Narkomanija je pandemija sa kojom se čovečanstvo suočava decenijama, a ona takođe nije ograničena granicama, kontinentima, kao ni vremenskim zonama. Ona je ozbiljan problem širom sveta, podjednako u siromašnim i bogatim zemljama.
Poslednjih meseci stižu frapantne slike iz Filadelfije na čijoj aveniji Kensington vlada prava postapokaliptična atmosfera. Snimci otkrivaju veliki broj mladih ljudi izbezumljenih od narkotika, zavisnike i beskućnike koji su u potrazi za drogom od sebe načinili zombije modernog doba.
Osim kreka, kristal meta u poslednje vreme sve više se govori o fentanilu kao nečemu što se zloupotrebljava u velikom broju slučajeva, narkotiku koji se u ograničenim količinama u medicini koristi kao odličan analgetik.
Građani se trenutno u Srbiji ne susreću sa sličnim scenama po svojim ulicama, ali u Filadelfiji je stanje zastrašujuće i naširoko se govori kako rešiti učestali problem.
U Srbiji je tokom osamdesetih, devedesetih i ranih dvehiljaditih heroin bio najveće zlo koje se molgo naći na ulicama, a kako su mlađe generacije uvidele šta se dešava njihovim starijim komšijama, pažnja uživaoca narkotika preusmerena je na amfetamine, kokain, marihuanu, ali i ostale neproverene supstance koje se mogu naći po ulicama.
Nedavno je portal Rešetka objavio tekst o smrti četvorice mladića u razmaku manjem od mesec dana, a sumnje nadležnih kao i njihovih uličnih izvora baziraju se na saznanjima da je reč o vrlo lošem kvalitetu dostupnih narkotika.
Takođe, navodi se da je trenutno u ovom gradu ponuda veća od potražnje, kao i da se vodi borba za tržište dok anonimni uživaoci govore o strahu zbog učestalih smrtnih slučajeva čak i onih za koje se smatralo da nisu redovni i poznati konzumenti.
– Narkotici u Leskovcu su sve dostupniji po veoma niskim cenama i jako su lošeg kvaliteta – saznali su novinari ovog portala u zdravstvenim organizacijama koje se bave problemom zavisnosti od droge.
Doktorka Ilić iz Zavoda za javno zdravlje u Leskovcu upozorava kakvi se sve otrovi pronalaze analizom pronađene droge.
– Droga se meša sa mišomorom ili cijanidom i to je veliki problem – izjavila je za Rešetku, dok iz policije govore i o drugim, manje opasnim sastojcima kojima se droga “seče” kako bi se dobilo na količini.
– Bukvalno stavljaju u heroin sve što je belo, od bebi pudera, šećera u prahu do limuntusa – kazali su u PU Leskovac.
U Beogradu je pre samo par godina bila slična situacija, kada je nekoliko vrlo mladih osoba preminulo u samo nekoliko dana zbog ekstazija koji se tih dana nalazio na ulicama. Čelnici Amsterdama su još 2014. godine svojim građanima, ali i mnogobrojnim turistima omogućili punktove za proveru ekstazija kupljenog na ulici, jer su se i u ovom gradu tih dana pojavili mnogobrojni smrtni slučajevi zbog zloupotrebe ove droge.
Ovako nešto i dalje je teško zamisliti u Srbiji, zemlji kroz koju prođu ogromne količine narkotika na putu ka zemljama Zapada, a gde je ova tema i dalje ‘tabu’ u 21. veku. Ključ je neznanje i plašenje starih i dece narkomanijom zbog koje, adolescenti hrle ka ‘zabranjenom voću’ u želji da eksperimentišu.
Dok se i dalje zataškava priča oko legalizacije prirodnih droga, pre svega marihuane, ali i ‘magičnih pečurki’, ministar policije Aleksandar Vulin preti hapšenjem i zatvorom građanima kod kojih se pronađe makar i samo džoint tokom policijskih provera.
Isti taj ministar ima slike sa prvooptuženima u slučaju Jovanjica, tokom svoje posete ovoj farmi ‘organske hrane’.
Prošle godine BBC je pisao o analizama koje se u većim gradovima zapadne i južne Evrope sprovode od 2011. godine. Reč je o istraživanju i proveri otpadnih voda, odnosno vode iz kanalizacije, koju su sproveli naučnici centra EMCDDA (Evropski nadzorni centar za drogu i bolesti zavisnosti) , a na osnovu kojeg se dolazi do zaključka koje droge se najviše koriste u gradovima obuhvaćenim proverama.
Najveća koncentracija ekstazija pronađena je u holandskoj, nemačkoj i belgijskoj kanalizaciji, dok je velika koncentracija kokaina pronađena u otpadnim vodama Velike Britanije, Španije, ali i u gradovima gorepomenutih zemalja.
Na prostoru bivše Jugoslavije analizom je utvrđeno da Zagrebčani i Beograđani svoju kanalizaciju pune prevashodno kokainom, dok se u Sarajevu nalazi najveća koncentracija amfetamina.
Neophodno je definitivno da država, ovoga puta, legalnim putevima kontroliše proizvodnju i trgovinu drogom, da se napravi strategija koja će omogućiti ljudima koje ni zatvor ne može sprečiti od konzumiranja da barem budu sigurni da je kvalitet narkotika proveren od stručnih lica.
Mora se napraviti razlika između prirodnih i sintetičkih droga, a narod edukovati jednim posve otvorenim pristupom kako bi bili potkovani znanjem, a ne pričama o babarogama. Balkan je glavna maršuta na putu narkotika, a problem Srbije je kao i u pandemiji koronavirusa to što vlada ogromno nepoverenje u državu, što političari imaju fotografije i snimke sa kriminalcima koji su deo nekih većih kriminalnih struktura.
Na ovaj način problem narkomanije se neće preduprediti, već će se nastavljati rat za nelegalno tržište moćnika koji uživaju političku zaštitu, a sve to ima razoran efekat na naše društvo, koje svakim danom sve više liči na taoca narko mafije.
Dodaj komentar