NBS plaši građane i krivi ih za propast zahuktale srpske ekonomije

Zbog spora između banaka i građana oko troškova obrade kredita, kao i promene dugogodišnje prakse da banke imaju pravo da naplaćuju te troškove, može doći do urušavanja sa mukom dostignute stabilnosti i poverenja, kako domaće tako i strane javnosti u domaći bankarski sektor, a u perspektivi i do povlačenja stranih banaka sa našeg tržišta, samo su neki od zaključaka autorskog teksta u ekonomskom biltenu „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) do kojih su došli članovi ekspertskog tima Narodne banke Srbije (NBS).

Ovaj tekst u MAT-u izašao je nakon višestrukih protestnih okupljanja advokata, koji sa druge strane ukazuju na pljačku građana Srbije od strane tih istih stranih banaka.

Očigledno je da su eksperti koji istupaju u ime NBS-a svesno prebacili odgovornost za opstanak države, njenog investicionog potencijala i kreditne sposobnosti na pleća osiromašenih građana Srbije od kojih se bez milosti ’skida koža s’ leđa’ decenijama unazad.

Umesto uloge žrtve, građanima se u zaključcima navodnih eksperata dodeljuje uloga neodgovornih izdajnika nacionalnih i državnih interesa, koji su, naravno, oličeni u interesima krupnog kapitala i bankarskog sektora.

Bilten MAT zajednički uređuju i izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu, a u novom broju i ovoj analizi može se pročitati upozorenje da ukoliko građani ne popuste zajedno sa advokatima, vrlo lako će doći „do stečaja pojedinih banaka“.

Ocena je da ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama za troškove obrade kredita, to bi ekonomiju Srbije dovelo u mnogo lošiju situaciju nego li za vreme najveće krize u periodu od 2009. do 2012. godine.

– Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni u uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta – stoji u analizi autorskog tima Narodne Banke Srbije.

Ovom analizom sugeriše se da bi banke, koje bi ostale na domaćem tržištu, zbog smanjene konkurencije i nadoknađivanja potencijalnih gubitaka odlučile da prvo podignu kamatne stope što bi se negativno odrazilo i dovelo do pogoršavanja uslova kreditiranja privrede i građana.

Autori navode da bi usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, izostanak profitabilnosti privrede, redukovanje zaposlenosti, državnih investicija i zarada u privatnom i javnom sektoru. Takođe, umesto rasta BDP-a od planiranih 4 odsto za iduću godinu, realniji bi bila stagnacija ili čak i pad bruto domaćeg proizvoda.

Da građani u svojim rukama drže ključeve od vrata pakla, može se naslutiti kroz tvrdnju da bi izlazak stranih banaka sa domaćeg tržišta označio potres u javnim finansijama i deviznom tržištu, jer bi država morala da troši devizne rezerve kako bi sačuvala kurs dinara.

– Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka – upozoravaju iz NBS-a.

Stvorio bi se loš poslovni ambijent, tvrde ovi stručnjaci, i posledice bi se osećale u dužem vremenskom periodu.

– S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje – zaključuje autorski tim Narodne Banke Srbije u ovom ekonomskom biltenu.

Gledajući laički, građani su krivi za potencijalno ekonomsko rasulo u zemlji ukoliko ne pristanu da odbace potraživanja svog protivpravno oduzetog novca, prisvojenog od strane banaka koje su odlučile da naplaćuju “vazduh” u situaciji kada on, bar za sada, nije na tržištu.

Od građana se traži da pokažu razumevanje i ljudskost prema onima koji takvim emocijama ne raspolažu u svom poslovanju. Ovo se sve dešava u zemlji gde se ljudima isključuje struja zbog duga od 9.000 dinara, gde se ljudi iz svojih stanova izbacuju na ulicu zbog različitih grešaka napravljenih od strane državnih organa, a koje kasnije upravo te banke otkupljuju i prodaju po višestruko umanjenim cenama.

Ovo zastrašivanje građana je nedopustivo, a biće zanimljivo videti reakciju advokata u narednom periodu, ukoliko zaista sebe doživljavaju kao “narodne tribune” i poslednju odbranu pravne države i Ustava ove zemlje.