Dr Vladimir Đurić ne prestaje da na Fejsbuku svojim opservacijama oduševljava onekoji ga čitaju i prate.
U jednoj od nedavnih objava osvrnuo se na ljubav i mogućnost gubitka:
Reče mi koleginica pre neki dan da ne može svog labradora dugo da drži kažnjenim…
Jednostavno ne može da izdrži taj pogled…kada zna da je svaki dan u njegovom životu dragocen…
Jer oni jako kratko žive…
Zato i ima najrazmaženijeg i najsimpatičnijeg labradora na svetu… 🙂
Kakva tužna istina…
Jedina tužnija od ove pasje je da i Naši Voljeni isto tako žive prekratko…
Svaki psihoterapeut to nažalost vrlo dobro zna…
I to je jednostavno tako…
Jedina šansa da osmislimo besmisao života je da volimo…Naše Ljude…jako i puno…dok god imamo priliku za to…
Da ih tetošemo…
Da im ugađamo…
Da ih prijatno iznenađujemo…
Da imamo Naše Male Rituale…
Da se smejemo i glupiramo…onako kako mi volimo…
Da im kupujemo ili spremamo baš to što oni vole da jedu…
Da ih vodamo baš tamo gde oni vole da budu…
Da im opraštamo greške…
I da se ne ljutimo predugo…
Da ne radimo ništa…zajedno…
Jer…život prođe za čas…
I te Emotivne Investicije su jedini način da…kada ih više ne bude bilo…makar imamo sećanja na te Naše Male Čarobne Trenutke…
I da barem na taj način nadmudrimo neumitnu prolaznost…
Na posletku…
To je možda i jedini način da pobedimo u ovoj igri osuđenoj na poraz…
Surova Sinusoida Života će nam sigurno doneti Padove…
To je prosto tako…
I niko nije imun na Nesreću…
Ono što je do nas je da se jako potrudimo da stvorimo Visine…
A nema ničeg uzvišenijeg od Ljubavi…
Ludnici mnogo bolje pristaje termin duševna bolnica, jer retko gde ćete videti ljude sa više duše
Dodaj komentar