NS medicinari planiraju tužbu: Novac dobili oni koji sa kovid pacijentima nisu imali dodira

Deo zaposlenih u novosadskoj Hitnoj pomoći priprema tužbu protiv direktora te ustanove zbog, kako tvrde, selektivne podele novčanih nagrada onima koji su radili sa kovid pacijentima.

Kako dalje objašnjavaju, novac koji je država namenila kao nagradu za zaposlene u kovid sistemu nije otišao striktno u prave ruke, pa su tako novac dobili oni koji sa kovid pacijentima nisu imali dodira, niti su bili izloženi riziku od zaraze, piše Gorica Nikolin za 021.

Država nagrađuje zdravstvene ustanove

Mesecima je Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije pregovarao sa Ministarstvom zdravlja i na kraju dobio konačnu informaciju da će biti izdvojen novac za nagrade medicinarima i onima koji su radili sa kovid pacijentima od početka epidemije.

Ministarstvo je poručilo: isplata ove vrste bonusa radiće se po kriterijumu koji sami odrede direktori ustanova, ali da „posebno treba ceniti faktički rad zaposlenog, odnosno težinu, vrstu i obim posla koje zaposleni obavlja, kao i sve druge elemente koji mogu imati uticaj na pravilno utvrđenu visinu nagrade“.

„Direktor zdravstvene ustanove odgovoran je za pravilno utvrđenu visinu nagrade, bonusa i sl, odnosno za spisak zaposlenih kojima su utvrđena ova primanja po osnovu materijalne i krivične odgovornosti“, piše u dopisu Ministarstva, u koji 021.rs ima uvid.

Republički fond za zdravstveno osiguranje potom je obavestio sve zdravstvene ustanove u Srbiji da je potrebno da trebuju novac za radnike koje će nagraditi, te da je moguće isplatiti nagradu u iznosu do 30 odsto osnovne plate.

Među ustanovama koje su trebovale novac je i novosadska Hitna pomoć, tražeći oko 10 miliona dinara za radnike koji su se našli na spisku. Trebovalo se, u prvoj turi, za mart-jul, a kad su krajem oktobra počele isplate, pojedinci su primetili da nisu dobili uplate iako su radili „kovid“.

Takođe, neki koji su osetno manje radili dobili su, kažu zaposleni, više uplata. Mesečni iznosi koji su u pitanju kreću se, kako saznajemo, od oko 7.000 dinara za spremačice pa do oko 28.000 dinara za lekare.

Počinju da se raspituju – ko je dobio uplatu i za koliko meseci, koji su bili tačni kriterijumi, a kako kažu, došlo je do ogromnog favorizovanja pojedinaca u firmi koji su bliski rukovodstvu.

„Ne postoji terenska ekipa koja se nije obukla i nije išla na teren. Postoje određeni ljudi koji nisu hteli da se oblače i na startu su rekli da neće da rade ‘kovid’, a sad u ovoj isplati su ti ljudi dobili pare. Dispečeri i konsultanti nisu bili u toj kovid priči, a dobili su pare. Takvi su najviše i dobili, koliko znamo. Ogromne pare su trebovane, ali su podeljene po subjektivnim i nefer kriterijumima koje je načinio direktor, pa tako nisu dobile doktorke koje su bile na bolovanju ili godišnjem, a radile su kovid, dok su drugi takođe išli na godišnji i nisu radili kovid, a dobili su novac i to po nekoliko uplata. Ovakve stvari su sad prevršile svaku meru i mi ne planiramo da stajemo, već ćemo ići na tužbe“, navodi nekolicina zaposlenih, želeći da ostanu anonimni.

Rast nezadovoljstva nije bio samo u novosadskoj Hitnoj pomoći – i u drugim zdravstvenim ustanovama širom Srbije bilo je pitanja na osnovu kojih kriterijuma su deljene pare.

Selektivne dodele zabeležene su, na primer, u Nišu, ali je bilo i pozitivnih primera u bolnicama i centrima u kojima su svi kovid radnici dobili stimulaciju. Ipak, očigledno nezadovoljstvo nije moglo da se ignoriše, pa je sindikat savetovao svoje lokalne organizacije po ustanovama da se raspitaju o kriterijumima za uplatu bonusa.

To je sindikalna organizacija u Hitnoj pomoći i uradila tako što se krajem oktobra, pod pritiskom velikog broja zaposlenih koji su se žalili, obratila direktoru dr Bogdanu Živanoviću i tražila objašnjenje o kriterijumima, ali i obustavu selektivnih isplata. Dobili su odgovor direktora u vidu tvrdnje da nije bilo nikakvih nepravilnosti prilikom isplata.

„Sve ovo delimično se dešavalo dok je direktor bio na godišnjem odmoru, a bio je veoma ljut i vređao je zaposlene koji su tražili odgovore. Mi smo sada svesni da ćemo biti predmet osvete tako što ćemo biti potpuno razbacani sa smenama u narednom rasporedu rada“, navodi jedna doktorka iz Hitne pomoći.

Direktor Hitne pomoći: Pojedinci koji se žale nisu ni imali pravo na nagradu

Direktor novosadske Hitne pomoći dr Bogdan Živanović kaže da misli da je došlo do greške u tumačenju ove pomoći – da su pojedinci mislili da je novac namenjen svim zaposlenima, kao dodatak na platu, a ne novac za zaslužne zaposlene.

Ovo je, kaže Živanović, bila nagrada za one zaposlene koji su „svojim radom sa kovid pozitivnim pacijentima doprineli bržem, boljem, efikasnijem i profesionalnijem radu ustanove i radili na ugledu ustanove“.

„Pošto nije bilo za sve naravno, mi smo odredili po kriterijumima, a oni su bili: broj urgentnih intervencija kod kovid pacijenata, broj kontrolnih kućnih poseta, broj izvršenih transporta do respiratornog centra i nazad u izolaciju ili dalje na infektivnu kliniku, kvalitet obavljenog posla, da li je bilo žalbi pacijenata na ljubaznost, racionalno korišćenje sredstava za rad tj. opreme i pravilno odlaganje infektivnog otpada.

Većina zaposlenih koji su radili sa kovid pacijentima je i dobilo isplatu, velika većina. Nisu dobili administrativni radnici koji nisu radili sa kovid pacijentima i oni koji ili su bili na bolovanju ili su bili na godišnjem ili su zbog godina molili da ne rade kovid. Stvar je vrlo jasna. Nije dobila jedna doktorka koja je bila na bolovanju i na godišnjem i nije je bilo četiri od pet meseci, druga doktorka je bila na bolovanju… Ne vidim tu neki problem, na kraju krajeva neko mora da dodeli nagrade i da napravi selekciju“, navodi Živanović.

On kaže da su u prvom talasu najveći posao radili vozači saniteta, u drugom talasu su na terenu bile kompletne ekipe u skafanderima.

„Ja sam gledao da dam 30 odsto onima koji su najviše radili. Zakonski nekome ko je bio na bolovanju ne mogu da dam nagradu. Uglavnom su svi dobili jednu do dve uplate, nije bilo dovoljno novca za četiri ili više mesečnih nagrada. Ne rade svi isto i ne mogu svi isto da dobiju. Četiri doktorke su se žalile – jedna od njih je bila odsutna, dve na bolovanju i četvrta ima disciplinsku meru od ranije i zato nije dobila nagradu.

Sindikat kaže da ne stoji iza dopisa koji je već otišao u medije, te da nisu dobro shvatili da ovde nije reč o dopuni na plate, već o nagradi“, kaže Živanović za 021.rs i dodaje da je za dopise sindikata najbolje pitati sam sindikat.

Međutim, zaposleni u Hitnoj pomoći s kojima smo razgovarali tvrde da ovo nije tačno – novac je uplaćen zaposlenima koji su i te kako bili na odmoru i ta evidencija postoji u administraciji ustanove.

„Ljudi dobijaju beneficije zato što su poslušni, a pojedinci trpe štetu, izlive besa nadređenih, poslati su na prinudne odmore, lekarske ekipe su razbucane, rade ljudi čije kompetencije i obrazovanje su upitni… Sindikat se povukao“, kažu zaposleni koji su se javili 021.rs i koji, inače, nisu članovi sindikata.

Sindikat u Hitnoj krenuo, pa zaćutao

Iako je prvobitno pokazao interesovanje da dođe do odgovora, reprezentativni sindikat brzo je prestao da traži odgovore od rukovodstva Hitne pomoći. To pokazuje i reakcija predsednika sindikalne organizacije u Hitnoj pomoći Timošenka Grkovića, koji je novinarku 021.rs Goricu Nikolin optužio za uznemiravanje i pretio tužbom.

„Ko ste vi da radite temu o Hitnoj pomoći, šta ste vi, analitičar? Pošto ste vrlo… ne sarađujete. Ko ste Vi da Vas ovo zanima?“, rekao je, između ostalog, Grković u kratkom telefonskom razgovoru u kojem je odbio da objasni situaciju. Na konstataciju novinarke da je ovde reč o novcu poreskih obveznika, Grković je rekao da „se obratimo Vučiću i ministrima i pitamo čije su naše pare“.

S druge strane, predsednica Pokrajinskog odbora sindikata dr Dunja Civrić kaže za 021.rs da je suština problema sa isplatom ovih novčanih nagrada upravo to što su kriterijumi prepušteni direktorima, umesto da je ministarstvo odmah definisalo ko može i ko ne može da dobije nagradu.

„Direktori su se snašli na različite načine – neki su sami doneli kriterijume, neki su se pak konsultovali sa sindikatima, neki nisu imali kriterijume. U nekim ustanovama je to zaista učinjeno na zadovoljstvo zaposlenih, ali je u drugim ustanovama to katastrofalno sprovedeno. Bilo je grubih kršenja i mi smo izneli zamerke nadležnima i tražimo da se za neku sledeću situaciju ovog tipa zaista pripreme univerzalni kriterijumi“, kaže dr Civrić.

Dok je u toku zaplet ove situacije u Hitnoj pomoći, preneta su sredstva za isplate za još tri meseca – avgust, septembar i oktobar. Direktor Hitne pomoći dr Bogdan Živanović kaže za 021.rs da će i ova sredstva, kao i prethodna, biti uplaćena zaslužnim zaposlenima, ali oni koji su nezadovoljni smatraju da će i ovog puta biti zaobiđeni.

„I ove uplate će ići istim ljudima. Velik novac je na kraju u pitanju i neki su se zaista nezasluženo nagradili u ovom periodu koji je za većinu bio veoma izazovan“, navode ovi zaposleni.