Grafički dizajner Damjan Stanković je napravio jedinstven sat koji teče i za ovaj izum dobio „reddot“ nagradu za konceptualni dizajn. Damjan za “Luftiku” otkriva da je još u detinjstvu imao izumiteljske sklonosti.
Šta za tebe znači ova nagrada?
– Kao i prošlih 4 to je jako lepo priznanje i potvrda da je to što radite inovativno i interesantno. U slučaju ovog projekta, mislim da mi je nagrada najviše značila kao vremenski rok do kada moram da završim projekat. Ja sam za nagradu znao još u junu, i znao sam da do 25-og septembra moram da završim projekat, jer će tada sve biti objavljeno.
Zbog čega se tvoj izum neće, za sada, serijski proizvoditi?
– Ukoliko i dođe do neke proizvodnje to će biti prvo neki handmade režim. Osnovni razlog je to što sve zahteva mnogo posla da bi se prebacilo u proizvodnju, jednostavno sve mora da se preradi i prilagodi proizvodnji. Takođe problem je što se on sastoji iz gomile delova koji sami po sebi mogu da imaju duži ili kraći životni vek. Sve to zajedno zahteva mnogo iskustva i vremena.
Jesi li kao mali sanjao da ćeš uraditi ovako nešto?
– Ja sam još kao mali obožavao da pravim razne stvari, sećam se da sam umeo ceo letnji raspust da provedem u dedinoj radionici. Kažu mi roditelji da sam se ko mali nenormalno mnogo igrao lego kockicama i da sam bio u stanju da ceo dan presedim u ćosku sa kockicama i da se nikome ne obratim. Ja sad tako provodim svoje dane, samo sam kockice zamenio nečim drugim.
Više o tome kako se brucoši snalaze u Novom Sadu.
Kako je nastala ideja za „sat koji teče“?
– Ideja je počela od samog materijala. Video sam snimak na internetu kako se neko igra sa ferofluidom i bilo mi je neverovatno interesantno, kao neka kompjuterska animacija u stvarnom svetu. Ubrzo posle toga sam pomislio da bi bilo moguće zarobiti po potrebi sve te interesantne oblike koje on može da napravi. Tako je sve počelo. Sat je na kraju ispao kao rezultat svega ovoga, tražio sam objekat koji se konstantno menja da bi bilo interesantno napraviti ga od ferofluida.
Koje su ključne vrline koje mladi čovek treba da poseduje kako bi došao do realizacije ideje?
– Konkretno u ovom slučaju mislim da treba da poseduje istrajnost. Ja nisam hteo da odustanem od projekta, po svaku cenu sam hteo da ga završim. Do sada sam navikao na to da projekat ostavim na oko 80% jer mi je prestajao da bude interesantan, ili sam imao strah od objavljivanja – ko zna?! U ovom slučaju mislim da je istrajnost ili čak možda tvrdoglavost bila ključna.
Kakvi su ti planivi za budućnost?
– Moram da priznam da su malo nejasni, za početak hoću da izbacim tekst o tome kako je sat napravljen, gde ću do detalja da opišem ceo proces. Mislim da može da bude jako korisno za ljude koji se bave sličnim poslom ili možda razmišljaju da naprave neki prototip. Recimo studentima industrijskog dizajna može mnogo da znači.
Dodaj komentar