Šta određuje dobru majku? Koja je merna jedinica za majku? Šta je razlikuje od loše majke? Ko su nemajke? Odgovore na ta i mnoga druga pitanja dala je Jovana Kešanski u tekstu koji je napisala za Lola magazin.
Postalo je popularno deklarisati sebe kao nemajku.
To je, koliko sam shvatila, majka koja priznaje da ponekad greši, koja eto detetu da celu čokoladu, kravlje mleko pre prvog rođendana, koja mu ponekad ne promeni pelenu na vreme, koja mu je dala da gricka smoki, štapiće i pustila mu crtani dobrih dva sata…
Koja priznaje da nije “savršena”.
Tako nekako.
Ni za milion godina sebe ne bih nazvala nemajkom.
Ni za dva miliona godina.
Ni za tri.
I zaista mi nije jasno zašto su mame poludele za ovom novokovanicom.
Pa, baš sve te slabosti i poneki propusti čine majku majkom, sa velikim M.
Umorna majka.
Rasejana majka.
Majka kojoj ponekad pukne film.
Majka koja je zaboravila da potopi pirinač preko noći.
Majka koja nije ni znala da se pirinač potapa preko noći.
Majka koja je pustila peti crtani po redu, 35. minut već, da bi oprala sudove, stavila veš u mašinu, opeglala posteljinu.
Majka koja viče: “Sad ću, evooooo, sad ću!!!, i stoji u ćošku kuhinje srčući preparirano već ledenu kafu.
Majka koja je izašla u grad.
Majka koja trči nazad iz grada.
Majka koja nema Kuvar za bebe.
Majka kojoj fali vreme.
Majka koja se prodere.
Majka koja se onda rasplače.
Majka koja ne stiže da se igra.
Majka koja dolazi u šest uveče s posla.
Majka koja nikad nigde ni ne ide.
Sve je to majka. Baš sve to je majka.
Jer znate kako, kada se mnogo trudimo, mnogo dajemo, odlamamo od sebe, idemo preko sopstvenih granica, kada ih rastežemo, kada sto poslova u isto vreme radimo, kada želimo još bolje i još bolje, slabost i propust su logičan sled.
Posebno zato što silno želimo da ne napravimo nijednu grešku. Posebno što osećamo prevelik pritisak.
I zato, sa ovim “nemajka” ja se ne bih ni zezala.
U novembru 2015. sam postala majka jednoj divnoj curici; nesavršena, ali savršena, slaba, ali snažna, ranjiva, ali jaka, strpljiva, ali nestrpljiva, jakih, ali nekad pretankih nerava, upućena, al često zbunjena, vesela, al ponekad tugaljiva, trezvena, al nekad do bola sluđena, ali majka.
Nikako nemajka.
Ni za milona godina.
Ni za dva miliona godina.
Ni za tri.
Majke o ovome ćute, a prva koja je progovorila srušila je internet
Dodaj komentar