Novosađanka Nataša (53) je izgubila svaku nadu da će postati majka kada se desilo čudo: „Sve je ok, ali vi ovde imate jednu veliku bebu“

U nadi da će inspirisati druge žene koje su odustale od ideje da će se ikada ostvariti u ulozi majke, jedna Novosađanka odlučila je da sa svetom podeli svoju neobičnu priču.

Nataša Riter poslednjih desetak godina živi u Sremskim Karlovcima, ima 53 godine i radi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Ona je mama sada već jedanaestogodišnje devojčice koju je rodila u 42. godini.

– Svog bivšeg supruga sam upoznala kao tinejdžerka. To je bila ljubav na prvi pogled, mladalačka, puna planova o zajedničkom životu. Trajala je 20-tak godina. Kao i svaka devojka koja je zaljubljena, poželela sam da se ostvarim i kao majka. Sanjala sam kako će naše dete izgledati, priželjkivala da ću dobiti devojčicu i oduvek sam znala da ću joj dati ime Dajana. Po princezi Dajani jer mi je bila omiljeni lik, počinje Nataša svoju priču za Blic.rs.

Prolazile su godine, ništa se nije dešavalo.

Kako kaže, što se više približavala četrdesetim, bilo joj je sve teže. Njene drugarice su dobijale decu, a njen svet je ispunjavala tuga.

– Period života pre moje 40. godine bio je period velike praznine i tihe patnje. Ne mogu da vam opišem kakvi su to emotivni i psihički udarci bili u želji za detetom. Nadate se, nadate i nadate i ništa! Moje drugarice su jedna za drugom dobijale decu, ja sam se radovala njihovoj sreći, ali u isto vreme i doživljavala svaku njihovu trudnoću kao šamar, nastavlja.

– Teška psihička borba bila je u meni. Posle nekoliko godina neupselih pokušaja da zatrudnim, suprug i ja smo odlučili da odemo kod doktora i da se proverimo. Međutim, opet šamar, doktor nam je rekao da mi nećemo moći da imamo decu. Tada je trebalo to prihvatiti i živeti sa tim.

Ubrzo nakon toga poželela je da usvoji dete, međutim njen tadašnji muž nije bio spreman na taj korak. Vremenom su se udaljili a onda i rastali.

– Nakon dugog perioda samovanja i neuspešnih ljubavi, definitivno sam smatrala da je svemu kraj, moja nadanja za onim o čemu sam maštala su se ugasili. Rekla sam tada sebi, „Ma sada ću da putujem, i okrenem se drugim životnim pričama. Nisam ni prva ni poslednja bez dece, muža.“

U jednom od svojih neobičnih „putovanja“ upoznala je svog sadašnjeg supruga

Nataša je odlučila da novoj ljubavi da šansu, kada se već pomirila da će biti uskraćena za ljubav deteta.

– I tako, ja u tom momentu imam 42 godine, ciklus počinje da mi kasni, gorušica me muči. Ali opet, s obzirom na to da sam u mladosti imala problem sa želucem, sve sam to pripisivala starim boljkama i početku menopauze. Ipak, odem kod doktora da se iskontrolišem, iznesem tegobe i odmah kako to biva krene ceo proces sa analizima, ginekologom… – objašnjava Nataša.

– Dođem kod ginekologa (…) on gleda, diktrira sestri, miom na materici na prednjem zidu, ima i jedna cistica na desnom jajniku – meni već jasno, eto otud moje muke koje imam. I kako doktor ne prestaje da priča u jednom trenutku kaže: „sve je ovo ok, ali vi ovde imate i jednu lepu veliku bebu!“ Ma ne verujem rođenim ušima! „Jeste li sigurni“ pitam ja, ona uključuje eho, okreće mi monitor imam šta da vidim i šta da čujem! Srce moje bebe udara najjače što može da svojoj mami pokaže da je zaista tu!

Iz ordinacije je izašla srećna i u neverici.

– Sećam se da sam suprugu tada rekla da ću razumeti ako mu ne odgovara da ima bebu, da može da ode, da ga neću opterećivati time nikada. Međutim, hvala Bogu, sve je bilo u najboljem redu. On je to prihvatio uz osmeh kao i ja sama.

Trudnoća u četrdesetim, rizici i izazovi

Nataša kaže da nijednog momenta nije pomislila da li će moći tu trudnoću da iznese.

– Znala sam da će sve biti u redu! Nikakve tegobe nisam imala, čak nisam bila nešto ni prohtevna trudnica. Samo sam uživala u svojoj trudnoći, pričala svojoj bebi i čekala dan kada ćemo se upoznati.

Čvrsto je verovala da če na svet doneti zdravu devojčicu, uprkos malom problemu koji ju je zadesio u 8. mesecu trudnoće.

– U 8. mesecu sam dobila višak plodove vode uzrokovan gestacijskim dijabetesom. No to me nije ni najmanje uplašilo, jedino što sam morala do porođaja da budem u klinici za ginekologiju i akušerstvo – Betanija, gde sam provela 3 nedelje. Nakon tog perioda, doktori su odlučili da se ranije porodim, odnosno tako je beba zahtevala. Porodila sam se carskim rezom. Na svet sam donela lepu zdravu devojčicu, i tu mi se želja ispunila, dobila sam moju Lady Di kako je od milošte zovem. Moju Dajanu!

Prednosti i mane majčinstva u četrdesetim

Sa Natašine tačke gledišta mane roditeljstva u njenim godinama ne postoje, važno je, smatra, da za tu ulogu čovek bude spreman i vedar duhom.

– Ja sam imala osećaj kao da mi je 30. Ipak, u mojim godinama vi znate prave vrednosti, posvećeni ste svom detetu u svakom smislu, u svakom momentu. Ne kažem da su mlađe majke u nekom strahu, ali valjda nakon toliko godina života, vi onda umete da cenite svaki trenutak sa vašom bebom. Nemate napade panike ako je bolesno, ako je palo, ako plače. Tako i oko vaspitanja. Postavljate jasne granice. Vodite računa o sebi, o svom fizičkom i mentalnom zdravlju jer ćete svom detetu trebati još dugo.

Drugim ženama poručuje da nisu same i da ne odustaju:

– Ima jako mnogo žena sa istim problemom. (…) Nemojte odustajati nikada, jer život za sve ima svoje razloge. Ako dobijete svoje prvo, drugo dete u zrelijim godinama ne plašite se. Grlite ih, mazite, uspavljujte kada god to traže. Nećete ih razmaziti, samo ćete napraviti bolju emotivnu konekciju. Oni će znati, a da ni ne izustite da su voljeni, da su pored vas sigurni. I nemojte se libiti, kad god ste u prilici recite da ih volite.

Izvor: Blic.rs