Nevena je imala 20 godina kada je upoznala divnog momka. Otišla je s njim bez razmišljanja, završila je u Holandiji u raljama prostitucije, a onda je pobegla u Brazil u novo ropstvo.
Kada je konačno uspela da se izbori sa životom i sa sobom, kaže da se vrati u rodni Niš.
Priča Nevene Mitić poreklom iz Niša prepuna je neverovatnih životnih obrta za koje je trebalo mnoge snage.
Nevena Mitić je imala samo 20 godina kada se zaljubila u momka koji je bio pažljiv, zainteresovan za nju i pun empatije za sve loše što joj se dešavalo u tim bezbrižnim devojačkim danima. Niš je tada bio mali za sve njene želje i planove, a ona želela da bude voljena.
Završila je u Holandiji u raljama prostitucije bez tračka nade da će ikada biti slobodna.
„Oni su svi lepi, kulturni i ne mogu da se prepoznaju kao mafijaši i loši momci. Meni je baš bio potreban mir, a to nisam imala u svojoj porodici. Oni su iskoristili tu moju nesigurnost, a ja pomislila da će oni mene da spasu od svega što se dešavalo ovde, na taj način ja sam sebe dovela samo u još bezizlazniju situaciju.
Ubrzo su ljudi koji su me odveli uvideli da sam ja odlična žrtva, jer za mene nije imao ko da se bori i ko da me brani. To nije bilo kidnapovanje, ja sam dobrovoljno otišla u neki novi svet. Kada sam videla gde sam dospela, više nisam mogla nazad i nisam imala kud, jer su oni meni rekli da ja moram za njih da radim i da će mi, ako budem pravila problem, pobiti čitavu porodicu”.
Kako je dodala za „Niške vesti„, nakon dve godine savremenog “ropstva” shvatila je da mora da bude pametna i da osmisli najbolji način da se izvuče iz svega, ne samo živa već i normalna kako ne bi poludela zbog svega što sam prošla.
„Sve vreme sam verovala da ću uspeti, jer sam uvek bila optimistična. Nadala sam se da će doći neko, zavoleće me i spasiti, sreća će me pogledala i to se desilo”, poručlila je.
Pomogao joj je Holanđanin Pjer, 18 godina stariji od nje, koji je isplanirao svaki korak njenog spasavanja. Nakon mnogo straha i previranja našla se u njegovom sigurnom zagrljaju.
“To spašavanje bilo je osmišljeno kao u filmu. Prvo ćemo taksijem, onda pešaka…da bi zavarali trag kako me oni slučajno ne bi pronašli. Krila sam se, jer su me tražili. Na moju sreću, nisu me našli”, prisetila se.
Ipak, Pjer nije mogao da se izbori sa „njenim padovima“ pa joj je njegov prijatelj pomogao da ode u Brazil.
“Zašto Brazil – on se uklapao u ono što sam ja htela, a to je bilo da što dalje budem od Holandije i svega što mi se tamo dešavalo. Plašila sam se da budem u Evropi, jer sam se bojala da će da me pronađu oni koji nije trebalo da me nađu”, rekla je Nevena kojoj je lažni pasoš bio je ulaznica u Brazil.
U ovoj zemlji je završila u baru koji je nudio usluge najstarijeg zanata. Njena sreća je bila ta, što se nakon mesec dana provedenih u novom zatvoru, pojavio neko ko se zaljubio u nju – njen sada bivši surpug, sa kojim ima dvadesetogodišnju ćerku.
„Čuvao me je kao malo vode na dlanu, kao dete. Ja ga nisam volela, u početku sam u njemu videla samo spasioca. Kasnije sam ga mnogo zavolela jer je pružao nesebičnu ljubav. Naša ćerka bila je kruna te ljubavi. Kasnije se moja ljubav prema njemu gasila, pa je konačno postala samo nešto što se nekada dešavalo, a ne više nešto od čega mogu da živim. A za svaki udah bilo mi je potrebno mnogo ljubavi i snage, sa njim tu snagu više nisam imala. Nastavila sam dalje”, prenosi Žena.
I počela je da vodi borbu sama sa sobom.
“U meni je bilo mnogo strahova, dosta pomešanih emocija. Tada su usledile terapije, četiri puta nedeljno i onda sam počela da tražim i prirodne terapije kako bi meni bilo lakše. Bilo je užasno teško, ali znala sam da moram da izdržim baš sve”.
Nije pomišljala da se vrati u Niš:
“Šta da im kažem? Tata mi je umro od raka pre nekoliko godina , mama je danas u domu za stare, a brat u Švedskoj. On nije znao šta se meni dešavalo, kada sam mu ispričala sve, bilo mu je teško zbog tog saznanja”.
Živela je na ulici i snalazila se kako je umela i znala.
“Nakon svega, ja umem sebi da verujem. Da poštujem sebe i sve što mi se desilo, želim da pretvorim u umetnost. Želim da pričam o svim tim strašnim stvarima kako bih pomogla da se o tome zna više, da još neka devojka iz Niša i ne samo iz našeg grada, ne završi tako kao ja. Verujem da sva ta moja priča može da pomogne mnogim ljudima. Da izvuku pouku jer iz svake situacije može da se izađe ne samo kao žrtva već sa znanjem o mnogim stvarima. Naučila sam da budem ratnik, to sam shvatila jer nisam žrtva kao većina – ja to ne želim, ja to nisam jer moja priča je poučna i ima srećan kraj”.
Ispričala je i šta joj je pomoglo da pronađe mir.
„Radila sam na sebi više od 20 godina, raznim terapijama dolazila sebi jer sam mislila da ću da poludim nakon svega što mi se desilo. Imala sam tu sreću da nikada nisam morala da uzmam neke medikamente, a bila sam u veoma teškom psihičkom i emocionalnom stanju… Kada sam pomislila da ludim i da nikada neću imati život kao svi normalni ljudi, koji imaju porodicu i posao, da za mene to nikada neće moći da postoji, pronašla sam spas“.
Mnoge žene, kako je rekla, koje su doživele ono što je ona, boje se da govore o tome:
“Gledaju ih ljudi drugačije i osuđuju ih, a ja to ne dozvoljavam, je niko nije bio u mojim cipelama. Ljudi koji bi da me osuđuju i ne nalaze se pored mene, jer takvima ne dopuštam da sude, zato što poznaju činjenice samo površno ne znajući koliko je meni snage trebalo da se sa svime izborim”.
Nevena (45) danas živi u Brazilu, govori četiri jezika i 10 godina je proučavala turizam.
“Ne krivim ja nikoga za moju strašnu priču, ja sam bila samo mlada i naivna, bez zemlje pod nogama bez igde ikoga da bude podrška. Išla sam srcem i dušom i to me je mnogo koštalo”, poručila je i dodala da bi se iz ovih stopa preselila u Srbiju, vratila u svoj Niš.
„Mi smo ovde potpuno drugačiji. Glasno se smejemo, glasno se i svađamo – sve radimo sa mnogo ljubavi i srdžbe, ja za to dišem, jer se ovde osećam živom. Vi ovde sanjate neke druge zemlje, gradove, a ja bih dala čitavu Kopakabanu za moj Niš. Da ponovo bezbrižno šetam ovim našim sokacima koje toliko volim“.
Nevena će nastupiti na predstojećem Festivalu scenske umetnosti u Nišu, koji nosi temu – Ljudska prava. Izvešće performans nakon kojeg je planiran razgovor sa publikom baš na ovu temu. Predstaviće se i Beograđanima.
Dodaj komentar