Na današnji dan, 7. januara, izgladneo, siromašan i od svih zaboravljen, preminuo je najveći covek koji je ikada hodao ovom planetom.
Najveći humanista, najveći genije. Činio je izvanredne, zapanjujuće i čudesne stvari u toku svog života. Činio je to da bi sluzio ljudskom rodu a za svoje usluge nije trazio nista.
Za novac nije mario. Počast – ko je taj neko ko može da počastvuje drugog? To je bio njegov stav.
Ne, ne govorimo o Isusu. Govorimo o čoveku koji je autor vise od 700 patenata. Govorimo o čoveku koji je nominovan za Nobelovu nagradu, i istu je odbio.
Nije “vaskrsao” posle svoje smrti, jer nažalost bio je samo naučnik, ne i “mesija”, i s toga je bio i manje zanimljiv…
Ali setite se na današnji dan i njegovog stradanja. Setite se njegovog nesebičnog davanja za ljudski rod. Makar na današnji dan.
Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da nije bilo njega, mi ne bismo bili sada u mogućnosti da uz blještavilo svetlosti doma slavimo rođenje našeg mesije.
Dodaj komentar