Jedno dete sam rodila ovde, drugo na granici s Bosnom. Znači li to da je jedan dođoš, a drugi Novosađanin? Zapravo, kako se to postaje Novosađanin?
Novosađani su lakog koraka. Usporenog životnog tempa. Novosađani su na pristojnoj distanci i suzdržani prema ostalima. Dođoši su malo „spori“ (znate na šta se misli). Oni su glasni, neuredni. Vole da muljaju.
Da li Vam je ovo poznato?
Ako se odlučite da živite u Novom Sadu budite spremni na predrasude. Konkretno, sve one koji nisu izvorni Novosađani nazivaju dođošima, i ne propuštaju ni jednu priliku da naprave razliku između njih i nas.
Prirodno sledi da i „dođoši“ stiču predrasude o „domaćinima“. Na sreću, sve ove ocene su uglavnom neosnovane. Ali, hajde da probamo da proniknemo u to koliko je u njima istine i zašto su i dalje u toj meri prisutne.
„Pravi“ Novosađani vas uvek posmatraju, a prepoznaće da niste rođeni Novosađani po tome šta ste obukli, gde ste izašli, gde ste pili kafu, kako ste pričali.
Taj njihov govor je zaista poseban. Ne radi se samo o akcentu, koji zaista daje Novosađanima neku posebnu draž, već i o frazama, uzrečicama, žargonskim izrazima.
Prave i jedinstvene Novosađane (znate na šta mislim, neću stavljati navodnike) nikada nećete videti u ulici Laze Telečkog, jer tu izlaze svi drugi koji nisu „pravi“.
Možda od Novosađana očekujete uglađenost i manire, ali budimo realni, svi poznajemo po nekog „autohtonca“ koji ne čisti za svojim psom i obavezno se grozi srbijanskog, hercegovačkog, bosanskog akcenta.
– A vi niste odavde – postalo je retoričko pitanje prosečnog Novosađanina.
Moje iskustvo nakon deset godina provedenih u Novom Sadu jeste da su Novosađani hladni i suzdržani, dosta rezervisani prema ljudima koji dođu u njihov grad.
Stičem utisak da nekako vole da odrede koliko je to godina potebno da provedeš u ovom gradu da bi se nekakao stopio sa gradom i postao ravnopravan sa Novosađanima.
Čini mi se da Novosađani misle da su baš posebni, što ne mora biti loša osobina. Ono što pak, volim kod njih je njihova smirenost koja ublažava moj zapadnjački temperament.
Međutim, znam i da ovde nisam baš potpuno dobrodošla. Nisam prihvaćena od strane domaćina onako kako bih volela da jesam u mestu gde živim i podižem porodicu.
Ipak, prihvatila sam ovaj grad kao svoj i zahvalna za sve što mi je doneo.
Nikada se neću stideti svog porekla. Izuzetno sam ponosna na lepote svog zavičaja, a samim tim što nisam u njemu ostala dajem prednost Novom Sadu i zbog toga bih volela da ne budem nekakav dođoš.
Čak i sam taj izraz zvuči loše, složićete se? Svako ko ceni ovaj grad, njegovu kulturu, tradiciju i sve njegove vrednosti ne može da bude dođoš.
Svako ko se odluči da živi u ovom gradu treba da ga prihvati sa svim vrlinama i manama i sa svim Novosađanima i dođošima u njemu. Ono što valja mora da se poštuje. Ono što nije dobro da menjamo zajedničkim snagama i iskustvima uz uvažavanje različitosti.
Svoju decu vaspitavam da uvek budu ponosni na svoje poreklo ali da poštuju Novi Sad kao svoj grad jer je to grad u kome odrastaju, u kome se školuju i u kome žive.
Da razlika postoji u govoru i akcentu ali da to nije ništa što nas čini boljim ili lošim od njih. Mesto rođenja nas ne određuje i da se ne osećaju loše ako im neko sutra kaže da su dođoši.
Negde i verujem da pravi Novosađani, oni istinski to i prepoznaju i znaju da cene ili bar ja želim da verujem u to.
Po meni nema veze da li si prva, treća ili peta generacija koja živi ovde. Ljubav prema gradu, njegovoj istoriji, kulturi, tradiciji uvek dovodim u vezu sa ljubavlju prema ljudima, jer na taj način povezuješ mesta i osobe.
Svako ko voli i čuva grad u koji je došao da živi je deo tog istog grada.
Ono što Novosađane zapravo suštinski razlikuje od drugih jeste ta kulturološka nadmenost koju, čak iako nam se ne dopada, ne možemo da poreknemo.
Predrasude snažno oblikuju ponašanje i utiču na interakciju među ljudima. Vrlo često su neosnovane i najčešće nose negativanu konotaciju.
Bilo bi dobro da ih razbijamo i da se ne vodimo njima, da ne bismo stvarali sliku o nekom gradu i njegovim stanovnicima i pre nego što ih upoznamo.
Dopustimo jedni drugima da se upoznamo, prihvatimo razlike, poštujemo jedni druge bez podela na ove ili one, bez razlika. Jednostavnije je i lepše.
I ne moram biti Novosađanka, ali nemojte me zvati dođošem.
Znam živim 31 god I još uvek sam taj dođoš nebi nikom kacio naknadne epitete dok sam živeo u Dalmaciji nismo gledali na takve stvari ili si loš ili dobar covek
Da me ne bi pogresno razumeli ali kome se ne svidja to sto je etiketiran kao „dodjos“,slobodno moze i da ide gde taj epitet nece imati!
Ako ti dodjes u „tudju“ kucu,da li se ponasas isto kao u svojoj?Da li imas prava da se isto ponasas?
Taj nadimak nazalost nose svi oni (i dobri i losi) koji su dosli u NS,zbog onih sunarodnika koji su se,a i dalje ponasaju kao da su u svom „selu“ ili na svom „brdu“ i ne zele da se prilagode novoj/drugacijoj kulturi,tj.nacinu zivljenja.
Vasa prica ima samo jednu stranu medalje i namece svoje misljenje.
Jel ste mozda pitali nekoga ko se rodio i zivi u NSu kako mu se zivot promenio,(dacu prost primer) recimo u saobracaju kada ispred njega vozi neko ko je polagao u mestu gde ima jedna ulica (karikiram)?
E pa tako je i za sve ostalo!
Naravno da nisu svi novosadjani Bogom dani,ali opet imaju prava da kritikuju jer su na svoj na svome.
Novi Sad je u Srbiji, a Srbija nije samo vasa kuca, nego i nasa koji smo dosli pre 20-30 godina. Svi imamo isti pasos Republike Srbije. Slazem se treba se prilagodjavati gde god da ste, ali starijim ljudima to ide teze s obzirom na godine. A to da Vi treba da imate vise prava zato sto ste rodjeni od nas koji smo dosli u NS i kupili imovinu legalno i stekli drzavljanstvo Republike Srbije to je mozda bilo tako u nacistickoj Nemackoj, a u Srbiji nece moci.
Mesto porekla nas odredjuje, bas kao sto sam ja iz Zrenjnina i zivim 15 godina u Ns, nikad se nisam osecao nedobrodoslim ili dodjosem. Ipak, mislim da je stvar (ne)kulture to sto onog preko puta tebe natera da te pita odakle si. Kako njegove, tako i tvoje – dvosmerna ulica. Treba biti ponosan na mesto odakle dolazis, ali treba raditi na sebi i prilagoditi se prostoru koji kazes da volis. Onda ga voli onakvog kakav jeste a onakvog kakvim bi ga ti napravila jer si iz takvog okruzenja otisla. Pozz
Upravo vas to čini dođošem. Novosađanima je tu rodna gruda a vi ste stekli državljanstvo. Legalno stečena imovina u NS vas ne čini novosađaninom kao što ni novosađanina koji kupi stan u BG to ne čini beograđaninom.
Gde ti ode pa da nas novosadjane uporedjujes sa nacistickom Nemackom? Ako vec spominjes da smo svi isti, svi imamo isti pasos Republike Srbije, malo si se zeznuo, to Vi smatrate da imate veca prava od „novosadjana“ pre dobijate zaposlenje, csak i bolja radna mesta imate i ti se osecas necim prozvanim?
U stvari kada nekog nazoveš dođošem, nesvesno mu daješ kompliment. Srbi koji su dolazili iz Austro-Ugarske da opismene tadašnje NSađane nazivani iz zlobe/ljubomore dođošima. Jedan od njih je i Dositej Obradović
Tako, kada te nekog nazoveš dođošem u stvari nesevsno sebe degradiraš 🙂
Nadam se da ne moram baš da ti i crtam? 😉
Tako je. Bravo!
Možda ste želeli da ostanete taj jedan mali, mirni, usporeni grad gde ste sami sebi dovoljni? I srećni jer se ništa ne menja vekovima?
Da li ste to želeli?
A ipak vam prija da izdajete stanove nekim tamo studentima sa nekih „brda“, da se ponosite Exitom?
Šta mislite o Njujorku? O Parizu? Beču? Verujem, sve najlepše. A šta mislite, koliko je dodjoša u tim gradovima?
Vama se upravo desila jedna divna stvar, da ljudi „sa brda“ žele da dodju i žive u vašem gradu, da ga malo „ožive“, da razbiju učmalost, a vi to ni ne shvatate. Ali, sve vam je oprošteno, jer mi dodjoši smo ljudi velikog srca i širokih „vidika“.
Volim Novi Sad. Baš ga volem❤
Rođen sam u Novom Sad-u. Nikada se nisam smatrao nekim posebnim Novosađanom. Moji su se u Novi Sad doselili 70tih. Ono što je činjenica da Novi Sad pre 10, 20, 30 godina koliko pamtim, nikada nije smrdeo kao što smrdi danas. Zbog čega je to tako možemo diskutovati. Ali to sigurno nije zbog Novosađana.
Au, druže, al si ti zatucan. Malo me sramota sad kad sam pročitao ovaj komentar.
Predrasude funkcionišu u oba smera i nisu posledica već uzrok kolektivnog profiliranja. Dođoš je način razmišljanja, nema veze sa stažom ili mestom rođenja, pa ni sa NS. Onaj ko prostor u kome (sada) živi tretira kao resurs koji je slobodan da prigrabi ne vodeći računa o drugima i da za uzvrat ne pruži ništa, neko ko oseća odanost prema nekom drugom mestu, koje zove zavičaj, svoju decu uči da je i njima tamo zavičaj, ali da je ovde udobnije, ovde je samo privremeno dok nešto bolje ne naleti i nastoji da svoja merila ponašanja okolini nametne kao jedina ispravna, a da se prethodno nimalo nije potrudio da sazna gde je došao i šta je tu sve bilo pre nego što je u njegovoj ličnoj karti NS ubeležen kao mesto prebivališta. Nepoverenje je najčešće posledica (lošeg) iskustva.
Moji preci minimum 200 godina žive u Vojvodini i ne smeta mi da neko dođe iz Bosne, Hrvatske itd. sve dok poštuje to gde je došao. Radim na mestu gde dolazi znatan broj bosanaca i vrlo često naiđem na podrugljivo komentare zbog toga što sam autonomaš i volim svoju pokrajinu. Kada pustim na svom radnom mestu pesmu od Balaševića ili Zvonka Bogdana uvek dođe neko da pita da prebacim ili kaže šta je ovo, meni to smeta, što ja u svojoj pokrajini ne mogu da slušam pesme karakteristične za ovaj predeo, a kada se puste neke pesme iz bosne to je čak i poželjno i svi se tome raduju. Takve stvari mi smetaju. Ne deklarišem nikoga ko je kulturan i uvažava to gde je došao. Isto tako je činjenica da kada su svi ti ljudi dolazili u srbiju dolazili su samo u Vojvodinu pošto je beograd bio zatvoren za njih a sada taj isti beograd hvale a na naziv,, Vojvodina “ vrlo često prevrnu očima. To je druga strana ovog teksta koji smatram da takođe treba sagledati.
Ovo je apsolutno tačno, nalazim se u istoj situaciji. Moji preci su takođe starosedeoci Novog Sada ali mene poznanici često nazivaju „mađaricom“ u pogrdnom smislu iako mi je samo baka mađarica. Ne želim nikog da vređam ali često se nalazim u situaciji gde moram da se branim pa ispada da „mrzim sve koji nisu vojvođani“ što je neistina. Svugde u svetu je pravilo da ako se naseliš i živiš u tuđem gradu da se ponašaš pristojno prema starosedeocima a ne da se bahatiš. Kulturni ljudi su kulturni ljudi bez obzira na poreklo, a neću prestati da nazivam dođošima one ljude koji se ponašaju bahato i bezobrazno i očito su skorojevići. Moji dobri prijatelji i prijateljice su iz hercegovine, crne gore, posavine…i divni su ljudi. Druga priča su bezobrazni i ostrašćeni malograđani!
Novi Sad je teška Palanka…
Predrasude su presrasude, kompleksi su kompleksi …. tačka. Toliko o savrsenstvu.
Draga Irena, nazalost ili na srecu biti Novosadjanin nema veze sa tim koliko godina zivis u Novom Sadu i da li si rodjen ovde, vec pre svega ima veze sa tim koliko si se asimilirao sa stanovnistvom i samim gradom. Ja dodjosima smatram ljude koji su dosli da zive u Novi Sad, ali i dalje pate za svojim zavicajem. Moj zavicaj je Novi Sad, a kada i Vama Novi Sad postane zavicaj i Vi cete postati Novosadjanka :-). Da biste bili Novosadjanin/Novosadjanka Novi Sad morate istinski voleti sa svim njegovim vrlinama i sa svim njegovim manama.
Upravo tako, najjednostavniji i najtačniji odgovor.
Zivim u NS duze nego mnogi ne-dodjosi i nek se zna – bolje biti seljak iz neke palanke nego smrdljivi Novosadjanin.
Slobodno se vrati u tu svoju palanku
Glavni je problem kod ljudi koji su dosli i jos se nisu privikli na Novi Sad. Ponasaju se kao da su sa brda sisli ili kao da su juce dosli iz svojih selendri. Zive 30 i vise godina ovde i jos nisu naucili da se ponasaju. A ubedljivo najgora sorta su mi oni: jaoooo da mi je otici dolje malo da vidim one ljepote. Idite, niko vas ne drzi vezane za ns 🙂
Pa i jesu sišli s brda. Cela Bosna i Lika je ovde. Sa svojim primitivizmom. „Dok mi nismo došli, ovi Vojvođani nisu znali šta je kuća na kat“ kažu. Obožavaoci Šešelja.
Svaka cast na lepom i postenom opisu ovog našeg grada.. mi Novosadjani znamo čari i sakrivrne dragulje grada i okoline. A dodjos, ili ti punopravni stanovnik grada, Novosadjanin se nastaje rodjenjem, u slucaju udaje ili zenidbe, “ ahh jbga nas/a je” 🤷🏻♂️😆
ne govori svako to dođoš,niti se svako oseća dođošem…ja sam crvenčanin koji živi 37 godina u ns…zato što tako hoću..neću akcent nikada menjati a on je spoj bosanskog-crnogorskog-mađarskog-nemačkog-lalinskog iz moje crvenke..samo budale sortiraju ljude ili žele da ih smeste u neku fioku jer ih ne razumeju.ja sam žitelj planete zemlje i te budalaštine me ne zanimaju.a da srbija ima predrasuda i da diskriminiše ljude po raznim osnovama…da..ima toga…
Pro tip / Za tebe je kasno, ali dete uči da sluša uniju – sezona love i da viče je*omamugari.
Dođoš prestaje to da bude kada počne da se ponaša isto kao ljudi pored kojih je došao da živi. Važi za ceo svet, ne samo NS.
Draga Irena, po prezimenu vidim da si“dodjoš“, ali zapamti da su ti i takvi, svugde u Minhenu,Njujorku, Londonu i svugde „drugde“ napravili najveći mogući prosperitet. A „domoši“ su se samo borili da sačuvaju „primalegije“ po rodjenju ili nasledstvu.
Svi vi ste s’ razlogom dobili tu etiketu “dodjoš”. To će vas pratiti ceo život. Jednostavno samim tim sto ste odabrali da odete iz svog zavičaja i dodjete (u ovom slučaju) ovde.
Ako vam to smeta, sto se ne vratite tamo odakle ste dosli?
Lako je doći u novi grad i pljuvati po njemu, a teško je prilagoditi se i poštovati ga. E zbog tog nepoštovanja i nezadovoljstva koje donosite sa sobom i ispoljavate ga svakodnevno, nikada nećete postati NOVOSAĐANI.
Svaka čast svima koji su se prilagodili i prihvatili sve sto Novi Sad nudi, ali na žalost njih je jako malo.
Pravi dodjoski clanak!
Ja sam ponosan sto sam dodjos. I nikada necu dati da me neko naziva Novosadjaninom. I svoje dijete cu uciti da ponosno govori da je iz Hercegovine, a da je rodjeno u NS. Ja sam ovdije dosao radi posla, grad mi se svidja i volim ga, ali mi nikad nista Trebinje i Hercegovinu ne moze zamijeniti. Dakle, sto se mene tice samo naprijed, zovite nas kako hocete 😁
Mnogo ljudi dolazi u NAŠ Novi Sad i neće da se prilagodi. Mi Novosađani ako odemo u Bujanovac, Leskovac mi se odmah prilagodimo lokalnim običajima, jer smo gospoda, jedino u ne Beogradu, ali to je najgori grad na svetu, jer tamo i nema pravih Beograđana, svi su dođoši.