Murali su jasan spoljašnji prikaz zanata i ljudskog talenta i mogu dodati više vrednosti zajednici i okruženju. Ovih dana iz Novog Sada smo gledali i svedočili slikama nasilja sa protesta nad građanima zabrinutih za svoj grad koji brane ljudsko dostojanstvo i u žiži su zbivanja – dok su one, apsolutno svetle, radosne slike nastale iz čiste ljubavi, dobrim delom legitimno ali nažalost potpuno skrajnute. No, ipak postoje.
Za to se pobrinuo Aleksandar Bunčić, umetnik iz Novog Sada koji se slikanjem murala bavi preko 20 godina. Na otvorenim zonama za slikanje uradio je pregršt murala, a prava hronologija iscrtavanja datira od prvih izjava ljubavi današnjoj supruzi.
Da bi zajednicu u kojoj živi oplemenio i zaklonio od izlaganja nepristojnom jeziku i neprimerenim slikama, a pre svega obradovao svoju ćerku – Aleksandar već 6 godina zaredom ćerki za rođendan, pa i svim novosadskim mališanima oslikava murale.
Jednolični zidovi stadiona FK Kabel u blizini novosadskog Štranda postali su njegovo platno kojima je udahnuo dušu tako da iz njih isijava lepota, a klinci, kao i mnogi odrasli su oduševljeni. Protagonista murala je lisica, prošle godine se pojavio i novi motiv, zec, a ove, jednorog.
Svaki mural ima svoju priču, tema je uvek drugačija i ilustruje scene i događaje koji su obeležili prethodnu godinu Sonjinog života. Nastaviće tradiciju oslikavanja murala, a Sonja i mlađa ćerkica će od tate u amanet dobiti jedinstvenu baštinu na ovom području. Svakako i svi zaljubljenici u ovu vrstu umetničkog izražavanja.
Aleksandar kaže da se cela ideja svodi na to da ćerkicama detinjstvo učini što zanimljivijim, a murali sa motivima lisice predstavljaju Sonjinu omiljenu igračku.
– Provukla mi se misao, hajde da ta lisica koju sam joj ubrzo po rođenju poklonio na neki način “vodi” Sonjin život i simbolizuje period njenog odrastanja. Među hiljadama igračaka, uvek se izdvoji jedna za koju se posebno vežeš, postane ti pratilja. Do danas joj je lisica omiljena, nosi je svuda sa sobom. Za peti, prošli rođendan je bila u procesu savladavanja čitanja i tada sam ilustrovao prethodnih godinu dana.
Sada je naučila da čita, luduje za školom i jedva čeka sledeću godinu. Još uvek je aktuelan jednorog, on je nezaobilazan deo odrastanja pa sam naslikao lisicu koja jaše i grli jednoroga. Za četvrti rođendan lisica je bila kao Elsa, Sonja je bila opčinjena filmom Frozen, tako da smo imali čitavu malu predstavu u stanu – kaže za naš portal Aleksandar Bunčić i dodaje:
– Mislio sam da će me zaobići jednorog, ali ako je devojčica u pitanju Elsa i jednorog ne mogu nikako da se zaobiđu. Čak imam drugara koji ima sina i kada ga je pitao šta želi za rođendan, odmah je rekao jednorog. Ljubav dece prema jednorogu je neverovatna. Šarenilo, duga, sve je veselo, retki su u mitologiji, zato ih klinci i obožavaju – objašnjava Aleksandar.
Zaista, šta može biti bolji uzor za dete od slavnih i neuhvatljivih jednoroga koji čuvaju decu uz svoje lekovite moći, sa njima dele tajne i sklapaju neraskidivo prijateljstvo. Jednorozi dolaze iz dalekih čarobnih zemalja, oni su bajke u telima konja i poseduju mistična znanja koja mnogi odrasli ne razumeju.
Posebni su i predstavljaju iskonske vrline detinjstva: radoznalost i nevinost. Deca vole da maštaju, a jednorozi im pružaju opipljive dokaze da čarolija postoji ako u nju verujete. Detetu su jednorozi dokaz da postoji čarolija koja može sve da promeni i sve popravi.
Kad se Sonja rodila, Aleksandar je supruzi u šali rekao da će autentične poklone od tate dobijati dok god je na ovoj planeti. U svemu što radi pomaže mu njegov drug, Jovan Obradović Špira, bez kog bi sve mnogo duže trajalo. U jednoj situaciji je zaključio da murale koje radi prevashodno ostavlja Sonji i mlađoj ćerkici, ali da radi i za svu decu, koja često sve doživljavaju na drugačiji način i veoma emotivno, pa tako i ono što je naslikano na muralu.
– Dok smo Jovan i ja krečili za treći rođendan, sa roditeljima je prolazila mala devojčica. Lisica na muralu je tada vozila bicikl. Devojčica ju je ugledala i iznenada počela da plače, probali smo da je smirimo. Njena mama, tata, Jovan, i ja nismo znali o čemu se radi. Rekao sam joj da sledeće godine lisica neće voziti bicikl i da će biti Elsa. Iznenada me je pogledala vedrije, rekavši Elsa i naočigled svih nas u trenutku je prestala da plače.
Super mi je što mnogi klinci sada već znaju za murale i jako dobro ih razumeju. Svake godine pitaju šta je novo, šta ću sada naslikati. Mlađim klincima je jako bitan broj, njima je to jako važno i na narednom muralu mora postojati rođendanski broj. Hoće li stati broj je pitanje ove godine, ako stoji broj 6 sve je u redu. Nije važna slika, najvažniji je broj – uz osmeh prepričava Aleksandar.
Mnogi prolaznici u blizini Mosta slobode i Štranda prepoznaju Aleksandrove radove koje krase zidove FK Kabel. Oni radoznali odmah nakon sveže oslikanog murala pitaju šta će biti tema narednog.
Bunčić kaže da će i pred svaki sledeći rođendan oslikavati murale. Sonja dogodine kreće u prvi razed, mlađa ćerkica raste, pa nema sumnje da će kompozicija biti potpuno ilustrovana i ispunjena dečjim radostima i dešavanjima u njihovim životima. Do tada, svi murali koje je Aleksandar uradio dati su na radost svim mališanima i dostupni svima.
Dodaj komentar