Šta bre ti Jokiću nećeš da igraš, a?! Kako smeš i koga si pitao, izdajniče srpskog roda?!

Taj naš džulovski princip da nam uvek neko nešto duguje, da neko nešto mora jer, zaboga, to je „ono kako treba“, odavno prevazilazi granice dobrog ukusa. Ukoliko osoba radi protiv svoje volje, a po našim potrebama i željama, tada je odličan drug, partner, roditelj, prijatelj, reprezentativac…

Činjenica je da kao društvo volimo one ljude, sa govornom manom, koji ne znaju da kažu NE. Niko nema pravo nekoga da tera na bilo šta, slobodna volja mora biti poštovana, naročito ako nikoga ne ugrožava.

A čime je Nikola Jokić to nas ugrozio da mu se spočitava nešto?

Možda zbog iščekivanja nekog fantastičnog poteza, genijalnih momenata, kratkotrajne sreće i euforije tokom posmatranja utakmice ili možda tokom proslave višedecenijskog sna, osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama.

I? Duguje li nešto? Ne.

Šta meni ili bilo kome od nas može da duguje Nikola Jokić? Nemojte da smo smešni. Duguju vam ekonomski „eksperti“, političari i ostala gamad. Duguju vam decenije života, a ne jedan košarkaš koji ne želi da trči za loptom u dane odmora. Neće da igra, ima svoje razloge. Voli čovek konje, žena mu se porađa, hoće da zabode u svom Somboru, neće da vidi košarkašku loptu… Šta god da je, njegovo je.

Meni je lično krivo, zaista mnogo krivo, jer sam kao navijač reprezentacije Srbije imao želju da na OI košarkaši budu u najjačem sastavu i da se izmerimo sa ostalima. Želeo sam da vidim kakva će se hijerarhija napraviti u timu, kakva će se hemija složiti i da li Kokoškov ima znanje, psihološko i trenersko, da sve to uklopi u savršenu mašinu. Slično onome šta je stvorio od Slovenaca 2017. godine.

Vratio bih se na Jokića. Dešavalo se i ranije, Divac je otkazivao, Stojaković je otkazivao. Uzimali su medalje, ali su znali da kažu da se neće pojaviti na okupljanju. Ljutila se nacija i tada, ali status legendi im niko ne može oduzeti.

Bogdan Bogdanović još igra za Atlantu i to povređen, a ukoliko se povreda sanira za Bogdana neće biti prepreke da se pojavi. Voli čovek da igra za reprezentaciju, poštujem i njegovu odluku. Ali niti mogu da mu kažem hvala, niti mogu da mu kažem bilo šta loše kada sutra odluči da ne može, ne želi ili samo neće da igra. On je postao to što jeste, dolazi na okupljanja reprezentacije zbog Pešićevih svetskih šampiona iz 2002. Zbog njih je i počeo da se bavi košarkom. On živi svoj dečački san. Jedno veliko bravo što i dalje radi stvari iz srca.

Nikolina odluka da propusti OI protumačena je kao nacionalna izdaja. Odrasle osobe sebi daju za pravo da zlokobnim komentarima osuđuju nekoga ko ne želi da igra košarku ovog leta, nakon čitave sezone. Nije stvar patriotizma, već ljubavi koju su u nas usadili Đorđević, Danilović, Bodiroga, Divac i svi ostali. Za mlađe generacije, tu strast je svakako preneo Teodosić, sada Bogdan, a Jokić i pored MVP nagrade ima još mnogo cimanja da zaista zasluži tu laskavu titulu – osvojeno srce miliona dece u Srbiji koji će prepričavati čitav život njegove partije iz nacionalnog dresa.

Nadam se da je Nikola svestan činjenice da je karijera vrlo kratka, da vreme prolazi neverovatnom brzinom, da su OI na svake četiri ili u slučaju pandemije na pet godina, da nema veće sportske smotre na planeti i da on na neki prelep i bajkovit način ima jedinstvenu priliku da sa svojim kolegama iz reprezentacije osvoji olimpijsko zlato. Priliku da osvoji još neki nebeski svod i dotakne još neku zvezdu.

Verujem da će mu jednog dana, kada se okrene iza sebe, kada ne bude umora od naporne sezone, kada lopta bude u vitrinama zajedno sa peharima, medaljama i priznanjima, da će se tada pojaviti mali žal što nije sa drugovima napao to nedosanjano zlato. Potencijal je ogroman, rizik takođe, ali i mogućnost da ta sportska priča košarkaške Srbije bude među najsjajnijima u istoriji.

Ko neće, taj i ne mora. Tu se završava svaka rasprava. Nikola kao i svaki drugi sportista mora da zna svoje ciljeve i ko smo mi ostali da bilo šta kažemo na tu temu. Niti bilo ko od nas ima iskustvo igranja na tom nivou, sa tolikom minutažom, niti možemo da znamo šta je njemu lično u srcu, u glavi i telu. Prosto odluka je individualna, ne radi se o poslu već o osećaju i želji. Ukoliko je nema ili nije na odgovarajućem nivou u nekom trenutku, možda zaista ne bi trebalo da zauzima mesto nekome ko će dati svoj apsolutni maksimum, iako nije ni blizu toga da je aktuelni MVP NBA lige.

Čuveni smo po svojoj euforiji i očajanju, od heroja do prokletog izdajice kod Srba se dolazi gotovo preko noći. To su prošli svi koji su u nekom trenutku rekli NE. Legneš kao heroj, probudiš se kao izdajnik.

Da li ste vi pri čistoj svesti u Blicu? Kakav izdajnik srpskog roda? Da li bi trebalo Nikola Jokić da vam plati da ga ne proganjate po naslovnim stranama ili u čemu je problem @blicnovine? pic.twitter.com/jr0kQcCaOl

— Milan Antonijević (@AntonMilan) June 20, 2021

Tema sporta, pre svega, nije životna tema. To je zabava, takmičenje mladih i talentovanih ljudi koji se bore u disciplini koju treniraju čitav život kako bi ispunili svoje snove i obezbedili egzistenciju kroz ljubav prema poslu kojim se bave.

Košarka je posao. Sport nije više ni blizu onoga što se nekada mislilo da je sport. Oličenje fer pleja, viteštva i zdravog duha. To je ogromna industrija zabave oblikovana za moderno potrošačko društvo.

Danas se mnogo teže postaje cenjena ličnost, poštovana osoba i autoritet bilo koje vrste. Ranije smo više verovali u heroje. Sada se oni koriste dok traju, dok služe, a kada više ne bude od koristi zameniće ga neko drugi ko će poželeti i jedva dočekati priliku da se o njegov talenat okoriste brendovi, agenti, kompanije i ostale hijene kapitalizma.

No, sva besmislena priča oko odustajanja Jokića, priča o eksploatatorskoj industriji sporta pada u vodu kada pred mali ekran sedne dete u iščekivanju početka utakmice. On gleda u TV i zamišlja svoj nastup. Mašta i divi se svojim idolima.

Tako su svi veliki počeli. Od mašte do ostvarenja. Zbog tih malih budućih šampiona mi je najžalije što nećemo gledati Jokića sa ostalim našim najboljim košarkašima. Možda nije kasno da se promeni odluka, možda će neki mali šampion iz budućnosti ovo leto provesti ispred TV-a, upijajući poteze svojih košarkaških uzora, među kojima mora biti i jedan Nikola Jokić.