Ne, niste bolji ljudi zato što ne slušate Natašu Bekvalac

Srbiji možda mnogo toga nedostaje. Ili ima, ali je na klimavim nogama. Ali jednu stvar smo razvili da stoji postojano čak i kad se sve raspadne. Elitu. Ili bolje rečeno kvazi elitu.

To su oni ljudi što čvrsto veruju da su bolji od drugih, ako odole svakom proizvodu pop kulture. Iako ne prate dešavanja sa estrade nekako se zadesi da svaki veći događaj iz estradnog sveta prokomentarišu.

Nijednom se nije desilo da propuste priliku da naglase da taj događaj nisu ispratili. I što je još važnije da niko od njihovih prijatelja nije bio ni blizu tog tog događaja. Jer nisu samo oni čisti, već je celo njihovo okruženje neuprljano neslušanjem nečeg što je popularno.

Isto se naravno desilo i za koncert Nataše Bekvalac. Žena proslavila 20 godina karijere i napunila Arenu. Ko je hteo išao je, ko nije iskulirao je. Ali ne i kod nas.

Ko nije hteo, morao je da se načudi kako je moguće da je Bekvalčeva napunila Arenu kad je oni ne slušaju?! I naravno da naglase da oni za 20 godina njene karijere ne znaju ama baš nijednu njenu pesmu, pošto kako bi to iko ikad mogao da proveri?

A i koga to još iskreno zanima?

Ništa nije tako sigurno kao reakcija i „pranje“ te naše kvazi-elite posle neke slične manifestacije.

Nataša Bekvalac je za Dan zaljubljenih održala koncert kojim je ujedno htela i da obeleži 20 godina karijere. Možda zaista niste čuli nijednu njenu pesmu za tih 20 godina, ali činjenica je da toliko traje.

Pred punom Arenom se prevrtala u vazduhu, imala plesne tačke, ispevala svoje pesme, plakala, pojavila se u nekoliko scenskih autfita (uključujući i venčanicu).

Jednom rečju, potrudila se da od svog nastupa napravi ono što se danas u svetu šou biznisa smatra spektaklom i što se od pop zvezda na kraju dana i očekuje. Koliko je u tome uspela znaju oni koji su Dan zaljubljenih proveli uz Novosadsku Barbiku.

Naslovi o Natinom spektaklu u Beogradu bili su mali signali za naše kvazi elitiste koji su se momentalno morali ograditi od pune Arene ovim skandaloznim povodom. Da odbrane svoju, ali i čast svojih prijatelja, razume se.

Komentari su naravno bili u stilu da ne znaju kako je mogla biti Arena puna kad oni ne znaju nikoga ko sluša Natašu Bekvalac, kao i da bi najbolje bilo da nas pokosi korona virus zato što je jedna Nataša Bekvalac napunila Arenu.

Ipak najzanimljiviji su baš ti ljudi koji su bili čudom zatečeni što je neko njima nebitan doživeo uspeh. Kako je moguće da neko ima fanove, ako ja sa mojim prijateljima ne slušam tu muziku?!

Kako je moguće da mi i naš istančan ukus nismo merna jedinica uspeha nekog izvođača?

Kako, kad smo toliko bolji od sve te marve koja je kačila storije sa Natinog koncerta?

Evo novosti – živimo u vremenu kad jedna ličnost može biti mega popularana u krugu jedne zajednice, a da je druga osoba ni ne prepozna na ulici.

Do pre godinu dana, ukoliko nisi klinac od 14 godina ili roditelj istog, teško da si znao ko je Baka Prase, jer nisi ciljna grupa. Zbog istog tog, za nas anonimnog čoveka, nastao je stampedo u tržnom centru.

Dakle, svetovi postoje i izvan onog našeg koji smo izgradili sa ljudima koji imaju slična interesovanja našima.

Idemo dalje.

To što za dvadeset godina nisi čuo apsolutno nijednu Natašinu pesmu (što je baš teško za poverovati, ali ajde) ne govori baš ništa o tvom ljudskom kvalitetu. S druge strane potreba da to napišeš javno otkriva mnogo više nego što bi možda i voleo.

Govori o večitom kompleksu i potrebi da se dobije potvrda od elite. Govori da pokušavaš da se izdigneš prostim „nečinjenjem“ umesto da i sam uradiš nešto vredno poštovanja. Govori u prilog tome da je od nekog tvog uspeha prošlo baš dosta vremena.

Zato je i ta potreba da se od neke pop/turbo folk pojave ograde za njih kao nikotin, teško će se sa njega skinuti, jer kako bismo drugačije znali koliko su oni bolji od svih tih ljudi koji su bili na koncertu.

Od velike građanštine do malograđanštine put može biti vrlo kratak. Uglavnom, ako uhvatite sebe da sa visine gledate nešto što je stvar slobodnog izbora i ukusa, verovatno ste prešli tu granicu.

Pored kvazi elitista javili su se naravno i svi oni moralni zapisničari da nas podsete na Natine grehe iz prošlosti.

Kraljica novih ljubavi – em ružna em ima previše udvarača

Jedna od najsimpatičnijih legendi Novog Sada bila je – Nataša Bekvalac je zapravo ružna.

Znaš, niska je.

Ok, i dalje može biti zgodna, kao što i jeste.

Ima rošavo lice.

I dalje prelepe crte lica i sa malo šminke izgleda kao barbi i u svojoj sad već skoro pa 40. godini.

Niko se više nije upirao da objasni kako je Nataša Bekvalac zapravo nikakva, od tatinih sinova koji su se poženili čistim prosecima, bez sjaja i harizme, a onda ih varali sa duplikatima novosadske barbike sa aliekspresa.

E kad je zamrla priča o njenoj lepoti, na red je došao mnogo sočniji materijal.

Natašini brakovi.

Puna Arena naše moralne čistunce nije zavarala. Opet su nas podsetili da su tribine verovatno napunili njeni bivši muževi. A drugi deo tribina biznsmeni i sponzori.

Iskreno, ja u životu nisam čula za tako ružnu ženu koju je toliko ljudi htelo da oženi i toliko uspešnih muškaraca da bude sa njom tako ubogom, rošavom i niskom.

Ali to je valjda sad nebitan detalj.

Čak ni kad se isicimala oko koncerta za 20 godina karijere nije moglo da se ne spomene ovaj detalj njenog privatnog života.

Nema veze što je i jedan od njenih bivših muževa trenutno u svom trećem braku.

Kada se priča o ugostiteljskom biznisu bivšeg vaterpoliste niko ne kaže: hej, pa njemu samo sve žene da dođu i puna kafana.

Ako ćemo baš da brojimo i Mileni Dravić je brak sa Draganom Nikolićem bio treći po redu, pa je trajao za ceo život.

Ljudi te stvari i ne znaju i ne broje, kao što je i normalno.

Ali ne i kad je Nataša Bekvalac u pitanju.

Njena tri braka su zauvek ostala u zalog svim onim dokonim ljudima, da nas ničim izazvanim podsećaju na buran ljubavni život novosadske pevačice.

Da ne dozvole da zaboravimo, čak iako nas ne zanima, da nas podsete kako smo svi mi drugi ljudi mnogo bolji od te žene koja se udala tri puta, a isprošena je verovatno 33. puta.

Svi ti ljudi i moralni čistunci i kvazi elitisti odlučili su da svoja koplja upravo pokažu na jednoj pevačici koja manje-više gleda svoja posla, a sad je htela da obeleži 20 godina rada. Valjda im je to kranji domet snage i moralne i intelektualne.