Na jednoj konferenciji održanoj nedavno u Beogradu, imala sam priliku da se prvi put upoznam sa predsednikom jedne države. Kada vam kažem o kome se radi, mnogi će osporiti ovu moju tvrdnju, ali ma šta političari, Evropska Unija i Ujedinjene Nacije govorile, činjenica je da Liberland slobodna država bez poreza postaje sve realnija.
Vit Jedlička pričao je meni i ostalim studentima o svojoj viziji, o planovima i trenutnim dostignućima svoje male zemlje, koja se prostire na svega 7 kilometara. Dan pre našeg razgovora, u Srbiji je otvorena prva kancelarija Liberlanda, tiho, bez političara, velikih naslova i buke.
Pre susreta sa Jedličkom, nisam znala baš mnogo o ovoj zemlji iz snova kako je mnogi nazivaju, ali nakon razgovora sa samoproklamovanim predsednikom, zapitala sam se dve stvari. Da li je on normalan? I kako da dobijem državljanstvo?
Idila Liberlanda, države bez poreza, otvorene svima koji nisu komunisti, fašisti,drugi ekstremisti ili osuđivani za ozbiljne zločine, a prihvataju životni slogan”živi i pusti druge da žive”, do sada je privukla 6.000 građana Srbije koji su aplicirali za državljanstvo. Ova “država” je zapravo na Dunavu, na parčetu zemlje oko kojeg se spore Srbija i Hrvatska. Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE je postavio pitanje o mogućoj donatorskoj prevari.
Jedlička kaže da je od tada primio oko 380.000 zahteva ljudi koji žele da postanu državljani Liberlanda, zemlje koja vrvi od muva i gde je prostor još uvek neuređen. On namerava da Liberland pretvori u poreski raj “nalik Monaku ili Lihtenštajnu”. Ovde će sve biti drugačije. Neće biti običnih kuća i zgrada, već nebodera i kuća kakve još niste videli. Neće biti birokratije, a broj političara biće sveden na minimum.
Jedlička je rekao da svako može da postane državljanin Liberlanda, ako nije verski ekstremista, član nacističke ili komunističke partije i ako nema nasilnu prošlost i krivični dosije. I naravno, ako je spreman da uplati donaciju kako bi ideja o Liberlandu postala realna.
Na konferenciji sam prvi put čula i nacionalnu himnu ove zemlje, i zajedno sa predsednikom i drugim studentima ustala da je odslušam. Osećaj je veoma neobičan, i u glavi mi se konstantno bore dve misli. Da li je ovo samo šala, pokušaj da se izađe iz anonimnosti, privuče medijska pažnja, čudo kojeg se sledeće godine u ovo vreme nećemo ni sećati, ili se ovo zaista dešava? Dobija li Evropa novu državu? Postoji li zemlja blagostanja? Da li je Liberland novi Monako?
Dodaj komentar