Poslednjih godina je hiljade mladih ljudi napustilo Venecuelu, da bi bežeći od ekonomske krize snove potražili negde drugde.

Priča Glas Markano, međutim, posebno je neverovatna.

Pre tri meseca, ova 24-godišnjakinja prodavala je voće u porodičnoj piljarnici u venecuelanskom gradu Jarakuju.

Ali ova mlada Latinoamerikanka za pozadinu svojih selfija sada ima Ajfelov toranj, a stekla je popriličan broj hvalospeva i u pariskim muzičkim krugovima.

Markano je osvojila specijalnu nagradu na La Maestri, novom međunarodnom takmičenju za dirigentkinje koje su organizovala dva prestižna orkestra – Pariska filharmonija i Pariski Mocart orkestar – u septembru u glavnom gradu Francuske.

• Proizvedeno u Srbiji: Ručke iz Trstenika stižu do skupocenih gramofona
• Harfistkinja Zoja Đorđević: Kako u Srbiji svirati instrument od 20.000 evra
• Desetogodišnja Jutjuberka kupila majci kuću

„Izuzetno je talentovana, marljiva i inteligentna mlada žena koja će imati sjajnu karijeru“, kaže za BBC Roman Fieve iz Pariskog Mocart orkestra.

Ali njen put je bio jednako fantastičan kao i njeno dostignuće.

Fantastično putovanje

Markano je diplomac El Sisteme, slavnog javno finansiranog programa za mlade muzičare u Venecueli.

Ona živi u Karakasu, gde paralelno studira pravo i bavi se muzikom.

„Iskoristila sam priliku da dirigujem orkestrom ili da učestvujem u radionicama“, kaže Markano za BBC.

U martu prošle godine, njena latentna ambicija i pretraga na Guglu otvorili su joj jednu novu mogućnost.

„Pomislila sam da je došlo vreme da se prijavim na takmičenje za dirigovanje orkestrom. Potražila sam tu informaciju na svom kompjuteru i našla La Maestru“, kaže ona.

„Bilo je to takmičenje samo za žene i to mi je privuklo pažnju.“

Delovalo je kao savršena prilika, ali javio se jedan trocifren problem: prijava je koštala 180 dolara.

Jedna od glavnih posledica venecuelanske finansijske krize jeste drastična devalvacija nacionalne valute, bolivara: u septembru, na primer, najmanja plata u zemlji iznosila je manje od 2 dolara mesečno.

„To me je obeshrabrilo, kao i svakog Venecuelca koji sanja i gleda kako mu san izmiče zbog novca“, objašnjava Markano.

„I onda kažete sebi: ‘Nije moguće, možda neki drugi put.'“

U Venecueli, 180 dolara je pravo malo bogatstvo.

„Čak i da je cena prijave bilo 50 dolara, ne bi bilo nikakve razlike. Već sam zaboravila na takmičenje, mada mi je sve vreme stajalo negde u pozadini glave.“

„Zamišljala sam sebe kako učestvujem i pobeđujem na takmičenju“, dodaje ona.

Skupljanje para

Ali, više meseci kasnije odlučila je da počne da traži pomoć.

„Odlučila sam da se obratim prijateljima i rođacima u inostranstvu da bih sakupila novac za učešće, ali preostalo je još samo tri nedelje do kraja roka za prijave.“

Markano se oslonila i na pomoć prijatelja muzičara za rad na video uratku za prijavu u kom bi predstavila svoje dirigovanje.

Prema časopisu za klasičnu muziku Frans muzik, Markano je nedelju dana pre isteka roka za prijavljivanje na La Maestru uspela da sakupi svega 100 dolara.

Ali organizatori su onda ponudili da doplate razliku.

Činilo se da će sve ispasti baš kako treba: u oktobru je saopšteno da je Markano izabrana za takmičenje, koje je trebalo da se održi narednog marta u Parizu.

Roman Five kaže da je Venecuelanka očarala izbornu komisiju.

„Dobili smo 220 prijava, a komisija je jednoglasno odabrala Glas Markano“, kaže on za BBC.

„Na njenim video snimcima evidentna je bila njena autentična harizma, velika energija, pravo poznavanje kompozicija i, očigledno, osećaj za ritam.“

Putovanje u Pariz u martu izostalo je zbog pandemije Kovida-19, koja je ukopala čitav svet u mestu.

Takmičenje je odložena za septembar, ali kako je 2020. prolazila a drugi delovi sveta su počeli da se otvaraju, Venecuelu je i dalje žestoko drmao virus.

„Otišla sam u Jarakuj, zato što je moja majka otvorila piljarnicu i rekla mi da mogu da radim tamo da bih zaradila malo novca“, priseća se Venecuelanka.

„Delovalo je kao sjajna ideja, zato što mi je trebalo još odeće da bih mogla da otputujem u Pariz.“

Ali aerodromi u Venecueli ostali su zatvoreni.

Markano se plašila plana B, koji je podrazumevao putovanje u susednu Kolumbiju drumom i da leti odatle – plašila se da se usput ne zarazi Kovidom-19.

A onda je stigla vest da će humanitarni let koji je iznajmila španska vlada da bi pokupila građane koji su ostali zaglavljeni u Venecueli poleteti iz Karakasa za Madrid 14. septembra.

Iako su prioritet za dobijanje sedišta bili ljudi sa španskim pasošem, organizatori La Maestre kontaktirali su francusku ambasadu u Karakasu i zatražili od nje da obezbedi Markano vizu i mesto u avionu.

„Pokazala je veliku odvažnost i rešenost, a upravo je to potrebno da bi neko postao dirigent“, kaže Roman Fieve.

„Dete, ko si ti?“

Kad je stigla na aerodrom, zapanjeni francuski zvaničnik prišao je Markano i našalio se:

„Dete, ko si ti? Čak ni za predsednika ne dobijamo toliko mejlova da bismo ga smestili na avion kao što smo za tebe.“

Kad je avion uzleteo, Marakano je jedva uspela da shvati da je to njen prvi let avionom i prvi put da je napustila Venecuelu.

Bila je potpuno usredsređena na takmičenje.

Markano je stigla u Pariz svega nekoliko sati pred početak takmičenja, jedva spavajući usput.

„Bilo je to za mene novo iskustvo, bila sam impresionirana svime. Osećala sam se kao da sam na drugoj planeti“, kaže Venecuelanka, koja nije znala ni reč francuskog.

„Služila sam se engleskim, ali me ljudi nisu razumeli“, smeje se ona.

Ali je ipak izašla na podijum da diriguje muzičarima sa kojima jedva da je imala neki prethodni kontakt. I nije propustila sve da impresionira.

„Kakav dar! Kakav talenat! Ona je 24-godišnjakinja koja nikad nije napustila Veneceulu a ipak je uspela da postigne ono što je postigla“, rekla je za Frans muzik Kler Gibo, slavna dirigentkinja i osnivačica Pariskog Mocart orkestra.

Kolega maestro Emanuel Hondre, iz Pariske filharmonije, takođe je bio pun reči hvale kad je komentarisao Venecuelankin nastup.

„Ona ne govori ni engleski ni francuski, ali se izražava kroz muziku!“, rekao je on slavnom časopisu za klasičnu muziku.

„Bilo joj je potrebno samo to da bi komunicirala sa orkestrom.“

Markano nije pobedila na tom takmičenju, ali je dobila specijalnu nagradu. Njena najveća nagrada, međutim, stigla je u obliku niza ponuda da ostane u Parizu da bi nastavila s učenjem.

Prvobitno je planirala da se posle takmičenja vrati u Venecuelu, ali ona od tada živi u gradu koji je prethodno gledala samo na televiziji.

„Ne znam koliko ću dugo biti ovde, ali sam spremna za ono što me čeka“, kaže Markano.

U poređenju sa Karakasom, iznenađena je svakodnevnom rutinom u pariskoj prestonici.

Naročito supermarketima sa stabilnim cenama – Venecuelanci su pod stalnim udarom hiperinflacije i rastom troškova života.

„Mi u Venecueli živimo pod stalnim stresom zato što cene skaču svakodnevno, a vaša plata ih ne prati. Pod stresom ste zato što morate da radite više, tražeći način kako da preživite.“

• Bajaga za BBC: Za koga peva „Moje drugove“, ali i o politici u Srbiji, poeziji i prvom iskislom koncertu
• Vinil je ponovo u modi

I iako dobija finansijsku pomoć od svojih sponzora, mlada digirentkinja želi da počne da zarađuje novac za sebe da bi mogla da ga šalje kući.

„Imam porodicu kojoj moram da pomažem.“

„Ukoliko bude bilo neophodno da radim u nekoj drugoj oblasti sem u muzici, nije problem. Radila sam to već u Venecueli.“

Ali njeni domaćini insistiraju da Markano mora da dobije prostora da se razvija kao dirigentkinja.

„Moramo da joj pomognemo da produbi znanje i zaštitimo je od reputacije koja se usredsređuje više na njen lični istorijat nego na profesiju dirigovanja orkestrom“, upozorava Fieve.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]