Fakultetski obrazovani ljudi koji nisu kupili diplome i završili ove novokomponovane „cipiripi“ fakultete ne mogu da se snađu na tržištu rada i najčešće okupiraju šaltere na Birou, dok se zanatlije i šegrti iz godine u godinu sve više traže i prilično lepo plaćaju.
Automehaničari, frizeri, kuvari, pekari i vozači – to su profesije koje u Srbiji sve više nedostaju, nema ih dovoljno. Zaposleni na tim pozicijama su izuzetno traženi i tek će biti popularni u budućnosti, a mogu da zarade i preko 2.000 evra.
Za rad u tim strukama potrebna je srednja stručna škola ili samo odgovarajući kurs. Dakle, može i bez fakulteta.
Automehaničari u Srbiji mesečno mogu da zarade i do 200.000 dinara, a slične plate očekuju i pekare. Nešto manje od toga, oko 150.000 dinara u proseku zarađuju frizeri.
U Srbiji se vozačima kamiona nude plate do 250.000 dinara, dok kuvari u našoj zemlji zarađuju od 80.000 dinara do čak 350.000, koliko se neretko nudi šefovima kuhinje.
Uprkos visokim zaradama, mali broj građana se za rad u nabrojanim oblastima odlučuje. Mnogi stariji i iskusniji odlaze na rad u inostranstvo, pa u Srbiji te profesije lagano „izumiru“.
Miloš Turinski u izjavi za portal Nova.rs kaže da se deficit u tim profesijama beleži od 2015. godine.
– Već decenijama unazad, veliki broj kvalifikovanih zanatlija iz naše zemlje odlazi u inostranstvo da rade – priča Turinski.
On navodi da se u srednje stručne škole na smerove za pomenute profesije, već godinama prijavljuje malo đaka.
Kako kaže, mlađe generacije su „digitalne generacije“ pa biraju profesije drugačije od zanatskih. A koliko su mladi upućeni u zarade u tim strukama, upitno je.
U odnosu na prosek zarada u Srbiji, koji je oko 85.000 dinara mesečno, radnici u navedenim profesijama svakako zarađuju daleko iznad proseka za našu zemlju.
Tako bi recimo pekar u Srbiji, konkretno burekdžija, mogao da zaradi i do 2.000 evra.
Kako priča Turinski, posao pravljena bureka nije jednostavan, a u Srbiji je među traženijima.
– U našem društvu vlada mišljenje da su nabrojani poslovi manje vredni. Dakle, moramo da se trudimo da mlade edukujemo, da ih uputimo da su to stabilni, sigurni poslovi, sa sigurnim i visokim primanjima – ocenjuje Turinski.
Kaže da to mišljenje ne vlada samo među mlađim generacijama, već i starijim. Stoga, Turinski smatra da treba i roditelje edukovati o poslovima koje je naveo i solidnim zaradama koje se u njima nude.
Turinski kaže da plate za te profesije u inostranstvu idu neretko i do četiri puta više nego u našoj zemlji.
Za kuvare je odlazak u inostranstvo posebno pogodan, jer za jednu sezonu u inostranstvu mogu zaraditi gotovo celu godišnju platu u Srbiji.
Zbog toga, Turinski smatra da je jedini način da se mladi odlučuju za poslove u kojima je veliki deficit radnika – edukacija o tome da nije reč o poslovima koji su manje vredni od, recimo, kancelarijskih poslova.
Dodaj komentar