Magazin

7 izuma i poduhvata za koje se mislilo da su naučna fantastika a danas su stvarnost

mobilni telefon
Foto: FEST

Naučna fantastika uvodi nas u čudesne i detaljno razrađene futurističke svetove koji nam često deluju kao pusti snovi. Nekad i kao noćne more.

Pa ipak, čovečanstvo je u proteklih stotinak godina zaista napravilo neverovatan tehnološki napredak, a mnoge naučnofantastične ideje u međuvremenu su postale realnost.

Ove književne zamisli neretko su poslužile kao inspiracija naučnicima i inženjerima da pomeraju granice mogućeg i ostvarivog i postavljaju sebi, na prvi pogled, nedostižne ciljeve.

One neusmnjivo ispirišu i današnje vizionare poput Ilona Maska, ali dok čekamo da ljudska noga kroči na Mars i kolonizuje ga, predstavljamo vam neke izume i poduhvate koji su bili naučnofantastična maštarenja, a danas su deo naše stvarnosti.

Sletanje na Mesec

U duhovitom romanu Žila Verna „Put na Mesec”, objavljenom davne 1865. godine, nekakvo društvo američkih ljubitelja oružja dolazi na neobičnu ideju da pomoću džinovskog topa lansira projektil (ujedno i svemirski brod) u kom će se nalaziti ljudi, a čiji je krajnji cilj – sletanje čoveka na Mesec.

Kuriozitet je da postoje velike sličnosti između nekih delova ovog romana i prvog sletanja na Mesec, koje se dogodilo 104 godine kasnije.

Foto: Printskrin

Recimo, svemirski brod-projektil iz „Puta na Mesec” zove se „Kolumbijad”, dok je komandni modul misije „Apolo 11” nazvan „Kolumbija”.

I jedan i drugi brod lansirani su sa Floride, a posada im je bila tročlana. Čak je i NASA ukazala na neke sličnosti između pomenute svemirske misije i Vernovog romana.

Na primer, oblik i veličina „Kolumbijada” skoro da se podudaraju s razmerama letelice kojom je komandovao Nil Armstrong.

Radio

Ovaj francuski pisac predvideo je i da će ljudi jednog dana moći da slušaju vesti, a ne samo da ih samo čitaju u novinama.

Ovo predviđanje izneo je u svojoj kratkoj naučnofantastičnoj priči „Godina 2889”, objavljenoj 1889. godine. Do pojave radija, ipak, nije moralo da se čeka 1.000 godina.

Prvi radio-prenosi emitovani su već dvadesetih godina dvaedesetog veka. Tridesetak godina kasnije pojaviće se novo tehnološko čudo – televizija.

Tenkovi

Osim Žila Verna, i drugi „otac naučne fantastike”, Herbert Džordž Vels, predvideo je razvoj tehnologija budućnosti. U svojoj kratkoj priči „Kopnene oklopnjače”, iz 1903. godine, Vels opisuje oklopne ratne mašine velike razaračke moći, koje su u stanju da nezaustavljivo prelaze preko rovova.

U bici na Somi, trinaest godina kasnije, prvi put na istorijskoj pozornici pojaviće se mašine nalik onima iz Velsove priče – tenkovi, tehnološka čeda britanskog inženjera Ernesta Svintona.

Atomska bomba

U romanu „Oslobođeni svet”, koji je svetlost dana ugledao 1914. godine, isti pisac pominje bombe od uranijuma koje su u stanju da unište čitave gradove.

Ove atomske bombe eksplodirale bi neprekidno, danima, nedeljama i mesecima, u zavisnosti od veličine, dok bi elementi u njima, tokom procesa raspada, žestoko zračili energiju i stvarali mini-vulkane koji šire smrt i uništenje.

Vels je očigledno bio svestan do kakve katastrofe može dovesti upotreba nuklearnog naoružanja.

U romanu on opisuje kako upotreba pomenutih bombi dovodi do rata sa tako zastrašujućim posledicama, da su oni koji su preživeli prinuđeni da formiraju svetsku vladu kako bi sačuvali jedinstvo i sprečili buduću katastrofu.

Vels takođe opisuje kako ovo oružje može biti upotrebljeno – bombardovanjem iz aviona.

Upravo na taj način, tri decenije kasnije, atomske bombe bačene iz američkih aviona zbrisaće gotovo sa lica zemlje dva japanska grada, Hirošimu i Nagasaki.

Kreditne kartice

Edvard Belami prvi put je upotrebio termin „kreditna kartica” u svom romanu „Gledajući unazad” iz 1887. godine.

Glavni lik romana zaspi u 1887. i probudi se 113 godina kasnije, ubrzo shvativši da se njegov dom pretvorio u socijalističku utopiju.

U vreme kada je roman nastao, zamisao da neko može samo provući karticu kako bi platio za artikal i dobiti priznanicu o izvršenoj transakciji smatrala se naučnom fantastikom.

Međutim, Belami je mnoge stvari pogodio, predvidevši čak da će jednog dana biti jednostavno koristiti svoju kreditnu karticu i u drugoj državi. Inače, prva univerzalna kreditna kartica – ona koja se može koristiti na gomili različitih mesta – u SAD je postala dostupna pedesetih godina prošlog veka, ali moralo je da prođe još nekoliko godina kako bi kreditne kartice postale integralni deo američkog društva.

Mobilni telefon

U kultnoj američkoj naučnofantastičnoj seriji „Zvezdane staze”, snimljenoj 1966. godine, likovi koriste spravu za komuniciranje koja veoma podseća na preklopni mobilni telefon. Iako su inženjeri radili na razvoju ovakve tehnologije tokom šezdesetih, kompanija „Motorola” razviće prvi mobilni telefon na svetu 1973. godine.

Martin Kuper, jedan od vodećih ljudi na tom projektu, istaći će da je inspiraciju za ovaj izum pronašao upravo u „Zvezdanim stazama”. „Za nas to nije bila fantazija, nego cilj”, reći će on.

Deset godina kasnije, 1983. godine, „Motorolini” mobilni telefoni pojavili su se na tržištu. Ove sprave bile su velike, teške i vrlo skupe, ali je ova kompanija nastavila da ih usavršava tokom narednih godina. Prvi njihov mobilni telefon na preklop pojavio se 1989. godine i veoma je podsećao na napravu iz „Zvezdanih staza”.

3D štampači

Ljubitelji „Zvezdanih staza” verovatno se sećaju još jedne čudesne naprave – replikatora. Replikator je u stanju da, takoreći ni od čega, materijalizuje gotovo bilo koji objekat za svega nekoliko sekundi.

Ova tehnologija podseća dosta na današnje 3D štampače, koji takođe mogu da „štampaju” raznorazne predmete, ali za njihovu izradu moraju da koriste materijale poput plastike, metala ili stakla.

Jedna njujorška kompanija tvrdi da je na pragu da razvije specijalnu tehnologiju, nalik replikatoru, koja može razdvajati i kombinovati pojedinačne molekule tako da se dobije novi materijal.

Rob Makginis, vodeći čovek ove kompanije, izjavio je za magazin „Forbs” da bi nova tehnologija mogla da pomogne naučnicima da naprave ono što im je potrebno, poput recimo fosilnog goriva, od jednog skupa osnovnih molekulskih gradivnih blokova.

„Zamislite da imate jedan od ovih uređaja sa sobom na Marsu”, kaže Makginis. „Mogli biste da ’štampate’ hranu, goriva, građevinski materijal i lekove iz atmosfere i tla ili od recikliranih delova, bez potrebe da ih dopremate sa Zemlje.”

Zvuči nemoguće?

Ipak, „teško je reći šta je nemoguće”, govorio je Robert H. Godard, američki naučnik koji je, inspirisan romanom „Rat svetova” Orsona Velsa, 1926. napravio prvu raketu koja radi na tečno gorivo. „Jer jučerašnji san je nada današnjice i stvarnost sutrašnjice.”

Autor: Đorđe Petrović / Naučni novinar Centra za promociju nauke

Ilon Mask: Piramide su izgradili vanzemaljci. Reagovala egipatska ministarka

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

Share via
Copy link