Kako me je rasplakala Nada Đukić Blondi, sa ogromnim si*ama jedva spakovanim

Grickam semenke iz male činije spuštene u krilo, razmišljam o nadgrobnom spomeniku koji tati treba da podignemo krajem maja, imamo novac, dobro je, muž javlja kako ne zna kada će s posla kući, malo listam vesti i u tom listanju naiđem na vaskrsnuti snimak starlete Nade Đukić Blondi (nešto mi ovo ime plus prezime plus umetničko ime ne ide, jebi ga Nado) i počnem da plačem, takav neki težak dan.

Đukić Nada me rasplakala.

Đukić Nada sa ogromnim sisama jedva spakovanim u šarenu haljinu me rasplakala.

Đukić Nada koja maše rukama priznajući da je kupila diplomu fakulteta, ne zna kog, me rasplakala.

Đukić Nada kojoj je u tome pomogao neki “mnogo… ono… moćan čovek koji je rekao da sam… ono… intelignetna jer brzo kontam stvari. Kao… brzo kuckam na mobilnom i računaru… daj nešto više” me je rasplakala.

Đukić Nada koja je na kraju “ispovesti” dobila aplauz jer je voditeljka rekla: “Ajmo jedan aplauz za iskrenost” me je rasplakala.

Đukić Nada (i voditeljka koja podržava ovu iskrenost) su slika današnje Srbije i uspele su da me na ovo teško tmurno vreme rasplaču.

Nije to plač zbog toga što ja nemam ogromne čvrste sise ko Đukić Nada, što sam morala da učim umesto da kupim diplomu nekog fakulteta, ne znam kog, što niko ne traži aplauz za moju iskrenost, što Đukić Nada ima para, a ja presabiram koliko nam treba za spomenik da bi bio odmeren i skroman kao što je i moj dobri tata bio, čemu je i nas učio.

Rasplakala me Srbija u kojoj Đukić Nade obesmišljavaju sve što bi pošten, pametan, vredan čovek hteo i mogao, ali ne ide ako nije ko Đukić Nade. Više ih je. Nije sama.

Srbija pušta kroz razne kanale (evo i naš, ali ja ću se potruditi da ne ostane sve na njenoj poruci) da Đukić Nade šalju poruku devojčicama da za osamnaesti rođendan umesto rođendanske žurke, traže od mame i tate punija usta, jedan, dva kubika. Ili ako je mama pristalica silikona, možda i silikone u sise. Onako, tek da nisu mršava dvojka.

Đukić Nade koje “voditeljke” pozivaju u program jasno poručuju mladim naraštajima da se diploma kupuje, jer će svakako stajati u vitrini, sise donose novac.

Đukić Nade su žene koje ne mogu da štedim samo da bih izbegla onu “žena je ženi vuk”, jer kad imamo i nekog Đukić Nadana, recimo, ja isto i za njega pišem.

Neki će reći: “Daješ joj medijski prostor, zašto se baviš s njom, nebitna je”

Pogrešno.

Bitna je u smislu prepoznavanja sunovrata društva da bismo znali šta ovde prolazi i kako da reagujemo (iako mi deluje da su nam reakcije ko u mrtve mačke). Što je neko napisao u komentaru ispod snimka “ova će nas dočekati u Opštini za koju godinu”. Vrlo moguće. Samo će postati smerna Đukić Nada zakopčana do grla u uskoj suknji ispod kolena, kose pokupljene u punđu sa pečatom u ruci, da nam overi papir (ipak ima onu diplomu).

Zašto me je rasplakala na ovaj tmurni dan?

Jer ne želim da nijedna devojčica, učena, obrazovana, talentovana ikada pomisli da je bolje biti Đukić Nada, jer Đukić Nada ne pere kao one usrane šajbne na lokalnoj benzinskoj pumpi dok konkurišu i konkurišu za posao i ponovo. Pa da zbog toga ili krenu put Đukić Nade (a ima ih, nažalost, srećem ih) ili upadnu u depresiju, zbog narušenog samopouzdanja.

Rasplakao me je njen nepovezan govor u sprezi sa podizanjem haljine da sise ne ispadnu, taj neki skoro ponos u saopštavanju sramote javno, skoro pa nadobudnost što ona sada ima herca da prizna da nije htela da uči, da je kupila diplomu i da nema pojma koji fakultet je u pitanju.

Ovde se ljudi masovno ponose onim čega se pametan stidi. Dobijaju često i aplauz.

Shvatam da više nemam šta da tražim u Srbiji. Izgleda je stiglo vreme da spakujem u kofer par pamučnih gaća i bežim.

Bolje da budem i sobarica u Nemačkoj, nego da sa diplomom budem sobarica u Srbiji jer nisam odabrala da budem ko Đukić Nade.

Ko smatra da su Nade Đukić nebitne, neka malo bolje pogleda oko sebe i videće ih svuda, sa različitim likom, ali istim jebenim otužnim principima življenja koji su uzajamno proporcionalni moralnoj bedi društva.

Ili:

Povećaj sise, smanji mozak.

Kupi diplomu, ukrasi porodičnu vitrinu.

Otvori Instagram profil i na njemu plasiraj zadnjicu i svilen veš. Pa ćeš onda uskoro postati influenserka za neki svilen veš. Posle veša ide sve ostalo, najviše novac.

Nisi luda da kriviš kičmu, ništa ne krivi na sebi, samo pumpaj i ispravljaj.

Budi iskrena, za to se dobija aplauz javno, u emisiji. Ko još bira reči, biraju se samo krpice i sponzori.

Đukić Nada me je rasplakala i hvala joj na tome. Dakle, nije baš nekorisna. Ništa nije nekorisno, čak i kada se čini da jeste. Snimak u trajanju od 1:21 minut trebalo bi da pogleda svako u Srbiji ko trenutno misli da sa njim nešto nije u redu, da je nesposoban, da ne može da se izbori za sebe ovde pošteno, da je jadan i nedovoljno vredan.

Ovaj snimak zapravo podiže iz mrtvih sve one koji su mislili da je do njih (ostavićemo Vaš CV u našoj bazi, pozvaćemo Vas čim se ukaže potreba za Vašim zvanjem), a ne do sistema.

On ima neke čudne isceliteljske moći jer izazove čitavu lavinu emocija. Prvo se rasplačete, plač je uvek dobar, čisti, onda popizdite, pa se okuražite i na kraju poljubite sebe, potapšete se po ramenu i shvatite najvažnije: da ste hteli da budete ko Nade Đukić, bili biste, a pošto niste, budite srećni što još uvek imate mogućnost da odete tamo gde ovakve ni u snu ne bi mogle da kupe diplomu, kamoli da o tome ponosno pričaju u emisji javno.