arhitekture i oblikovanja objekata. Cilj i jeste da se što lepše i neprimetnije uklopimo u prostor u koji smo došli i želimo da ga obogatimo, a ne da ga devastiramo. Ako se neko drvo suši, i građani mogu uzeti nekoliko flaša sa vodom, prošetati u svom najbližem okruženju i politi stabla – naznačava Ana i dodaje:

– Ako svako polije po 10 stabala, poboljšanje će već za nekoliko dana biti vidljivo. Nije teško da flašu napunimo vodom, odnesemo i polijemo to drveće i cveće. Priroda će nam biti zahvalna, vratiće nam svojom lepotom i bogatstvom a mi ćemo srećnije živeti u takvom okruženju – zaključuje za Luftiku, Ana Ferik-Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada.