Zbog svakodnevnog stresa, buke i zgađenja, verovatno svi mi koji živimo u gradovima, ponekad poželimo da se preselimo u netaknutu prirodu i živimo kao pustinjaci, u miru i tišini, budeći se samo uz poj ptica.
Mnogi to zaista i urade: kuće u šumama i planinama nisu neuobičajene i savršene su za povučen život.
Međutim, jedna kuća je povučenija od ostalih. Buffa di Perrero se smatra najizolovanijom kućom na svetu.
Nalazi se na nadmorskoj visini od 2.760 metara, uklesana je u stenu, a izlaz iz nje se izlazi isključivo na strmu i opasnu liticu.
Kuća u steni sagrađena za vreme Velikog rata
Neobična kuća nalazi se u Italiji, na planini Kristalo, iznad čuvene skijaške destinacije Kortina d’Ampeco, piše Putni kofer.
Sagrađena je pre više od sto godina, tokom Prvog svetskog rata, a ime je dobila po alpskom pukovniku Karlu Bufi di Pereru, koji je poginuo u tom ratu.
Ima zidove od cigle, kosi krov, četiri prozora, sto i stolice. Što se tiče opreme, decenijama je bila misterija kako su građevinski materijal i oprema u to vreme doneseni na ovaj težak teren.
Veruje se da su je podigli italijanski vojnici, kako bi imali zaklon tokom borbi protiv Austrougarske na teškom planinskom terenu. Buffa di Perrero su koristili za odmor, ali i za skladištenje stvari.
Smatra se da je jedini mogući pristup u vreme izgradnje bio preko merdevina od užeta, ili opasna staza uz stene.
Danas u steni postoji obezbeđena klinasti staza, via ferata, koja je označena kao „veoma teška“, a ovaj savremeni obezbeđen put sigurno nije postojao u vreme izgradnje.
Nakon renoviranja koriste je planinari i alpinisti
Nakon što je decenijama bila samo atrakcija za avanturiste koji su bili dovoljno vešti da joj priđu, ova kuća je konačno renovirana 2022. godine i danas služi kao planinsko sklonište.
Uređenje je predsavljalo ogroman poduhvat. U njemu su učestvovali vojnici, alpinisti, stručnjaci za izolaciju i stolari, koji su izvodili teške radove na visini od skoro 3.000 metara.
Do kućice se može doći stazom Ivano Dibona via ferata, izgrađenom između 1969. i 1970. godine u znak sećanja na planinara koji je poginuo penjući se na moćnu planinu sa samo 23 godine.
Projekat renoviranja obeležila je otežana pristupačnost. Materijal su dovozili helikopteri, koji su prevozili i radnike, a vešti alpinisti pristupali su joj kroz planinu.
Radovi su trajali dve nedelje, a rezultat je jedinstveno planinsko sklonište sa neverovatnim pogledom na čarobne italijanske Dolomite.
Izvor: Putni kofer
Dodaj komentar