Magazin Svet

Novi model obrazovanja u Nemačkoj: Laptop za svakog učenika, nema loših ocena

Sa popuštanjem mera, škole u Nemačkoj su polako počele da otvaraju vrata za svoje učenike. U malim grupama, s različitim početkom časova i odmora i obaveznim maskama na licima, đaci dolaze u školu jednom nedeljno ili čitavu godinu „odrade“ u desetak dana.

Neprekidno praćeni budnim okom nastavnika, „naoružanih“ flašama dezinfekcionog sredstva, do svojih učionica se kreću strogo određenim putevima, sa obaveznim rastojanjem od dva metra. Isti razmak mora se poštovati i u učionicama, a nastava počinje obaveznim pranjem ruku.

Pozajmljivanje školskog pribora, prilaženje tuđem stolu ili zadržavanje u hodnicima su zabranjeni. Stolice, stolovi i kvake na prozorima i vratima učionice dezinfikuju se posle svakog časa, a na svako eventualno kašljucanje ili kijanje u toku nastave, reaguje se dodatnim “zalivanjem” dezinfekcionim sredstvima i luftiranjem.

Dokle god ne bude pronađena vakcina protiv COVID-a 19 deca u Nemačkoje neće vratiti u školske klupe. Bar ne u onoj meri, u kojoj je to uobičajeno. Nastava će se, kao i u protekla dva meseca, odvijati uglavnom onlajn, a država će, kako je pre nekoliko dana najavila nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček, u kupovinu laptopova, notebook-ova i tableta uložiti 500 miliona evra.

Ova suma trebalo bi da bude dovoljna za kupovinu oko milion i po uređaja, koji će  biti vlasništvo škola, ali koje će učenici moći dobiti na korišćenje, ukoliko nemaju sopstvene.

anja-karlicek
Anja Karliček /Foto: tagesspiegel

Ova mera bi, prema rečima Karličekove, trebalo da pomogne da svaki učenik u Nemačkoj ima pristup nastavi na internetu, ali  i da se i u vreme pandemije, „u procesu učenja i podučavanja održe dosadašnji visoki standardi“.

Iako je ova vest uglavnom naišla na odobravanje, u medijima i na društvenim mrežama pojavili su se komentari da problem digitalne nastave zapravo ne leži u nedostatku opreme, već u nedovoljnoj edukovanosti nastavnika i učitelja.

Elektronske učionice, platforme za učenje, video-konferencije i ostale „novotarije“, sa kojima se, počev od polovine marta, ceo nastavni kadar u Nemačkoj morao uhvatiti u koštac, pokazale se su se kao prilično velik izazov za mnoge predavače, pogotovo one „starog kova“.

Teoretski, nastava je dobro osmišljena: zadaci se dobijaju u vidu nedeljnog plana, za svaki predmet posebno i sa datumom do kojeg se moraju „predati“. Urađeni zadaci se zatim „kače“ na platformu ili se čekiraju kao urađeni.

Kada, kako i da li će učenik dobijene zadatke uopšte uraditi, ostaje đacima  na savesti. Jer, konsekvenci u vidu negativnih bodova i loših ocena nema. Kao uostalom ni kontrolnih zadataka, testova niti bilo kog drugog oblika provere znanja.

Iako je već dva meseca primarni, a donedavo i jedini oblik nastave, školovanje od kuće se ne ocenjuje, već se samo procenjuje kao pozitivna ili negativna tendencija u napredovanju učenika.

Modeli učenja od kuće se razlikuje od republike do republike i od škole do škole, ali su problemi koji se pojavljuju u praksi manje-više slični: osim na „padanje sistema“, prebukiranih pristupa i premalih memorije platformi za učenje, česti su komentari na račun nelogično organizovanih ili u sasvim drugi predmet „zalutalih“ zadataka,  komplikovanih pristupa nalozima, kao i učitelja koji „potpuno odbijaju upotrebu nove tehnologije“ ili su „tek prošle nedelje otkrili da postoji nešto što se zove imejl“.

Ništa manje kritično diskutuje se o obimu i sadržaju gradiva, a pitanja da li je npr. logično da jedan gimnazijalac dobija više zadataka nedeljno iz muzičkog nego iz matematike, ili da li je teorijsko znanje o pravilima fudbala zaista svakom 12-godišnjaku neophodno, deluju sasvim opravdana. Pogotovo ako, s druge strane, jedina dobijena lekcija iz francuskog datira s početka aprila i glasi „Ponovite naučene reči“.

Pola milijarde evra uloženih u opremu sigurno će velikom broju đaka omogućiti lakši i brži pristup gradivu na internetu i sprečiti da, kako je naglasila ministarka Karliček, u tom smislu „bilo koje dete bude zapostavljeno“.

Da li će se, međutim, kupovinom laptopova i tableta uspeti održati dosadašnji standard nemačkog obrazovanja, pitanje je na koje će se moći odgovoriti tek kad se đaci zaista vrate u školske klupe i napišu prve pisane zadatke. Do tada bi, prema najcrnjim progozama, moglo da prođe i do dve godine. Sasvim dovoljno vremena da i najveći oportunisti među nastavnicima nauče i prihvate tehnološka dostignuća i savremene metode podučavanja.

Ali i da se prodiskutuje još jedno već postavljano, a izjavom ministarke Karliček iznova aktualizovano pitanje: Da li će vakcinacija biti lična odluka ili ipak obaveza građana Nemačke?

Čitajte Luftiku na Google vestima

Nemačka uvodi zakonsko pravo na rad od kuće

Ivana Grgurić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
65 Shares
Share via
Copy link