Magazin Svet

Novi model obrazovanja u Nemačkoj: Laptop za svakog učenika, nema loših ocena

deca-u-skoli-nemacka
Foto: BBC

Sa popuštanjem mera, škole u Nemačkoj su polako počele da otvaraju vrata za svoje učenike. U malim grupama, s različitim početkom časova i odmora i obaveznim maskama na licima, đaci dolaze u školu jednom nedeljno ili čitavu godinu „odrade“ u desetak dana.

Neprekidno praćeni budnim okom nastavnika, „naoružanih“ flašama dezinfekcionog sredstva, do svojih učionica se kreću strogo određenim putevima, sa obaveznim rastojanjem od dva metra. Isti razmak mora se poštovati i u učionicama, a nastava počinje obaveznim pranjem ruku.

Pozajmljivanje školskog pribora, prilaženje tuđem stolu ili zadržavanje u hodnicima su zabranjeni. Stolice, stolovi i kvake na prozorima i vratima učionice dezinfikuju se posle svakog časa, a na svako eventualno kašljucanje ili kijanje u toku nastave, reaguje se dodatnim “zalivanjem” dezinfekcionim sredstvima i luftiranjem.

Dokle god ne bude pronađena vakcina protiv COVID-a 19 deca u Nemačkoje neće vratiti u školske klupe. Bar ne u onoj meri, u kojoj je to uobičajeno. Nastava će se, kao i u protekla dva meseca, odvijati uglavnom onlajn, a država će, kako je pre nekoliko dana najavila nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček, u kupovinu laptopova, notebook-ova i tableta uložiti 500 miliona evra.

Ova suma trebalo bi da bude dovoljna za kupovinu oko milion i po uređaja, koji će  biti vlasništvo škola, ali koje će učenici moći dobiti na korišćenje, ukoliko nemaju sopstvene.

anja-karlicek
Anja Karliček /Foto: tagesspiegel

Ova mera bi, prema rečima Karličekove, trebalo da pomogne da svaki učenik u Nemačkoj ima pristup nastavi na internetu, ali  i da se i u vreme pandemije, „u procesu učenja i podučavanja održe dosadašnji visoki standardi“.

Iako je ova vest uglavnom naišla na odobravanje, u medijima i na društvenim mrežama pojavili su se komentari da problem digitalne nastave zapravo ne leži u nedostatku opreme, već u nedovoljnoj edukovanosti nastavnika i učitelja.

Elektronske učionice, platforme za učenje, video-konferencije i ostale „novotarije“, sa kojima se, počev od polovine marta, ceo nastavni kadar u Nemačkoj morao uhvatiti u koštac, pokazale se su se kao prilično velik izazov za mnoge predavače, pogotovo one „starog kova“.

Teoretski, nastava je dobro osmišljena: zadaci se dobijaju u vidu nedeljnog plana, za svaki predmet posebno i sa datumom do kojeg se moraju „predati“. Urađeni zadaci se zatim „kače“ na platformu ili se čekiraju kao urađeni.

Kada, kako i da li će učenik dobijene zadatke uopšte uraditi, ostaje đacima  na savesti. Jer, konsekvenci u vidu negativnih bodova i loših ocena nema. Kao uostalom ni kontrolnih zadataka, testova niti bilo kog drugog oblika provere znanja.

Iako je već dva meseca primarni, a donedavo i jedini oblik nastave, školovanje od kuće se ne ocenjuje, već se samo procenjuje kao pozitivna ili negativna tendencija u napredovanju učenika.

Modeli učenja od kuće se razlikuje od republike do republike i od škole do škole, ali su problemi koji se pojavljuju u praksi manje-više slični: osim na „padanje sistema“, prebukiranih pristupa i premalih memorije platformi za učenje, česti su komentari na račun nelogično organizovanih ili u sasvim drugi predmet „zalutalih“ zadataka,  komplikovanih pristupa nalozima, kao i učitelja koji „potpuno odbijaju upotrebu nove tehnologije“ ili su „tek prošle nedelje otkrili da postoji nešto što se zove imejl“.

Ništa manje kritično diskutuje se o obimu i sadržaju gradiva, a pitanja da li je npr. logično da jedan gimnazijalac dobija više zadataka nedeljno iz muzičkog nego iz matematike, ili da li je teorijsko znanje o pravilima fudbala zaista svakom 12-godišnjaku neophodno, deluju sasvim opravdana. Pogotovo ako, s druge strane, jedina dobijena lekcija iz francuskog datira s početka aprila i glasi „Ponovite naučene reči“.

Pola milijarde evra uloženih u opremu sigurno će velikom broju đaka omogućiti lakši i brži pristup gradivu na internetu i sprečiti da, kako je naglasila ministarka Karliček, u tom smislu „bilo koje dete bude zapostavljeno“.

Da li će se, međutim, kupovinom laptopova i tableta uspeti održati dosadašnji standard nemačkog obrazovanja, pitanje je na koje će se moći odgovoriti tek kad se đaci zaista vrate u školske klupe i napišu prve pisane zadatke. Do tada bi, prema najcrnjim progozama, moglo da prođe i do dve godine. Sasvim dovoljno vremena da i najveći oportunisti među nastavnicima nauče i prihvate tehnološka dostignuća i savremene metode podučavanja.

Ali i da se prodiskutuje još jedno već postavljano, a izjavom ministarke Karliček iznova aktualizovano pitanje: Da li će vakcinacija biti lična odluka ili ipak obaveza građana Nemačke?

Nemačka uvodi zakonsko pravo na rad od kuće

28 Shares
Share via
Copy link