Rutina je uvek ista. Napraviš prvu jutarnju kaficu, pogledaš šta danas ima na meniju od vesti po društvenim mrežama, nađeš neku oko koje se baš ljudi lože i odabereš ko će da te baš nervira, a da je u vezi sa tom temom naravno.
Važno je da se uključiš ili u neku svađu u komentarima ili barem da podeliš na mrežama zašto je taj neko sve to pogrešno shvatio i zašto je baš taj neko najgora vrsta ljudi. Ova nedelja je bila zlatni primer toga kako mi možemo da se podelimo oko čega god hoćeš i da bukvalno sve može da posluži kao distrakcija od problema koje nas sve zapravo jednako pogađaju i utiču nam na život.
Od Notr Dama do Starbaksa, sve je za nas trigrer da odaberemo stranu i krenemo u vatreni okršaj komentarima i do iznemoglosti se nadmudrujemo u pokušaju da isteramo ko je tu upravu. I da rezultat toga naravno bude ništa.
Sve to može biti razlog za svađu, ako se dovoljno potrudiš
Zaista sve može biti razlog za svađu, pa čak i to zbog čega si spreman da stojiš uredu da li zbog pilića ili zbog kafe. Ova nedelja je bila toliko plodna to su teme, unutar tema oko kojih su se ljudi svađali, pa čak i podgrupe unutar jedne grupe koje se posle međusobno isvađaju.
Požar u Notr Damu je bio dobar početak da se posvađaš sa pola ineterneta za jedan dan. Ako u ponedeljak i utorak nisi barem jednog prijatelja blokirao ili izbrisao, šta si uopšte radio na Internetu tih dana.
Samo ta jedna tema dala je barem tri četiri stavke oko koje mogu ljudi da se zamrze. Da li je šteta ili je kosmička pravda, da li je ok žaliti ili nije ok žaliti ako već ne žalimo svaku građevinu ikad srušenu, jesu li zvonili za Srbiju posle Kosovske bitke ili su kačili albansku zastavu.
E kad smo to prošli onda smo mogli da se podelimo oko ovih što kače slike ispred Notr Dama jer šta mi sad oni kače te selfije nije stvar u selfiju već u kulturi. Ok, jeste da je stvar u kulturi ali šta sad ovi milioneri daju pare da se to obnovi kad može da se daje u druge svrhe novac.
Toliko je bilo podela oko ovog događaja da se jedan tabloid na kraju posvađao sam sa sobom i objavio dva potpuno različita naslova a u vezi sa istom temom. Mislim da je to novi level ove naše igrice koju prelazimo svaki dan.
Starbaks je naravno bio sasvim novi okidač i ključ da nađemo sa kim se sve danas ne slažemo u Srbiji.
Mnogima su zasmetali redovi za kafu od 300 dinara, dok su drugi bili u fazonu smejete se ljudima koji stoje ispred Linde za piliće a vi stojite za kafu.
Poenta je naravno da misliš da si bolji od onoga koji stoji u redu za kafu, baš kao oni koji su se zgražavali nad redovima za Lidl što su mislili da su bolji od onih što stoje u redu za jeftinu piletinu.
Istina je da se i u svetu stoji u redovima ispred Lidla, baš kao što se ide u Starbaks gde je uvek gužva, i u svetu su to uvek potpuno različite gurpe ljudi jer na velikim akcijama supermarketa uvek će se naći pre porodični i stariji ljudi dok je kafa iz Starbaksa stvar imidža mlađih generacija.
Dakle, da sve ove iste stvari dešavaju se i u razvijenijim zemljama i da li stvarno misliš da je dovoljan razlog da mrziš neko ljudsko biće ili da te istinski nerivira zato što stoji u redu za kafu ili piliće ?
Ne moraš da mrziš dovoljno je samo da misliš da sa tim ljudima nemaš apsolutno ništa zajedničko. A i itekako imaš.
Dok se mi raspravljamo dešava se život
Isto tako kao što postoje redovi za kafu i otvranje novih supermarketa u svetu postoje i svađe u komentarima oko raznih stvari. Ipak, u nekim razvijenim zemljama na ulici ćemo videti dovoljan broj ljudi ne samo kad treba „terati“ nekog iz vlasti nego i kad se utvrdi da je neki ministar podvalio plagijat, ako treba menjati zakon koji ugrožava životnu okolinu, ako je poskupelo gorivo ili su nekome ozbiljno ugrožena ljudska prava.
Mi takvih problema nemamo, jer smo se toliko podelili da ni u ludilu ne bismo izašli na ulicu sa nekim koje stajao uredu za Starbaks ili delio selfi ispred Notr Dama. Na kraju, šta mi uopšte imamo zajedničko sa tim ljudima?
Jeste da ćemo i mi i oni čekati na jedan pregled mesecima jer su nam lekari zapalili preko, i da će i naši i njihovi roditelji morati da biraju koje lekove da kupuju zbog male penzije, ali nije to razlog da se udružujemo s kojekakvima zarad nekog boljeg zdravstvenog ili penzionog sistema.
Jeste da će se i naša i njihova deca sutra ako ne daj bože zatreba lečiti sms porukama , ali čekaj prvo da rešimo ovu stvar sa požarom u Notr Damu i da vidimo ko je tu na čijoj strani.
Jeste da se i nama i njima svaki mesec uplaćuju doprinosi, a kad se razbolimo šalju nas kod privatnika jer kod državnog ne rade aparati ali nemojmo zato zaboraviti ko je u kom redu bio kad su se otvarali Lidl i Starbaks.
Nije baš da bilo kome od nas odgovara trenutna minimalna cena rada , ali to je pitanje koje može da čeka dok ne vidimo ko je u ovaj grad odakle došao.
Možda nama svima jeste zajednički interes da imamo bolje puteve, više vrtića, članove vlade koji će zapravo i odlaziti sa funkcija kada im se otkrije neka afera, ali ne treba zanemariti i neke ljudske principe kada je reč o tome ko kakvu muziku sluša, gde ide na koncerte i šta je okačio na Fejs u ponedeljak uveče kada je izašla vest o požaru.
Imamo mi sve te probleme, ali idemo jedno po jedno, prvo da rešimo ove svetske i da se odredimo ko je na čijoj strani po pitanju svega, pa ćemo onda da rešavamo i neke probleme koji nam zaista utiču na život. Ako neko do tad uopšte ostane ovde.
Dodaj komentar