Valjda željni urednikovog tapšanja po ramenu ili obuzeti strahom od njegovog kritikovanja, mikrofoni brojnih novinara na izložbi “Nikola Tesla u svom i našem vremenu” u Kulturnom centru Novog Sada, maja 2019, pohrlili su najpre do gradonačelnika, direktorke Muzeja “Nikole Tesle” (da, one što je svojevremeno pričala o Drugom kosovskom boju) i direktoru KCNS-a. Kustosa izložbe, likom neverovatno sličnim Tesli, u odeći koja odiše duhom one nošene krajem devetnaestog veka, primetila je tek nekolicina onih svesni suštine (imamo fotografije da to i dokažemo).
Kako su se novinari otimali oko sirotog kustosa, tako bi se verovatno i na brdovitom Balkanu otimali oko pravog Tesle da se sam Nikola nije iz rodnog mu Smiljana otisnuo na Zapad i tako izbegao da ga “sitna boranija” upamti kao ludaka koji je pričao sa munjama.
Porodična legenda i pojedine biografije kažu da je rođen tog 10. jula 1856. tokom jake oluje sa grmljavinom. Babica je to shvatila kao loš predznak, rekla da će dečak biti dete tame, na šta je Nikolina majka odgovorila “Ne, on će biti dete svetlosti”, navodi allthatinteresting.com.
I ko zna koliko bi se još pod svećom “smatralo i ukazivalo” da taj velikan nije izumeo električni sistem koji sada napaja skoro svaki dom na zemlji.
Ali da je imao i uvrnute i mračne strane pa i psihičke padove, imao ih je.
Kažu da je mogao da nauči napamet celu knjigu. Govorio je osam jezika. Tvrdio da je radio danonoćno sa svega dva sata sna. Za vreme studija u Austriji mogao je u glavi da izvršava složene proračune, zbog čega su profesori verovali da vara na testovima. Imao je neobičan odnos sa golubovima, a jednu golubicu je, kako je sam rekao, voleo kao što muškarac voli ženu. “Dok je postojala ona, postojala je i svrha u mom životu”, govorio je. Nikada se nije ženio, ne zbog golubice, nego jer je verovao da bi romantična veza ograničila njegove izumiteljske sposobnosti.
A bilo ih je… Bio je opsednut popravkom stvari koje nisu pokvarene. Vrlo rano je tokom školovanja uvideo nedostatke jednosmernih DC motora pa je ubrzo postao opsednut idejama o drugačijem dizajnu.
Kockao se, izgubio stipendiju, lutao i mislima i nogama od Slovenije, preko Budimpešte, gde je imao viziju. Štap, malo prašine i jedan dijagram konačno su rešili njegov problem koji ga je umelo u školi doveo do ludila. I bi svetlost.
Na časovima fizike učili smo da svet ne bi bio isti bez Tesline naizmenične struje, ali ne i o slavnoj svađi sa Edisonom, čuvenom “ratu struja”.
Kada je sa svojim ingenioznim idejama 1884. doputovao u Ameriku, Tesla je postao Edisonov pomoćnik. Budući da se pokazao kao izuzetan stručnjak, od Edisona je dobio ponudu od 50.000 dolara (ekvivalentno današnjem milionu) za rekonstrukciju generatora za jednosmernu struju.
Nakon uspešno obavljenog zadatka, godinu dana kasnije, kada je Tesla zatražio obećani novac, Edison ga je upoznao sa “američkim smislom za humor”. Ponudio mu je samo povećanje nedeljne plate za 10 dolara.
Tesla je dao otkaz, nekoliko godina kasnije predložio sopstveni koncept koji mu je doneo i novog finansijera, čuvenog Džordža Vestinghausa, ali i neprijateljstvo sa starim saradnikom, koji nije birao sredstva da omalovaži senzacionalni uspeh novootkrivene struje.
I ne samo struje, Nikola Tesla otac je i drugih izuma koji su prethodili velikim pronalascima, overenih najblistavijim naučnim priznanjem. Zajedno sa Vestinghausom, izgradio je prvu hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, izumeo indukcioni motor, bežični prenos električne energije, radio, gromobran, obrtno magnetno polje. Osmislio je sistem prikupljanja podataka, kodiranja i emitovanja tih podataka na uređaje, današnje smartfonove i tablete.
Početkom 20. veka izgradio je džinovski toranj Vordenklif za slanje električne energije širom sveta. Ubrzo se došlo do zaključka da, pošto toranj obezbeđuje besplatnu energiju celoj planeti, ne postoji način da se to reguliše, samim tim, nema načina da se zaradi. Projekat je napušten 1906, a poraz naučnika koji je zadužio čovečanstvo možda više od ma kog drugog (i nikada za to nije ovenčan Nobelovom nagradom), doveo ga je do još jednog nervnog sloma.
Nikola Tesla počeo je da se povlači iz sveta, pokazivao je znake opsesivno-kompulsivnog poremećaja, postajao osetljiv na zvukove i prizore. Postao je opsednut brojem tri, morao navodno da stavi osamnaest salveta na sto tokom obroka, brojao je korake dok je hodao. Mrzeo je okrugle predmete, nakit i da dodiruje kosu.
Većina njegovih patenata je istekla, a on je imao problema da razradi svoje novije izume. Gomilali su se neplaćeni računi, kao i pritužbe na golubove, koje je hranio sa prozora svoje hotelske sobe. Na zbrinjavanje jedne bele povređene golubice potrošio je čak 2.000 dolara. Tvrdio je da mu je jednom došla kao vesnik smrti, sa dva snopa svetlosti koja su joj izlazila iz očiju.
„Bila je to prava svetlost, moćna, zaslepljujuća, zaslepljujuća svetlost, svetlost intenzivnija nego što sam ikada proizveo najmoćnijim lampama u mojoj laboratoriji“, napisao je.
Umro je na Božić 1943, u svom apartmanu na 33. spratu hotela Njujorker, u kojem je sam i siromašan, proveo poslednjih deset godina.
Gradonačelnik Njujorka, Fjorelo la Gvardija, na komemoraciji 10. januara, pročitao je oproštajni govor koji je napisao slovenački pisac Luj Adamič.
„Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća…”.
Unesko je 2006. godinu proglasio godinom Nikole Tesle. U Njujorku, Beogradu, Zagrebu i mnogim drugim gradovima širom sveta održavaju se simpozijumi i konferencije njemu u čast, a Vlada Srbije je 2010. godine proglasila dan njegovog rođenja Danom nauke.
A ako vam neko nekad zatraži formulu za izvođenje jedinice magnetne indukcije, vi posegnite za novčanikom i novčanicom koja nosi lik tog naučnika koji je “izmislio dvadeseti vek”.
Dodaj komentar