Davne 1944. godine, Pegi Haris iz Teksasa se udala za svog dečka Bilija. U srećnom braku uživali su šest nedelja, a onda je Bili kao pilot regrutovan u vojsku kako bi se borio u Normandiji.
Pegi je ispratila svog supruga očekujući njegov povratak. Međutim, nikada nije dobila telegram, dok od njenog voljenog nije bilo ni traga ni glasa. Niko je čak nije obavestio šta se sa njim dešava. A njeno iščekivanje trajalo je punih 68 godina.
Ja sam odlučila sa bude za ceo život
– Bili i ja smo bili venčani samo šest nedelja, ali ja sam odlučila da to bude za ceo život – kaže Pegi.
Njen suprug nikad se nije vratio. U početku se vodio kao nestao, a zatim da je živ i da se vraća kući, a onda jePegi dobila pismo da je ubijen i sahranjen. Nakon toga usledilio je pismo da je sahranjen na novom groblju, a potom i da to uopšte možda i nisu njegovi ostaci.
– Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu. Poslednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da je i dalje nestao – priseća se Pegi.
Njihov rođak imao je uvid u vojničku evidenciju, te ga je konačno pronašao. Nekoliko vojnika koji su se vodili kako nestali bili su sahranjeni u Francuskoj, u Normandiji. Upravo tu se krila misterija svih 68 godina. Od tog trenutka, Pegi 10 puta godišnje šalje cveće na njegov grob.
Njen voljeni je bio heroj
– Za njegov rođendan, godišnjicu venčanja, Božić i još neke nama važne datume. Kada ljudi razmišljaju o kraju, shvate da nisu prošli kroz ovako nešto – kaže Pegi, koja je inače poslednja udovica koja obilazi ovo groblje vojnika.
Vreme koje ona provodi na njegovom grobu, za nju je dragoceno, uprkos tome što su samo 6 nedelja proveli zajedno, dok su 60 godina razvojeni. Međutim, pravo iznenađenje nije usledilo kada je saznala da je umro, to je i očekivala, ali ne i ono što je saznala kasnije…
U jednom malom normandijskom selu La Vant postoji ulica Bilija Harisa, kojom tri puta godišnje je organizovana šetnja u njegovu čast i to poslednjih 60 godina! Razlog za to jeste pad njegovog aviona, koji se srušio upravo pored ovog mesta, dok je on uspeo da održava kontrolu dovoljnu da ne pogodi selo i tako izbegne civilne žrtve.
Njegovo telo prebačeno je na američko groblje, dok ga narod smatra herojem i neprestano mu donose cveće.
O upornosti, vernosti i odanosti ove žene jedinoj ljubavi, napravljeno je nekoliko reportaza a jedna od njih je pod nazivom „Najduže iščekivanje“ u nastavku:
Izvor: stil.kurir.rs
Iza stihova pesme „Čaje šukarije“ krije se dirljiva ljubavna priča za koju je malo ko čuo
Dodaj komentar