Čak se i hladnoća lakše podnosi u danima kada ispraćamo godinu za nama. Kićenje jelke, kupovina poklona, priče o Deda Mrazu i porodična okupljanja – u vreme praznika svakodnevica sasvim sigurno poprimi neki magični sjaj.
Ljudi širom sveta ponavljaju iste običaje kako bi prizvali sreću u godini koja dolazi, a njihove tradicije ne samo što su nama, na ovoj strani planete, nepoznate, već se neke od njih čine i pomalo šašavim.
Festival džinovskih lampiona
Svake godine u subotu pred Badnje veče u gradu San Fernandon – „božićnoj prestonici Filipina“ festival džinovskih lampiona privlači turiste iz cele zemlje, ali i sveta. Čak jedanaest sela učestvuje na festivalu i konkurencija je žestoka, jer svi pokušavaju da naprave najsloženiji fenjer, piše 24.sedam.rs.
Prvobitno, lampioni su bile jednostavne kreacije prečnika oko pola metra, napravljene od japanskog origami papira, osvetljene svećom. Danas se izrađuju od različitih materijala i porasli su na oko šest metara.
Božićna koza
U švedskom gradu Gavle postoji običaj pravljenja divovske slamnate verzije tradicionalne skandinavske božićne figure, jule koze. Taj običaj započet je još 60-ih godina 20. veka, kada su na gradskom trgu napravljene prve slamnate koze.
Ali one nisu bile dugog veka, jer bi gotovo svake godine slamnatu kozu vandali spalili pre Božića. To je postala svojevrsna tradicija grada pa se tako svake godine koza ili spali, ili se u nju zabije autom, ili na neke druge načine uništi te ona gotovo nikad ne preživi do Božića.
Trolovi, vilenjaci, čudovišta
Jedna od stvari po kojoj se Božić na Islandu ipak malo razlikuje u odnosu na ostatak evropskih zemalja je činjenica da vesela figura darežljivog, belobradog deke u prepoznatljivoj crvenoj odeći igra tek marginalnu ulogu u božićnim aktivnostima. Umesto njega je mnogo bitnija armija božićnih patuljaka, trolova i čudovišta koji na neki sebi svojstven način podižu praznično raspoloženje.
Islandska deca sa radošću očekuju dolazak tih bića, ostavljajući cipelu na prozor svoje sobe, u nadi da će u njima pronaći malu poslasticu, a ne trule krompire.
Metla se mora sakriti, jer veštice traže prevoz
Prema norveškom folkloru, Badnje veče je dan kada se nestašni duhovi i veštice dižu u nebo zbog nestašluka. Kako veštice često koriste metle kao svoje prevozno sredstvo, u norveškim porodicama se neguje tradicija sakrivanja metli tamo gde veštice neće moći da ih pronađu.
I danas mnogi ljudi kriju svoje metle na sigurnom mestu u kući kako bi ih sprečili da ih ukradu.
Božić na rolerima
Svake Badnje večeri, građani Karakasa u ranim jutarnjim satima kreću u crkvu, ali, iz samo njima poznatih razloga, na rolerima.
Ta jedinstvena tradicija je toliko popularna da su putevi širom grada zatvoreni za automobile kako bi ljudi mogli bezbedno da klizaju do crkve, pre nego što krenu kući na tradicionalnu božićnu večeru.
Nekome slatkiš, a nekome komad uglja
Praznična slavlja u Holandiji počinju već 6. decembra. Tada mnogi Holanđani tradicionalno slave Sinterklaas.
U suštini, veče pre, deca ostavljaju cipele ispred vrata svoje spavaće sobe. Ako su bili dobri, probudiće se uz slatkiš koji se nalazi u njima. A ako su bili nevaljali? Sve što će dobiti je komad uglja!
Krampus
Demonsko stvorenje nalik zveri koje luta gradskim ulicama plašeći decu zove se Krampus, i poznat je kao zli saučesnik Svetog Nikole.
U austrijskoj tradiciji, Sveti Nikola nagrađuje dobru decu, dok se za Krampusa kaže da hvata najnestašniju decu i simbolično ih odnosi u svom džaku. U prvoj nedelji decembra mladići se oblače u Krampuse plašeći decu zveckanjem lanaca i zvona.
Šta radi kiseli krastvačić na jelkama širom Nemačke?
Legenda kaže da se u Nemačkoj negovala veoma stara božićna tradicija da se u jelku stavlja kiseli krastavčić. Naime, nakon što bi jelka bila potpuno okićena, roditelji bi sakrili kiseli krastavčić u grane da bi ih deca pronašla na božićno jutro.
Dete sa najboljim detektivskim veštinama bi tada dobilo dodatni poklon.
Izvor: 24.sedam.rs
Ukrasi za jelku iz 19. veka čuvaju divnu uspomenu na Božić u starom Novom Sadu
Dodaj komentar