Umetnici su nedvosmisleno stali u odbranu Seke Sablić od napada poslanika SNS-a, ali upozoravaju da napadi na glumicu nisu stvar njihovog esnafa već svakog mislećeg i slobodnog čoveka.
Dan pošto je advokat Božo Prelević u „Utisku nedelje“ prozvao glumce da ćute na napade u Narodnoj skupštini na glumicu Seku Sablić, a povodom intervjua koji je dala nedeljniku NIN, Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) je reagovalo.
Da li Udruženje onda samo sporadično reaguje kada se stvar u medijima zatalasa, da li napadnute brane samo pojedinci, koji se ne plaše da izraze solidarnost, pa onda i oni odustaju jer su naredna meta tabloida, da li stav Seke Sablić „da domovina nije tamo gde je sarma nego gde vam je dobro“ iznet u pomenutom intervjuu, uopšte treba da bude predmet rasprave u Narodnoj skupštini, a ponajmanje da se spram ove njene izjave procenjuje njena patriotska podobnost, da li će se naposletku određivati kako umetnici i svi „mi“ treba da mislimo, da li nam je potreban advokat za svaku izgovorenu reč, da li će i sagovornici Danasa u ovom tekstu koliko sutra biti izloženi progonu…
Reditelj Srđan Dragojević dao je svoju opservaciju na ovaj slučaj, pominjući i neke od prethodnih prećutanih napada, progona i nepravdi učinjenih nad umetnicima, piše Danas.
– Više od pola decenije ne učestvujem u javnom životu no, ovoga puta ću učiniti izuzetak, uveren da ovaj, žaljenja vredan slučaj, predstavlja paradigmu naše stvarnosti. Kada je Beograd film prodat mafiji, nas trideset je protestovalo. Kada je Avala film privatizovana od strane kriminalaca, oglasilo se nas dvadeset. Kada je Filmski centar Srbije oduzeo novac filmu „Mezimica“ koji je regularno dobio na konkursu, nas petoro je diglo glas protiv ovakve odluke.
Kada je Filmski centar odlučio da potpuno neregularno bira domaćeg predstavnika za Oskara, preostalo nas je troje koji smo izrazili negodovanje zbog kršenja procedure. Kada je, nedavno, u Parlamentu, velika glumica Jelisaveta Seka Sablić bestijalno oklevetana, nije više bilo nikoga – da digne glas.
Čuđenje nad ovim je, moram biti otvoren, čista hipokrizija. Mi nismo društvo koje visoko vrednuje solidarnost, poštenje, slobodu i integritet. Bili smo takvi i kada je reditelj otišao u zatvor tokom razbijanja „Crnog talasa“, ponašali smo se istovetno i kada je smenjen Sreten Ugričić sa mesta upravnika Narodne biblioteke, te je ovo samo još jedno u nizu ispoljavanja obrazaca ponašanja i vrednosti koje su duboko usađene u našu zajednicu, nezavisno od profesije. Dug život i bogato iskustvo nauči čoveka da nikom ništa ne zamera. Na kraju krajeva, svako je odgovoran za sopstveni život i odluke koje donosi.
Moje stanovište je ovde veoma jednostavno – podržaću svakoga ko je suočen sa nepravdom, bilo koje vrste. Čak i ako reditelja zabranjenog filma „Mezimica“ i ne poznajem lično, čak i ako se identična „nameštaljka“ sa izborom za domaćeg kandidata za Oskara i meni dogodila oko filma „Parada“ i niko od mojih kolega nije osetio potrebu da reaguje. Kako je rečeno u Sofoklovoj „Antigoni“: „Čovek mora da sledi svoj put, makar i kroz ruševine“, verujem da je na svima nama da sami, u svom srcu, donesemo neke odluke. Ma koliko nas one koštale – zaključuje Srđan Dragojević.
Glumac Radoslav Milenković kaže za Danas da on nema problem sa tim šta izvesni poslanici poput Atlagića izjavljuju u Skupštini i da Seku Sablić treba svakako da brani Udruženje, ali i svaki građanin jer je to atak na slobodu misli i govora.
– Svako, a ne samo Udruženje. Ja nemam problem sa tom stokom u Skupštini. Znam ja šta je to i koliko vredi. Meni je mnogo tužnije što svi prozivaju glumce da brane Seku Sablić, a mislim da svaki čovek koji misli, koji je vaspitan i ima neki demokratski svetonazor, svaki čovek je pozvan da je brani, to nije samo esnafska stvar.
Nije niko oblatio Seku Sablić zbog glumačkih, usko specijalističkih i profesionalnih pitanja, nego zbog elementarnog ljudskog prava da razmišlja i da kaže šta misli. I nije Seku niko prozvao zbog njene glume ili zato što pripada nekoj manjoj grupi koja nije patriotska. Sve se to po inerciji pretvorilo u pitanje esnafa, da li će ono Seku da brani. Treba da je brani naravno, ali ne samo esnaf. Može da bude bilo ko oblaćen – kaže Radoslav Milenković dodajući: „Branimo Seku, ne damo Seku!“
Glumica Svetlana Ceca Bojković pita se da li uopšte, sem Udruženja, treba reagovati na sve što nekom u Narodnoj skupštini padne na pamet da kaže, da li se uopšte treba spuštati na takav nivo, uslovno rečeno, komunikacije.
– Tome kraja nema i onda se svodimo potpuno na njihov nivo. Sutra će da se pojavi neko drugi, pa će opet da napadne nekog, pa mi opet treba da reagujemo. Treba da reaguje naše Udruženje jednom izjavom, a ovako nas petoro-šestoro ćemo nešto da kažemo i sutra će opet neko da napadne nas pa ćete zvati nekog drugog – konstatuje Svetlana Ceca Bojković.
Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić podseća da napad na Seku Sablić nije ništa novo i da je to odraz našeg društva u kome se neguju mediokriteti, a potiru ljudi od integriteta.
– U svakoj naciji, državi, u svakom društvu, postoje mediokriteti i postoje slobodoumni, talentovani i izuzetni ljudi. Države se razlikuju, između ostalog, i u afirmaciji jednih u odnosu na druge. Uređene i srećne države neguju i čuvaju svoje vredne i izuzetne ljude, kao svojevrsni putokaz napretku svoje zajednice.
Druge države, u koje nažalost spada i naša, upravo uz pomoć mediokriteta, i moralnih i ljudskih ništavila pokušavaju da kreiraju društvo u kojem će poslušnici, kukavice i nezainteresovani nadjačati ljude sa intergritetom. Tako se pravi idealan teren za dugogodišnje vladanje. Ništa novo. Oproban metod, toliko puta viđen u istoriji čovečanstva.
Siguran sam da je velika, velika većina naše nacije ponosna što imamo Jelisavetu Seku Sabljić, i da se stidi ljudi poput Atlagića. Problem je što ne zna kako da to kaže i pokaže. Kako da se tome usprotivi. Sve dok za to ne nađe rešenje, plaši me se da će razni Atlagići kreirati vrednosti društva u kome ćemo živeti – zaključuje Dragan Bjelogrlić.
Dodaj komentar