Više novosadskih udruženja, grupa građana, inicijativa i organizacija, pozivaju sve sugrađane i sugrađanke da im se pridruže u subotu, 26. februara na protestnom skupu “Most da – ali na drugom mestu” koji će početi u 14 časova ispred Brodogradilišta.
Odatle će protestna povorka krenuti u šetnju ulicama 1300 kaplara, Ive Andrića, zatim Bulevara cara Lazara kroz Bulevar Evrope do Zonedove zgrade.
Građani ističu da protestom žele da pošalju poruku gradskim vlastima da Novom Sadu prioritetno treba obilaznica oko grada, a ne kroz njega.
Zahtevi protesta
- Moratorijum na sve predradnje i radnje povodom izgradnje mosta u produžetku Bulevara Evrope do 16. septembra 2022. godine, kada će se Bernska konvencija izjašnjavati o navodima žalbe, koju je predala organizacija Svet i Dunav, a koja je oglašena validnom i po čijim elementima se Bernska konvencija već obratila vladi Republike Srbije sa konkretnim zahtevom za monitoring (rok 10. mart 2022).
- Pokrajinski zavod za zaštitu prirode hitno da pristupi izradi studije o valorizaciji prirodnog staništa preko 200 strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta predmetnog područja Kameničke ade, Dunavca i Šodroša (rok od 10 dana za izjašnjavanje).
- Brisanje iz svih prostornih planova Nacrta 4. mosta-obilaznice u nastavku Bulevara Evropa, posebno u predloženom obimu i pod okriljem vela tajni međunarodnih sporazuma, štetnih i suprotnih javnom interesu građana Novog Sada i štetnih po Srbiju u široj slici (rok 10. mart 2022. godine).
Zašto DA mostovima – ali na drugom mestu?
Ove organizacije smatraju da je za Novi Sad prioritetan most-obilaznica kod Petrovaradina, kako je planskom dokumentacijom definisano. Navode da je bitno je da se ceo grad razvija ravnomerno.
– Naše komšije iz Futoga, Veternika i Begeča u 21. veku idu na drugu obalu upitno bezbednim skelama – podsećaju i napominju da se ne može investirati u tri mosta za Novi Sad, Petrovaradin i Kamenicu, pored tri postojeća, a za Futog, Veternik i Begeč nijedan.
– Svi podjednako punimo budžet – ističu aktivisti i dodaju da zato „građani moraju da se pitaju, a ne političari, investitori i kineske kompanije!“
Zašto NE mostu na Šodrošu?
Aktivisti su istakli 10 razloga zbog kojih ovaj most nije dobro rešenje za Novi Sad:
- Zato što je Šodroš stanište preko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta
- Posao je, bez tendera, direktno i netransparentno, ugovoren sa kineskim bankama i kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC)
- CRBC ima istoriju devastiranja životne sredine – uništili su korito reke Tare
- Nisu urađene strateške procene uticaja na životnu sredinu
- Obim najavljenog mosta ne pristaje infrastrukturi Novog Sada, koji je poznat po mirnom porodičnom stanovanju
- Stanovnici Bulevara Evrope će na par metara od domova imati auto-put, a njihova imovina biće obezvređena.
- Stanovnici Telepa su se izjasnili na zborovima građana da ne žele most.
- Ustavni sud ćuti o podnetoj žalbi koja se odnosi na sumnju o falsifikovanju bitnih dokumenata u vezi sa izgradnjom ovog mosta.
- Bernska konvencija je prihvatila žalbu u kojoj se navodi uništavanje biljnog i životinjskog sveta i dala rok vladi Republike Srbije, obrativši se Ministarstvu životne sredine da se izjasni.
- Postoji opravdana bojazan da će nasip biti ugrožen, a Novi Sad poplavljen.
– Ne dopustimo da kineska kompanija CRBC i SNS unište Dunavac, Šodroš i Kameničku adu! – navodi se u pozivu koji su uputili NVO Svet i Dunav, Dunavac Šodroš, Udruženje rekreativnih ribolovaca „Šodroš – Dunavac“, Ekološki front Novi Sad, Sačuvajmo zelene površine – Telep, Inicijativa građana Sačuvajmo Liman od Betona, Inicijativa građana Za zeleno Novo naselje, Eko straža Novi Sad, Organizacija OSNA, Futoška inicijativa, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, Omladinsko studentska akcija Novi Sad, Združena akcija Krov nad glavom Novi Sad, Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Udruženje za zaštitu šuma.
Daniela Stojković Jovanović, predsedavajuća NVO Svet i Dunav u razgovoru za Luftiku kaže da su građani dobijali informacije da su na vodnom području u toku neobični radovi. Aktivisti NVO Svet i Dunav uputili su se ka Šodrošu da posete radnike iz Hidrozavoda DTD koji su im rekli da rade na ispitivanju, odnosno uzorkovanju tla za potrebe studije o izvodljivosti projekta izgradnje mosta – a da su angažovani od kineske državne kompanije CRBC.
– Zabrinuti smo jer su i sami radnici Hidrozavoda DTD nekoliko puta ponovili da su kineski partneri krajnje nepouzdani, da zahteve menjaju naprasno, da kasne sa dokumentacijom. Kad su vršena ispitivanja na samom Dunavu u jednom momentu je bilo dogovoreno da se buši na 30 metara dubine, da bi već sledećeg tražili da se buši na 50 metara.
Dakle, radi se o kompaniji koja je na crnoj listi Svetske banke. Upravo je poznata po tome što projekte izvodi bez svih sakupljenih, neophodnih studija – zaključuje za Luftiku Daniela Stojković Jovanović, predsedavajuća NVO Svet i Dunav.
Kineska kompanija sa crne liste Svetske banke započela kopanja na Šodrošu
Dodaj komentar