Nedostojni smo nekih velikih i uspešnih ljudi koji su obeležili našu kulturu i celokupnu istoriju. Žena koja je u svetu muškaraca i jednom krajnje patrijarhalnom društvu uspela da se nametne , istakne i umetnički izrazi gotovo je zaboravljena od svojih sunarodnika.
Uoči 150-godišnjice rođenja Nadežde Petrović, koja se navršava 12. oktobra 2023, legat slikarke, prve žene ratnog fotografa i osnivačice Kola srpskih sestara kao i Prve jugoslovenske umetničke kolonije u Sićevu, potpuno je devastiran.
Na legatu Nadežde Petrović, koji se nalazi u ulici Ljubomira Stojanovića 25 u beogradskoj opštini Palilula krovna konstrukcija truli, prozori spolja su u mahovini i popucali, prenela je agencija Fonet, uz podsećanje da je nedaleko odatle živeo i veliki naučnik i profesor Beogradskog univerziteta Milutin Milanković.
Ništa se nije uradilo na sanaciji objekta koji više od tri decenije propada. I dok se prošlog meseca navršilo 107 godina od prerane smrti Nadežde Petrović, koja je preminula od tifusa u 41, nije zgoreg podsetiti da je Spomen-muzej u beogradskoj Profesorskoj koloniji posvećen velikanima srpske kulture 20. veka – ne samo Nadeždi, već i njenom bratu Rastku Petroviću, pesniku, putopiscu i likovnom kritičaru.
Muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković. Sestra Nadežde i Rastka Petrovića Muzeju je zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je Spomen-muzej otvoren.
Osim radova Nadežde Petrović, Ljubica Luković je Muzeju zaveštala i vrednu kolekciju slika iz zbirke samog Rastka Petrovića, dela domaćih i stranih umetnika, kao i raznorodne umetničke, upotrebne i predmete kulta vanevroposkih kultura koje je Rastko prikupljao, njegova afrička i meksička zbirka. Dragocen segment legata predstavlja epistolarna građa i rukopisi, crteži Rastka Petrovića, njegova i biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi.
U okviru legata čuvaju se i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika, danas izuzetno dragoceni dokumenti za razumevanje i tumačenje različitih aspekata njihovih ličnosti i stvaralaštva.
Od gotovo 300 ulja na platnu, stotinu skica, krokija i akvarela, koliko je slikarka načinila za života najznačajniju celinu ovog legata čini 30 radova Nadežde Petrović, među kojima su „Bavarac“, „Betovenova maska“, „Kaluđer“, „Šljivik u Resniku“, „Mod Alan“, kao i sedam akvarela Rastka Petrovića. Izdvajaju se i dela predvodnika istorijskih avangardi: bakropis Pabla Pikasa „Žena sa knjigom“, crtež Amedea Modiljanija „Ženski akt“, crtež Žana Koktoa „Skica“, slika Moiza Kislinga „Poluakt devojke“, grafika Žorža Ruoa „Glava Ibija“, akvarel Ogista Rodena „Ženski akt“, crtež Maksa Ernsta „Prvi značajan razgovor sa Himerom“…
Izvor: Fonet / Nova.rs
Dodaj komentar