O ovom pitanju polemiše se već vekovima… Da li postoji muški i ženski mozak, tj da li je ta razlika genetska, ili se ona formira odrastanjem i učenjem ustaljenih društvenih pravila i normi?
Većina modernih društava od ranog detinjstva odvaja dečake i devojčice – igraju se odvojeno i na drugačiji način, oblače se odvojeno, u drugačije socijalne situacije ih dovodimo i na taj način u njih ugrađujemo kulturnu matricu koja ih rodno određuje.
Taj pravac, koji pretpostavlja da se rod bira a ne da se nasleđuje, dobio je zamah u poslednje vreme u svetu. Oni se zalažu za postojanje više rodova koji preciznije definišu njihov polni identitet.
Međutim, pojavile su se i naučne knjige i novinski članci koji predstavljaju najnovija naučna dostignuća iz ove oblasti. Oni ukazuju da ipak postoje velike genetske razlike između muškog i ženskog mozga.
Opšta slika, tako, govori da su muškarci bolji u matematici, a žene u čitanju i svemu što se tiče emocija. Izraelski naučnici su sproveli istraživanje na 1.400 ljudi čija starost je između 13 i 85 godina. Skeniran im je mozak, pod uticajem audio-vizuelnih nadražaja, a stručnjaci su pratili moždanu aktivnost.
Utvrđeno je da postoji 29 područja mozga koja se međusobno razlikuju, zavisno od toga da li je osoba muškog ili ženskog pola.
To su područja koja se nalaze u raznim delovima mozga. Te regije su zadužene za obradu slike, zvuka, emocija, govor, kretanje.
Muškarac koji oženi ženu inteligentniju od sebe živi duže.
Ono što istraživanje čini zanimljivijim jeste da je jedan deo istraživanja uključio i osobe nedefinisanog pola i roda.
Naime, kod svih ispitanika, bez izuzetka, postoji podudaranje između fizičkog (muški i ženski) i moždanog pola. Svaki muškarac, bez obzira kako se izjašnjavao i osećao, je bio bolji u matematici, brzom zaključivanju i prostornoj orijentaciji od žena.
Neumitno je da nas okruženje menja. Tako je tehnološki napredak više pogodovao muškarcima, ali polako stiže era tzv. mekanih veština (soft skills) u kojima se ženski mozak izuzetno snalazi.
Ipak, nikakva industrijska, kulturna ili tehnološka revolucija ne mogu promeniti milenijumski zapis da kada se rodite u vama je zapisano vaše polno i rodno nasleđe.
Dodaj komentar