Svaka predizborna kampanja osim pojačane koncentracije stresa donosi i povećan nivo mučnine i gađenja, kako pri pojavi poznatih političara na televizijskim ekranima, tako i prilikom poseta plaćenih aktivista koji u stranačkim bojama ovih dana obilaze domaćinstva po Srbiji reklamirajući određenu političku opciju.
Kao i prethodnih godina u ovoj aktivnosti prednjači pešadija Srpske napredne stranke koja poput Jehovinih svedoka dolazi nenajavljena na ulazna vrata sa namerom da… ko zapravo zna koju oni više nameru imaju osim da demonstriraju besramnost i nedostatak dostojanstva?!
Na tom svom hodočašću od vrata do vrata u ime vrhovnog boga Aleksandra Vučića, oni mogu doživeti i gomilu neprijatnosti jer ih ljudi najčešće posmatraju poput nepogode, opasnosti i zaraze, a najmanje kao politički opredeljene pojedince. Najmanje kao ljude.
Zbog toga gotovo svakodnevno dolazi do incidentnih situacija, a zahvaljujući kamerama na mobilnim telefonima i društvenim mrežama svi smo u prilici da posvedočimo o učestalosti verbalnog razračunavanja sa takozvanim SNS botovima.
Seme mržnje koje je njihov vrhovni gospodar Aleksandar Vučić uspeo da poseje širom naše lepe i unesrećene zemlje ne mogu uništiti izlivi besa prema beskičmenjacima Srpske napredne stranke.
Iako se nasilje, makar i verbalno, zaista ne može opravdati, sa druge strane se ono vrlo lako može razumeti, naročito kada se pogleda u kakvom unakaženom i kriminalizovanom društvu živimo gde laži, prevare, batinaške horde i korupcija vrebaju skupa iza svakog ugla.
Bes se taloži godinama.
Nada se pre dvadesetak godina prelila u tugu i apatiju, apatija u nezadovoljstvo, a nezadovoljstvo se transformisalo u bes koji kada izbije više niko neće moći da kontroliše.
Srećom, još uvek smo samo na verbalnom polju kada je reč o mržnji i sukobima vezanim za politiku. Ali kada sve proređenije police naših frižidera ostanu potpuno prazne i kada roditelji svojoj deci ne budu mogli da priušte iole normalnu hranu i adekvatnu garderobu, onda je to najverovatnije trenutak kada će se bes izliti po ulicama i kada neće biti popravnog ispita.
Tada ovi ljudi, koji svoja uverenja i glasove prodaju za ‘crvenu ili dve’ obilazeći druge obespravljene sugrađane, ostaju nezaštićeni na vetrometini i čistini koja će se otvoriti sa rušenjem kule od karata koju od muke nazivamo SNS.
Ovakvim tempom kojim napreduje društveno besnilo mi sasvim sigurno klizimo u neku formu građanskog sukoba, a to je ono što će ostati kao zaostavština Vučićeve vlasti. Niko normalan ne želi bratoubilački rat, ali poznavajući našu istoriju i totalno lud mentalitet, sve se više čini da nam se približava jedan takav kataklizmičan trenutak.
Dolazi vreme novogodišnjih i božićnih praznika, kada ćemo jedni drugima poželeti ‘Mir Božji’ i spokoj u duši, ali deluje da ovde više niko nema strpljenja za mir i spokoj. Neka nam je Bog ili neka Viša sila u pomoći da se nepoubijamo međusobno zbog lopova koji su upropastili i unazadili nekada vrlo perspektivno i entuzijastično društvo.
Iskoristite svoje građansko pravo i glasajte jer je to jedini način da se ovo zlo zaustavi i tenzije utihnu, a ko zna, možda u toku ovih naših kratkih i obesmišljenih života dočekamo i neke korenite promene u pozitivnom smeru. Do tada, ako taj dan ikada svane, pokušajte da sve ostane samo na verbalnom.
Ono kad si predsednica opštine, a i dalje si samo i jedino BOT bez stida i srama (VIDEO)
Dodaj komentar