Nada i Milan, mladi bračni par iz Šapca, odlučili su da se iz stana u bučnom centra grada presele u naselje Jevremovac, gde su pre tačno dve godine počeli da grade neobičan dom. Nisu imali nikakvog iskustva sa građevinom, čak su i njihovi roditelji bili skeptični, ali ovi vredni ljudi odlučili su da žive u zdravom okruženju, te su zasukali rukave i to i ostvarili.
Sve bočne zidove Milan je sam popunio balama slame. Za celu kuću utrošili su oko 300 bala, a i sav materijal je iz prirode – zemlja, glina, slama, pleva i voda. Glavni alat bile su im ruke.
– Radimo onako kako su naši stari radili pre sto godina. Umesto maltera, mešamo ilovaču sa slamom ili plevom, u zavisnosti od toga da li nanosimo grublji ili finiji sloj. Za to je potrebna snaga, da se blato dobro utrlja. Od toga će zavisiti stabilnost nešeg budućeg doma – objasnio je tada Milan Đupovac, profesor fizičkog.
– Ja sam želela brvnaru od oblica, sa izolacijom od debelih balvana, ali je bila preskupa. Na kraju smo odabrali kuću od slame, u kojoj su zidovi od bala slame, umetnuti između drvenih greda, i izmazani blatnim malterom u tri sloja sa obe strane. Krov je od trske, kuća je uglavnom od drvene konstrukcije i malo je podignuta soklom od cigle. Ovde je sve prirodno osim betonske ploče i hidroizolacije koju čine bitulit i kondor – objasnila je Nada za “Priče sa dušom”.
Na ovakav korak su se Đupovci odlučili jer smatraju da je život u Srbiji postao previše ubrzan, da ljudi jure za novcem, da su mnogi “upali u mašineriju i da moraju neprekidno da rade”, zbog čega se zanemaruju porodične vrednosti.
Oni su odlučili da “preseku” i odvedu svoje troje dece na selo. Njihov sin Žarko imao je šest godina kada je izgradnja počela, pa mu nije bilo baš jasno šta to mama i tata rade.
– On kaže da će doći vuk i oduvati kuću od slame. Mila i Marko su još mlađi, pa im je još teže objasniti. Međutim, mi znamo da je to za njih odlično. Živeće u skladu sa prirodom. Ovde imaju i dvorište, tako da će moći i da se igraju. Želimo im zdravo detinjstvo – kazala je tada Nada.
Jedan deo placa od 11 ari posvetili su bašti, a planiraju da kupe kokoške i jednu kozicu. Deca su se uveliko navikla na život na selu, na svež vazduh, na boravak na imanju.
Najstariji sin ide u seosku školu. Nada kaže da im je cilj bio da decu naviknu na prirodu, na šumu, na zdravo.
I bili su u pravu, odabrali su zdrave i prirodne izvore energije: struju dobijaju od sunčeve energije, preko solarnih panela.
Tu su i kolektori za zagrevanje vode u bojleru. Voda im stiže sa bunara. Greju se na drva, preko peći sličnoj raketnoj, koju su sazidali po nacrtima organizacije “Uzume” iz Francuske. Izolacija je dobra, a kako kažu, do polovine februara ove godine potrošili su svega tri kubika drva.
Nemaju televizor, ali imaju računar i internet. Hranu spremaju u peći na drva i na šporetu na plin.
Takođe, Đupovci kažu da njihovu kuću, iako je od slame, ne može oduvati ni najjača oluja, niti pomeriti zemljotres. Zimi se lako greje, a leti hladi bez klime.
Ne postoji opasnost od požara, objašnjavaju domaćini. Jedina pretnja može da bude vlaga, ali se to rešava izolacijom.
Važno je da temelji budu dobri, da joj ni zemljotres ne može ništa. Materijal su našli u krugu od 50 kilometara i sve ukupno ih je koštalo 20.000 evra.
Međutim, iako moraju dobro da se organizuju zbog ovako neobičnog stila života, nisu morali da se odreknu udobnosti: kuća ima ukupno 120 kvadratnih metara – po 52 u prizemlju i na spratu, kao i 16 kvadratnih metara na verandi, pod staklom. I sve su to, maltene, sami sagradili.
– Ne žalimo mi za gradom. Ali, na primer, kada koristite solarne panele, onda ne možete da imate struju u svakom trenutku, odnosno ne možete da upalite deset uređaja odjednom. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti, ali vas to ništa ne košta. Imamo i baterije koje akumuliraju struju, pa stvorimo zalihe i za 15 dana. Život na selu i u prirodi je prijatan, ustajemo rano, a isto tako u zimsko vreme idemo ranije na spavanje. Sa takvim načinom života, biološki sat se pomera i usklađuje. Normalno je da u gradu ljudi ležu kasnije jer sve sija do ponoći i duže – slažu se Milan i Nada.
Sada kada je završena, kuća od blata izgleda bajkovito, ali njena gradnja bila je naporna.
– Imali smo zamisao, ali ne i znanje o ovakvim kućama. Gledali smo da što više poslova obavimo sami, da ne moramo da plaćamo majstore, pa smo bili i armirači, zidari, tesari i moleri. Kako smo imali dobrog arhitektu koji nam je dao planove sa svim mogućim merama, samo smo pratili njegova uputstva i maltene sve sami završili. Milanov otac i deda su nam davali poneki davet, a u pomoć su dolazili i naši drugari i komšije – zaključila je Nada.
Bračni par kupio stari železnički vagon i pretvorio ga u kuću iz snova (FOTO)
Dodaj komentar