Novi Sad na vodi: Tajanstveni naprednjački projekat za ‘novi Liman’

Novosadske gradse vlasti pompezno su najavile izgradnju stambenog kompleksa uz samu obalu Dunava – „Novi Sad na vodi“. Početak radova najavljen je za 2020. dodinu, a projekat je potpuna tajna i nema ključne dozvole. Jedino što je javnosti poznato je da će posao dobiti firma Galens, zbog koje je su gradski urbanistički planovi već iskasapljeni.

Dosadašnji takvi projekti služili su isključitvo interesima pojedinaca.

„Sa jedne strane, nemamo nikakvu informaciju o tome šta se zapravo tamo sprema, a sa druge, ono što je nama poznato iz nekih neformalnih izvora jeste da se radi na pripremi projekata i da je stvar prilično definisana. To je u suštini ključni problem“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slobodan Jović, predsednik Društva arhitekata Novog Sada (DANS), komentarišući najavljeni projekat izgradnje luksuznih stanova, na mestu nekadašnjeg brodogradilišta na Ribarskom ostrvu.

Brodogradilište je kupila novosadska kompanija „Uni-Galens D.O.O.“ koja, prema podacima iz katastra, ima pravo korišćenja parcele broj 7382, na kojoj se nalazilo brodogradilište.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je u martu prošle godine najavio da će taj, kako je rekao, zaparloženi deo Novog Sada, dobiti potpuno drugačiji izgled, piše Dušan Komarčević za Slobodnu Evropu.

„Da danas taj prostor – kao što je radio London, kao što je radio Roterdam, kao što je radio Njujork i mnogi drugi gradovi, iskoristimo u jednom potpuno novom smislu, da dobijemo novi stambeno-poslovni kompleks“, rekao je Vučević, inače funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Građani čekaju odgovore

Međutim, Slobodan Jović napominje da, prema aktuelnom Generalnom urbanističkom planu (GUP), na toj lokaciji nije dozvoljena izgradnja trajnih stambenih objekata.

„Prema sadašnjem GUP-u, radi se o sportsko-rekreativnoj zoni. Promena GUP-a će biti ključno mesto kada ćemo saznati o kakvom se projektu radi. To će biti momenat kada će taj proces morati da bude maksimalno transparentan, kako bi svi zainteresovani – i građani i struka – imali uvid u sve informacije“, kaže Jović.

Međutim, stanovnici naselja Liman, koje se neposredno naslanja na Ribarsko ostrvo, zabrinuti zbog manjka informacija, uputili su 17. januara zahtev predsedniku Mesne zajednice „Ostrvo“ da sazove zbor građana, na koji su pozvali upravo prvog čoveka grada.

Inicijator poziva Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti, kaže za RSE da još uvek nije stigao zvaničan odgovor iz Mesne zajednice, te da je zakonski rok za to 16. februar.

„Ono što je ovde konkretno problem, jeste činjenica da bi zeleni pojas priobalja Dunava mogla postati ’pluća’ Novog Sada. To bi mogao biti naš Central park što je, na neki način, predviđeno čak i postojećim Urbanističkim planom koji tu predviđa objekte sportsko-rekreativne, kulturne i ugostiteljsko-turističke namene. Time bi grad – trajno unakažen tzv. investitorskim urbanizmom, prepoznatljivim po jeftinoj, tipskoj arhitekturi – i doslovno i metaforički mogao prodisati. To je ono za šta se kao građani zalažemo i o čemu želimo da razgovaramo sa gradonačelnikom. Naposletku, ukoliko se grad „razvija“ isključivo u skladu sa projekcijama i interesima investitora, onda je logično zapitati se – čiji je onda uopšte naš grad?“, kaže Milenković.

Odbrana zelenih površina u Novom Sadu

RSE je uputio pitanje kompaniji „Uni-Galens“ o tome kakvi su objekti planirani da budu izgrađeni na prostoru bivšeg brodogradilišta, ali do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor.

„Imamo li u vidu dosadašnja loša iskustva sa različitim građevinskim investitorima – gde su čitave gradske četvrti pretvorene u ‘košnice’, uz zanemarivanje principa humanog stanovanja – dodatno nas kao građane zabrinjava činjenica da je prostor bivšeg brodogradilišta već prodat, pre no što je uopšte i obznanjena namera da će on biti pretvoren u građevinsko zemljište.

Naposletku, ako ćemo da razmišljamo strateški – ima li onda veće i isplativije investicije od dugoročnog investiranja u zdravlje građana!?“, zaključuje Novi Nebojša Milenković.

’Vode Vojvodine’ ne daju dozvolu

Javnost zbunjuje i to što je novosadski gradonačelnik nedavno optužio Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ da koči čitav projekat i uopšte razvoj Novog Sada, pošto odbija da izda saglasnost za planske akte u vezi sa ovim projektom.
„Nisam video nikakvu primedbu, nego vidim ćutanje, nedavanje mišljenja ili saglasnosti na planske akte. Zašto ćute, morate njih pitati“, izjavio je Vučević 4. februara ove godine.

Na pitanje RSE da li postoji nešto sporno u ovom projektu i zbog čega „Vode Vojvodine“ ne daju saglasnost, iz ovog preduzeća nismo dobili odgovor.

Novosadski ’Beograd na vodi’

U delu novosadske javnosti ovaj projekat je kolokvijalno nazvan „Novi Sad na vodi“, čime se aludira na stambeno-poslovni kompleks na priobalju reke Save, koji od 2015. godine u beogradskoj četvrti Savamala gradi kompanija „Eagle Hills“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Moje trenutno mišljenje je zasnovano isključivo na onoj abominaciji koja se zove ’Beograd na vodi’. Ne mogu da zamislim da će u Novom Sadu da bude išta bolje od toga. Može samo da bude gore“, kaže Novosađanin Miloš Miloradović.

Podsetimo, „Beograd na vodi“ je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) proglasila projektom od nacionalnog značaja, sa vrednošću od tri milijarde američkih dolara.

Najavljeno je da će po završetku izgradnje, u ovom stambeno-poslovnom kompleksu biti šest hiljada stanova, osam hotela, 165 apartmana i kula Beograd visoka 168 metara.

Projekat je od početka bio na meti kritika dela stručne javnosti koja je 2014. godine Gradskoj skupštini uoči izmene GUP-a podnela blizu 2.000 primedbi. Uprkos tome, gradski odbornici su usvojili izmene koje, između ostalog, omogućuju da u prestonici budu izgrađeni objekti koji su viši od 32 metra.

Još uvek nije poznato kada bi Skupština Novog Sada mogla da raspravlja o eventualnim izmena Generalnog urbanističkog plana. Za sada se, osim pojedinih medija, „Novim Sadom na vodi“ bave opozicione političke stranke koje novosadskog gradonačelnika optužuju da je ceo projekat prilagodio privatnom investitoru, ne razmišljajući o interesima građana.