Magazin

Nikola Pejaković: „Zakazao sam kao roditelj, brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci“

nikola pejakovic

Glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja otvorio je dušu o svojoj porodici i istakao da ne smatra da je dobar roditelj, a uz to se dotakao i svojih grešaka iz mladosti, kao i hendikepa sa kojim je rođen.

– Zakazao sam kao roditelj. Jedino sam uspeo da im kažem: „Idite u crkvu i molite se Bogu.“ Nisam zadovoljan svojim učinkom. Deca moja su bolja nego što sam ja zaslužio. Bolja su nego ja.

Rastu i Bog se brine o njima. Bio bih najsrećniji da je Bog moje molitve prihvatio. Brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci. Verujem da to Bog neće dopustiti – rekao je on.

Kolja se za Kurir prisetio svog detinjstva, mračne prošlosti i spomenuo poroke.

– Zahvalan sam Bogu i svojoj majci što sam uspeo svojih poroka da se rešim. Imam cilj u životu da mirno živim.

Samo da mi deca budu dobro. Poslednjih desetak dana je svim roditeljima to cilj. Najvažnije je da oni budu dobro, a kako će biti nama, to nije važno – rekao je Pejaković i dodao:

– Da bih pričao o detinjstvu, morao bih da gazim baš intimnim stazama. To ne bih, jer mi se menja stav prema roditeljima, pogotovo kada im se bliži kraj. U tom odrastanju je bilo puno ljubavi s njihove strane.

Tokom odrastanja bilo je gorčine. Rođen sam sa četiri prsta na levoj ruci, zapravo sam invalid, ta ruka mi je manja i uža. Tako da sam imao ekstra ljubav.

Recimo i u tuči, vršnjaci nisu hteli da me izvade iz cipela jer im je bilo žao. Te prednosti sam koristio. Nemam traume zbog svog hendikepa. Na to sam gledao kao na svoju prednost, a ne manu.

– Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri.

Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam.

Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima – naglašava muzičar.

Glumac u javnosti neretko govori o svom životu, a sada je dodao da je to upravo da bi neko sledio njegov put i pomogao sebi.

– Ispovedam se javno zbog svoje guzice, a ne tuđe. Bilo bi lepo da moja priča nekom pomogne. Moj žiro račun se puni samo ljubavlju.

Došao sam javno da se pokajem. Sad sam malo i smršao, pa sam druga ličnost. Logično je da se ljudi menjaju. Ne mogu da mislim isto sa 18 godina i danas. Verujem da sam se promenio nabolje.

Pejaković se osvrnuo i na to kako je u Beogradu upisao režiju.

– Kod mene je u životu sve išlo spontano. Znao sam oduvek da ću biti umetnik. Završio sam režiju. Čuveni profesor Belović mi je rekao još na konsultacijama da me neće primiti.

Pokazao sam jednu silnu neobrazovanost u tehničkom smislu o poznavanju istorije drame, pozorišta i teorije književnosti. Nisam ni u tome kasnije briljirao.

Niko nije mogao da me spreči da izađem na prijemni. Belović je bio bolestan i nije bio na prijemnom ispitu, pa su me primili – otkrio je Nikola.

Na kraju razgovora govorio je i o emocijama dece.

– Duša se jedino pere suzama. One su dar od Boga. Moja generacija je vaspitavana da suza nema.

Verujem da je moj otac plakao, a to nije vidljivo. Svaki čovek koji se pravi jak je možda toliko plakao da nema više suza. Ja plačem non-stop – priznao je Pejaković.

Nikola Pejaković Kolja: U Beogradu ljudi žive kao pacovi, ali neće da idu na dedovinu

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link