Magazin

Mural patrijarha Irineja osvanuo na zaštićenoj fasadi zgrade u Subotici

mural-irinej1-foto-natalija-jakovljevic-850x637
Foto: VOICE Natalija Jakovljević

Patrijarh Irinej, koji je preminuo od posledica koronavirusa, dobio je tokom prošle nedelje, zahvaljujući investitoru, Gradu Subotici, mural u centru Subotice, koji je oslikan na prednjoj fasadi zgrade nekadašnje Berze rada, izgrađene 1935. godine po projektu poznatog arhitekte Đorđa Tabakovića i nalazi se u zaštićenom gradskom jezgru. Mural je izazvao različite reakcije dela stručne javnosti koja smatra da je on neprimeren i problematičan i da mu nije mesto na objektu od istorijskog značaja za grad.

Oni smatraju da mural patrijarha nije postavljen u zabatu, a da se fasada objekta raspada, te da je reč o „prečici“ u odlučivanju, odnosno o političkoj samovolji. Navode da tema patrijarha na ovoj zidnoj površini više pripada nekom grafitnom street art miljeu nego poštovanju patrijarha. S druge strane, u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) kažu da ne postoji prepreka za oslikavanje murala, a iz Gradske uprave poručuju da ova lokacija priliči za izražavanje poštovanja jednoj ovakvoj ličnosti, kroz umetničku formu urbanog zidnog slikarstva.

Kao graditeljsko nasleđe međuratnog perioda, pre nekoliko godina bila je u planu obnova ovog objekta, međutim, to se nije dogodilo. Na osnovu odluke o postavljanju zaštitnih tehničkih uređaja u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, član 23, navodi se da se „zidna slika može postaviti na kompletno sređenim zabatnim zidovima, prema uslovima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici“.

MZZSK: Nema prepreka za oslikavanje murala

Sekretar i pravnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Fjodor Petrov rekao je za VOICE da je, na osnovu gore pomenute Odluke o postavljanju zaštitnih tehničkih uređaja u zaštićenom jezgru Subotice, moguće oslikavati mural, i da je na osnovu te Odluke, Zavod dao saglasnost na oslikavanje murala na toj zgradi, koja se nalazi na uglu Đure Đakovića i Zmaj Jovine ulice.

Petrov navodi da je investitor Grad Subotica i da se obratio Zavodu koji je izdao suglasnost za oslikavanje ovog murala.

„Zavod je smatrao da ne postoji prepreka da se oslika mural na toj fasadi. I ranije smo imali zahteve za oslikavanje murala, isto tako i na zgradi Otvorenog univerziteta, uz prethodno pribavljenu saglasnost Zavoda“, navodi Petrov.

Primitivno dnevnopolitičko ulagivanje državi i crkvi

Istoričarka umetnosti iz Beograda Aleksandra Davidov Temerinski rekla je za VOICE da, kada je reč o zaštićenim objektima, bizarno to da nadležni Zavod daje dozvolu za slikanje murala, ukoliko se pripremaju konzervatorski radovi na dotičnoj zgradi.

„Kada je reč o zaštiti, ako je zgrada zaštićeno kulturno dobro, nadležni Zavod je morao dati dozvolu za izvođenje murala. Kada su pre dobijene potrebne dozvole? Svaka čast našim institucijama što tako munjevito reaguju“, kaže Davidov Temerinski.

Prema njenim rečima, u pitanju je „prečica“ u odlučivanju, odnosno politička samovolja.

„Vidim taj gest kao primitivni oblik dnevnopolitičkog ulagivanja državi i crkvi, koje su postale jedno – kao u srednjem veku – onih koji su odluku doneli i onih koji su učestvovali u njenom sprovođenju brzinom svetlosti“, smatra Aleksandra Davidov Temerinski.

Dodaje da su svakako zgrade koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi daleko adekvatnije mesto za dotični mural, kao i da bi bilo prirodno da su anketirani i stanari.

Inače, u donjem delu zgrade su smešteni JKP „Parking“ Subotica i JKP „Subotičke pijace“, dok je u gornjem delu zgrade smešten i privatni stan.

Irinej_mural2
Foto: 021.rs/TV YU Eco (Screenshot)

Grad Subotica: Realizovano rešenje najprimerenije

U odgovoru iz Gradske uprave za VOICE navodi se da je objekat na kome je oslikan mural patrijarha SPC Irineja odabran zbog lokacije kakva priliči za izražavanje poštovanja toj ličnosti, kroz umetničku formu urbanog zidnog slikarstva.

„Smatramo da je realizovano rešenje najprimerenije, da je pribavljeno mišljenje i odobrenje nadležnog organa zaštite, te da objekat na kojem je mural naslikan nije pretrpeo nikakvu štetu, niti mu se umanjuje vrednost. Naprotiv“, navodi se u odgovoru.

„Blaženopočivši patrijarh srpski Irinej, kao vrhovni poglavar SPC je ličnost od najšireg društvenog značaja za celu Srbiju, te bi ograničavanje počasti njegovom liku i delu samo na crkvene porte i crkvenu javnost bio pristup koji ograničava“, navodi se u odgovoru i dodaje da „živimo i u vremenu i u gradu u kome se iznad svega poštuje različitost, te smatramo da ovaj i ovakav izraz poštovanja nema mesta veštačkim ograničenjima“.

Iz Gradske uprave podsećaju da u Katastru nepokretnosti nije zabeleženo svojstvo kulturnog dobra za ovaj objekat, ali da je on deo šireg gradskog jezgra i da je uredno pribavljena saglasnost nadležne institucije.

„Oslikavanje murala ni na koji način ne umanjuje vrednost objekta, niti predstavlja prepreku nekoj budućoj eventualnoj rekonstrukciji. Štaviše, ovaj umetnički izraz predstavlja ukras same zgrade, koja time dobija na značaju“, smatraju u Gradskoj upravi.

Inače, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima,Utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara, član 47, navodi se da akt o utvrđivanju nepokretnog kulturnog dobra sadrži: naziv i opis kulturnog dobra, granice zaštićene okoline, kao i mere zaštite vezane za čuvanje, održavanje i korišćenje kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline (katastarske i zemljišno-knjižne podatke).

„Sastavni deo akta iz stava 2. ovog člana čini i spisak pokretnih dobara od posebnog kulturnog i istorijskog značaja koja se nalazi u nepokretnom kulturnom dobru“, navodi se u Zakonu.

Kriterijumi na osnovu kojih Zavod donosi odluke – upitni

Građevinski inženjer iz Subotice T. Daniel Lošonc (T. Daniel Losoncz) rekao je za VOICE da je način funkcionisanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici upitan, kao i kriterijumi na osnovu kojih se donose pojedine odluke vezano za očuvanje pojedinih objekata unutar zaštićene gradske celine.

„Rad spomenute ustanove treba shvatiti ozbiljno, ma koliko ona delovala u nekim svojim intervencijama nelogično, nepromišljeno, usiljeno ili možda i protivzakonito. Svaka javna institucija svoje odluke donosi na osnovu postojećih regulativa i zakona i uvek mora i da odgovara za njih“, smatra Lošonc.

Prema njegovim rečima, odgovorni u Zavodu treba da obrazlože svoja rešenja i da objasne na koji način se murali mogu oslikavati na zabatima i pročeljima zaštićenih objekata.

„Smernice su veoma bitne za budućnost grada. Niko ne bi poželeo da se pri renoviranju Gradske kuće, na primer, pojave murali na fasadama zato što su isti postali trend u gradu“, kaže Lošonc.

Kada su u pitanju fasade objekata koji pripadaju zaštićenom gradskom jezgru, pročelja svakako treba da imaju ona značenja koja su im originalno i namenjena jer za te fasade važe posebna pravila i ne mogu se praviti izuzeci.

„Pomenuta zgrada nije bila niti je u funkciji pravoslavne zajednice i stoga smatram da nije pažljivo izabran ni objekat, ni zid. Između ostalog, murali na zabatnim zidovima deluju mnogo efikasnije od pročelja“, objašnjava Lošonc.

On podseća da postoje razni načini memorijalizacije ličnosti, poput promena imena ulice ili postavljanje skulpture ili mnoga druga rešenja.

„Koji su kriterijumi koji određuju da li se na zaštićenom objektu sme pojaviti neki mural i da li taj mural može da nosi neku poruku koja možda može da podeli društvo, o tome bismo mogli diskutovati”, smatra Lošonc.

On navodi da murali predstavljaju vid konceptualne umetnosti, čiji je cilj da sugrađani, nakon što ugledaju proizvod mašte autora, ostvare interakciju sa umetničkim delom, razumeju njegovu poentu i osete emociju.

„Poruka murala je uvek društvena zato što deluje na svakog prolaznika i podstiče ih na razmišljanje. Murali su zapravo savremeni muzeji na otvorenom“, objašnjava Lošonc.

Mural više pripada grafitnom street art miljeu

Istoričar umetnosti i predstavnik Udruženja Holodrom iz Šapca Filip Kovačević, koji je realizovao projekat Muralizacija Šapca, zahvaljujući kom je ovaj grad dobio sedam umetničkih murala u užem gradskom jezgru, koji su oslikali mladi, akademski vizuelni umetnici iz Šapca, rekao je za VOICE da ne razume kako je Grad Subotica mogao da donese ovakvo ad hoc rešenje, da se preko noći uradi mural, zato što i u Šapcu moraju da se prođu vrlo kompleksne procedure da bi se nešto tako moglo uraditi, kakvi su konkursi, tenderi i drugi pripremni radovi koji prethode oslikavanju murala na fasadama objekata.

„Nejasan mi je ovaj subotički primer, da se preko noći pojavi mural, i da iza toga stoji grad. To nije deo mog iskustva i nije mi najjasnije kako je do toga moglo da dođe. Da je to tako jednostavno, imali bismo na stotine murala po gradovima“, smatra Kovačević.

Dodaje da su murali u Šapcu slikarski murali, nisu grafiti, i nisu nekakve dnevno-političke slike sa određenim porukama ili konotacijama te vrste, već su u pitanju umetnički murali.

„Diskutabilan je i problematičan, ne samo način, kako se preko noći oslikava mural, nego i sama tema. Tema patrijarha na jednoj zidnoj površini koji pritom, u načinu izrade i u tehnici u kojoj je rađen, više pripada nekom grafitnom street art miljeu nego poštovanju jedne veličine kakva je bio patrijarh, na taj način, u jednom takvom kontekstu, zaista je problematičan“, ocenjuje Kovačević.

Prema njegovim rečima, takvi kvazi umetnički ekskursi mogli bi da budu primereni u nekom drugom kontekstu, a ne u javnom kontekstu i u nekoj urbanoj i zaštićenoj zoni u Subotici.

„Logično je da crkva u svojoj porti možda poželi da ima takav mural, ili neka crkva u nekom gradu, to je legitimno, ali da se takva tematika koja koketira sa nekakvom uličnom umetnošću, onda su tu malo pobrkane ’babe i žabe’“, navodi Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, normalno da se murali ne oslikavaju tokom jedne noći nego se oslikavaju nekoliko dana, kao i da oslikavanje murala nekada traje 10 do 20 dana, što predstavlja jedan težak i ozbiljan posao.

Tekst: Natalija Jakovljević VOICE

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

komentar

Klikni da objaviš komentar

64 Shares
Share via
Copy link